Utisci sa BLOK konferencije 2012

U Beogradu je 10. i 11. maja održana četvrta po redu BLOK konferencija u organizaciji Projmetala. Ovogodišnju konferenciju činio je set nekoliko vrlo različitih tema, povezanih u relativno koherentnu celinu – od visokih objekata kao tipologije i autorskog stava, preko njihovog mesta u savremenom planiranju Beograda i analize konkursne prakse u Srbiji, do razmatranja arhitekture kao političkog sredstva.

Raznovrsnost u pristupima projektovanju visokih objekata prikazali su Mark Hemel, Winka Dubbeldam, David Fisher – počev od Hemelove megastrukture TV tornja u Kini, preko raznovsnih kompleksnih geometrija Winke Dubbeldam, do rotirajućeg tornja Dejvida Fišera.

Alejandro Zaera Polo (ex FOA) pravi tipologiju svojih objekata prema oblikovanju njihovih opni kao osnovnog arhitektonskog elementa, sagledavajući mogućnosti i ograničenja svakog od tipova fasada. Tip omotača proističe iz političkih, tehnoloških i ekoloških uloga koje arhitektonski objekat ima.

Veronika Valk predstavila je koncept Compact City, koji sprovodi u okviru studija Zizi & Yoyo u Talinu (Estonija). Kroz nagrađeni konkursni projekat revitalizacije priobalja u Talinu, koje je pola veka bilo vojna zona i izaziva traumatična sećanja stanovnika, bavi se inicijacijom njegovog novog života kroz transdisciplinarnu saradnju, koja bi uključila stanovnike u stvaranje nove mentalne slike tog prostora. Održivi razvoj, tvrdi Valk, podrazumeva i revitalizaciju postojeće urbane strukture, pri čemu puno sličnosti u kontekstu vidi između Talina i Beograda (srodan pristup vidimo u organizaciji Mikser festivala, koji aktivira zapušteno industrijsko priobalje).

Posebna tema Blok konferencije bili su savremeni arhitektonski konkursi u Srbiji, kroz uvid u rad žirija na konkursima za Centar za promociju nauke i Beton halu, intimnu priču Brane Mitrovića o učešćima u konkursima u ulozi autora i žirija, kao i prezentaciju radova konkursa za stambeno-poslovni objekat u Budvi u Blokovoj organizaciji.

Jovan Mitrović, kao predsednik internacionalnog žirija, daje uvid u proces žiriranja konkursa za Centar za Promociju Nauke održanog 2010. godine. To je priča o iscrpnoj reviziji 232 pristigla rada, petodnevnom celodnevnom boravku na poslednjoj etaži kule Ušće (sa koje se sagledava konkursna lokacija), samolepljivim listićima kojima su obležavani radovi, internim šalama… Raspodela nagrada imala je specifičnu logiku – ona nije direktno zasnovana na rangiranju radova od najboljeg ka najlošijem, već se zasniva na sortiranju radova po grupacijama sa sličnim temama, unutar kojih se vrši dalje rangiranje. Cilj ovakvog načina rangiranja je izbegavanje mogućnosti favorizovanja određenog pristupa aritekturii. Otkupe su dobili istraživački radovi, a pohvale po jedan najuspešniji iz svake grupe radova (ekološki, futuristički, amorfni…).

Direktorka Urbanističkog zavoda, Žaklina Gligorijević prikazala je Studiju visokih objekata Beograda i njene dosadašnje rezultate, insistirajući na njenoj daljoj otvorenosti. Studija je rađena nakon pojavljivanja više predloga privatnih investitora u periodu od 2006-2008. za izgradnju visokih objekata, kako bi se definisali urbanistički parametri i kriterijumi i omogućila evaluacija potencijala različitih lokacija u gradu.

Iako je organizacija bila besprekorna, a predavači relevantni i interesantni, utisak je da je konferencija bila suviše nepristupačna široj publici – nadamo se da će se to u budućnosti promeniti.

Tekst: Kosta Mijić / Fotografije: Relja Ivanić



Uključi se u diskusiju
Dosadašnji komentari (0)

Ili se uloguj:


*Komentari se pregledaju pre objavljivanja