Žene u arhitekturi – Savremena arhitektura u Srbiji posle 1900.

U junu 2013. godine, žiri za dodelu Prickerove nagrade odbio je peticiju dve studentkinje Harvarda da se Prickerova nagrada dodeljena Robertu Venturiju retroaktivno dodeli i njegovoj saradnici i partnerki Deniz Skot Braun, sa kojom je u trenutku dodele nagrade 1991. profesionalno sarađivao preko 20 godina. Peticiju je potpisalo preko 20.000 ljudi uključujući i ugledne arhitekte poput Zahe Hadid, pa i sam Venturi. Odbijanje žirija da na bilo koji način prizna udeo Deniz Skot Braun u dobijenoj nagradi pokrenulo je burnu raspravu u leto 2013. o ulozi i položaju žena u arhitekturi.

Diskusija nije prošla bez odjeka na domaćoj arhitektonskoj sceni. Centar za arhitekturu Beograd (CAB) u jesen 2013. pokreće projekat Žene u arhitekturi, sa namerom da se osvetli i predstavi opus žena arhitekata u Srbiji od početka 20. veka do danas. Na blogu CAB-a prikazivani su prikupljeni materijali a krajem 2014. njihova istraživanja osvanula su i u pisanoj formi u knjizi „ŽENE U ARHITEKTURI – Savremena arhitektura u Srbiji posle 1900“. Pored prikupljanja i objavljivanja građe, održan je i niz pratećih aktivnosti (od tribina i diskusija do dečijih radionica) za čije se rezultate takođe našlo mesto u knjizi.

Budući da su je pravile „arhitekte o arhitektama i arhitekturi“, sama knjiga je koncipirana kao arhitektonski projekat. Tako ćemo knjizi i njenim poglavljima pristupiti projektantski: početi od Namere ili projektnog zadatka – kratke formulacije postavljenih ciljeva i zadataka, analizirati Kontekst u kome je publikacija nastala i sagledati Proces kojim je ona sazdana. Srž svakog izvedenog projekta je ipak sama Arhitektura – glavno i najobimnije poglavlje knjige u kome se nalazi materijal prikupljen tokom rada na projektu u vidu tekstova, članaka, intervjua, ilustracija i zapažanja. U njemu se nalazi osam intervjua sa ženama arhitektama koje deluju na domaćoj arhitektonskoj sceni sa zapaženim uspehom, kao i tekstovi o pet arhitektkinja od Jelisavete Načić do Ljiljane Bakić kojima se osvetljava i priznaje njihov doprinos srpskoj arhitekturi. Na samom kraju se nalaze biografije autorki tekstova i učesnica u intervjuima sa kratkim tekstom o izdavaču i pokretaču projekta – Centru za arhitekturu Beograd.

Projekat „Žene u arhitekturi“ i rezultujuća publikacija su pionirski poduhvat koji nas suočava sa pozicijom žena u srpskoj arhitekturi nekada i sada. Njen nevelik obim može i mora poslužiti kao odskočna daska za nova i detaljnija istraživanja. Pohvalan je široki opseg projekta kojim je osvetljen rad arhitekata o kojima se do sad malo znalo i pisalo, poput Milice Šterić.

Matija Zlatanović
Faktografija
NaslovŽene u arhitekturi, Savremena arhitektura u Srbiji posle 1900.
Autor: grupa autora
Izdavač: Centar za arhitekturu Beograd
Godina2014.
JezikSrpski, engleski
ISBN978-86-918375-0-1


Publikacija „Žene u arhitekturi – Savremena arhitektura u Srbiji posle 1900."

Publikacija „Žene u arhitekturi – Savremena arhitektura u Srbiji posle 1900.”



Širi dalje
Srodni sadržaji

Uključi se u diskusiju
Dosadašnji komentari (0)

Ili se uloguj:


*Komentari se pregledaju pre objavljivanja