Utisci sa Beogradskih Dana Orisa 2012.

Treći beogradski Dani Orisa održani su u petak 23. marta u Domu Sindikata. Ovogodišnja predavanja, uprkos raznovrsnosti izlagača, donela su neobično srodne zaključke i poruke relevantne za vremenski, fizički i geografski kontekst u kome se nalazimo.

Srđan Jovanović Weiss proveo nas je kroz svoj razvojni put od utopiste u Beogradu kriznih devedesetih i časopisa Akcelerator, preko malih i ekonomičnih enterijerskih intervencija i postavki izložbi kojima je iznova počeo u Americi, zatim uspešnog konkursnog projekta za paviljon u Barseloni, istraživačkog rada sa Herzogom i de Meuronom u Švajcarskoj, do vile u okviru projekta Ordos 100 u Kini na kojoj trenutno radi. U krizi bilo koje vrste, tvrdi Weiss, treba tražiti nešto pozitivno i shvatiti je kao inspiraciju.

Tomislav Ćurković, jedan od Dva Arhitekta, priča o međuprostoru u njihovoj praksi. Inspirisani japanskim pojmom engawa, njih dvojica bave se pretežno porodičnim stanovanjem kroz koje istražuju otvoreno-zatvoreni prostor oblikovan korišćenjem dve bazične metode – oduzimanja i dodavanja osnovnoj kubičnoj formi. “Svako vreme se može iskoristiti na pravi način”, poruka je mladim arhitektima u Srbiji.

Temperamentni Campo Baeza uporno tvrdi da nije minimalista, iako njegova arhitektura na prvi pogled govori sasvim suprotno. On, međutim, pravi razliku između minimalizma i nečega što možemo nazvati esencijalizmom, tvrdeći da se kao arhitekta u stvari bavi suštinom (“the built idea”), koja je po svojoj prirodi lišena detalja u pojavnosti, koristeći pri tome razum kao osnovni projektantski alat.

Posle svedenih i dematerijalizovanih formi Campo Baeze, nastupa raznovrsnost materijala, boja i tekstura Borisa Podrecce, nastala uz uticaje zapada i istoka koje nosi u sebi, u specifičnom Mitteleuropa kontekstu. Pored arhitekture, koja nam je uglavnom dobro poznata, pažnju nam je privukla poruka upućena domaćoj arhitektonskoj javnosti: “ovde treba više misliti o gradskim teksturama, nego o operama i muzejima” – jednostavan stav tako daleko od našeg mentaliteta.

Nadamo se da će naredni Beogradski Dani Orisa pored studenata, koji su ove godine činili ogromnu većinu publike, privući malo širi krug stručne javnosti, te da će najavljeni Orisovi projekti, poput kuće arhitekture u Zagrebu i srpskog izdanja časopisa Oris, do tada postati stvarnost.


Tekst: Kosta Mijić / Fotografije: Relja Ivanić

Tomislav Ćurković obrazlaže tipičnu skicu koncepta kuće

Alberto Campo Baeza



Uključi se u diskusiju
Dosadašnji komentari (0)

Ili se uloguj:


*Komentari se pregledaju pre objavljivanja