Život u stanu po meri čoveka i u skladu s prirodom – zgrade sa prostranim zelenim baštama i terasama

Viševekovno kulturno-istorijsko svedočanstvo Kalemegdanske tvrđave, arhitektonsko i umetničko nasleđe Beograda tridesetih godina prošlog veka i nekada veoma moderna elektrana „Snaga i svetlost“, bili su glavni okviri u kojima se rađala inspiracija za projekat naselja Marina Dorćol, čiji su autori češki arhitekta Stanislav Fiala i Jelena Kuzmanović, iz biroa „Kuzmanović + Fiala“. 

Ozelenjavanje urbanih i privatnih prostora 

U projektu naselja Marina Dorćol zelenilo ima ključnu ulogu. Projektom je predviđeno ozelenjavanje ulica, pešačkih i parkovskih zona između stambenih zgrada, te povezivanje rastinja kejskog parka i zelenila iza rukavca, koje će vremenom prirodno srasti sa vegetacijom i novim parkom oko zgrade nekadašnje elektrane, te će skupa omogućavati prirodno rashlađivanje i regulaciju vlage.

Platoi širokog keja zamišljeni su kao manji trgovi sa umirujućim pogledom na reku i prostore zasenčene raznovrsnim zelenilom, kroz koje struji gradski život i uliva se u uređene parkove. 

 

Zajedničke i privatne bašte na prvom spratu 

Pored zelenila na ulicama i pešačkim zonama, posebnu inovaciju u ovom naselju predstavlja ozelenjavanje zajedničkih i privatnih prostora na samim zgradama. Svesni tipičnih nedostataka terasa i balkona malih dimenzija, neadekvatnih za komforan i duži boravak napolju, u projektu naselja Marina Dorćol arhitekte su kreirale kvalitetniji i komforniji privatni spoljašnji prostor svojstven kućama, građenjem zelenih ambijenata u okviru samih zgrada. 

Deo ravnih krovova nad prizemnim etažama zgrada, koje su namenjene trgovačkim i ugostiteljskim sadržajima, predviđen je za pravljenje prostranih zajedničkih, ali i nesvakidašnjih izdvojenih privatnih bašti koje pripadaju stanovima na prvom spratu. Projektovanjem prizemlja nestandardne visine omogućeno je izdizanje prvih spratova na čak sedam metara od tla, čime se stanarima pruža dodatna privatnost i bezbednost, ali i nesmetan pogled ka reci. Na višim spratovima nastavljeno je vertikalno građenje prirodnih ambijenata koji se nižu ka vrhu u vidu ozelenjenih terasa izdašnih dimenzija.

Zajedničke zelene bašte zauzimaju ostatak krovne površine prizemlja i biće dostupne svim stanarima zgrade. One će biti u potpunosti prekrivene travom, uz uređenu pejzažnu arhitekturu – drveće za obezbeđivanje hlada, žbunaste floralne vrste, uređene i osvetljene staze za kretanje, te klupe i dečje sprave za igru.

Privatne bašte nadovezuju se na enterijere stanova na prvom spratu, tako da ih skoro u potpunosti okružuju, kombinujući deking i travnate površine, drveće, nisko rastinje i cveće, kao i živu ogradu koja ih razdvaja od drugih privatnih i zajedničkih površina. Time je omogućeno prelivanje enterijera u eksterijer, i stvaranje organske veze sa prirodom i rekom, inače najčešće uskraćene životom u stanovima. 

Centralizovano održavanje

Ono što se dodatno izdvaja kao prednost travnatih zajedničkih i privatnih bašti i ozelenjenih terasa je ta što imaju centralizovan sistem uređivanja, koji podrazumeva redovno održavanje svih zelenih površina na nivou svake zgrade. Time su sve, kako zajedničke, tako i privatne zelene površine uvek negovane i sređene, a stanari rasterećeni brige o održavanju.

Terase izdašnih dimenzija i neprekinute vizure

Isti princip komfornog boravka napolju planiran je i za stanove na višim etažama, gde će svaki od njih celom dužinom biti opasan prostranom terasom, takođe ušuškanom u bogato zelenilo. Na taj način se podstiče ideja o kvalitetu stanovanja, koji, uprkos urbanoj lokaciji i činjenici da se radi o višeporodičnim stambenim zgradama, treba da bude na nivou života u privatnoj kući.

Uže i niže zaobljene zgrada uz reku zamišljene su tako da arhitekturom i pažljivim urbanističkim rasporedom tačkaste strukture svojom pozicijom ne narušavaju pogled, vidik i osunčanost susednih zgrada. Time je omogućeno da stanovi u talasasto izvijenoj zgradi u centralnom rejonu imaju vidik ka reci i Linijskom parku.

 

Stambene jedinice u zgradama na svim spratovima projektovane su tako da velike staklene površine omogućavaju neprekinut pogled ka spolja, a izlaz na prostrane bašte, odnosno terase, moguć je iz različitih prostorija stanova – dnevne sobe otvorenog plana sa kuhinjom i trpezarijom ili iz spavaćih soba. Istovremeno, enterijer je obilato ispunjen dnevnom svetlošću, dok pogled na baštu stvara osećaj komfora života u kući.