D12, Sinestezia, Fotografija: Relja Ivanić

Stan D12

Stan D12 nalazi se u centralnoj zoni Beograda, u zgradi izgrađenoj tokom tridesetih godina prošlog veka. Cilj novog uređenja, za koje je projekat izradio beogradsko-berlinski studio Sinestezia, bio je da se nasleđeni salonski duh stana prilagodi zahtevima savremenog stila života u gradu. Spram toga, namera koju su arhitekti hteli da ostvare bila je da staro i novo komuniciraju kroz suprotstavljanje različitih prostornih nivoa.

Struktura organizacije stana je tradicionalna, odnosno salonska. Značajnijih prostornih izmena je bilo malo, ali je svaka dodatno naglašena. Glavni motiv uređenja čini naglašavanje podužne ose koje se vrši linearnim otvaranjem vizura na relaciji kuhinja – radni prostor, zatim kroz središnje pozicioniranje dnevnog boravka, te obodnog nizanja noćnih zona i servisnih prostorija. Radni kutak, dnevna soba i kuhinja sa trpezarijom dodatno su povezani linijama u plafonu koji kreću sa jednog kraja i prostiru se duž celog stana, prateći osnovnu osu kretanja.

Primenjeni materijali su uobičajni za savremena enterijerska uređenja, a čine ih drvo, opeka, metalni elementi, reflektujeće površine, koje se zajedno i pojedinačno jasno ističu na beloj pozadini. Naglašavanje prostora različite ambijentalnosti ostvareno je kroz gradaciju odnosa rustičnih i glatkih površina. Ovaj motiv artikulacije prostora je najizraženiji u kuhinji, gde neposredno susticanje materijala različitih karakteristika i taktilnosti dostiže svoj vrhunac. Sličan princip artikulacije celine prostora prisutan je i u drugim prostorijama. Pored uvođenja novih elemenata opreme, prozori, vrata i parket su restaurirani, čime im je dat novi sjaj.

U slučaju stana D12, konačni ishod intervencije je sudar starog i novog, gde oba koegzistiraju u prostoru. Sve što je zadržano ima svoj pandan u novom, pri čemu sučeljavanje suprotnosti funkcioniše kao skladna celina, u upotrebnom i estetskom smilu.

Dragan Marković
Faktografija
ObjekatStan D12
MestoBeograd (Srbija)
Programenterijer stana
Površina130 m2
Cena380 €/m2
Godina2014.
AutorStudio Sinestezia (Ana Zatezalo Schenk, Ivana Nenković, Julija Jovanović, Jovana Miletić, Milan Grubanov)
FotografijeRelja Ivanić


D12, Sinestezia, Fotografija: Relja Ivanić




Uključi se u diskusiju
Dosadašnji komentari (4)

Ili se uloguj:


*Komentari se pregledaju pre objavljivanja


  • Stariji kolega
    26.03.2015

    U pojedinim detaljima enterijer je interesantno rešen, međutim, što se tiče funkcionalne organizacije (D12 osnova) ima ozbiljnih nedostataka:
    1. Kako može da se uđe u kuhinju, kada za trpezarijski sto sedne više osoba. Prostor koji je ostavljen uz ulazna vrata u kuhinju je nedovoljan.
    2. Orjentacija fotelja u dnevnom boravku je neadekvatna, jer su leđa fotelja okrenuta televizoru. Kako se gleda TV kada dođu gosti npr.
    3. Udaljenost dečijih soba od kupatila je neadekvatna, jer se prolazi kroz dnevni boravaka do kupatila.
    Kod osnove sa starim rešenjima situacija je još lošija.

    Ideja da se oguli zid do opeke je dobra, ali je procena da je on kvalitetan neadekvatna, jer je u lošem stanju, što se vidi u kuhinji najviše.

    Za ovakav karakter stana bi trebalo razmisliti da se stave neke maske preko radijatora.

    Sve u svemu dobar pokušaj.

  • Mladji kolega
    28.03.2015

    Stariji kolega malo ne shvata da je cinjenica da u danasnje vreme neko angazuje arhitektu ( da ne kazem tim arhitekata) u Srbiji fascinantna, s’obzirom na stanje u zemlji.
    1. U kuhinju/trpezariju svi udju ,jedu, svi izadju, nema setanja iza stolica, zna se red valjda.
    2.Gosti kada dodju ne gleda se u tv gleda se u goste, ljudi pricaju, druze se, na kraju krajeva ja vise vidim ovo kao tabure radije nego staromodne teske nepomerljive fotelje.
    3.Udaljenost soba jeste neadekvatna ali uvek postoje neki zahtevi klijenta kojih mi kao kriticari finalnog proizvoda nismo svesni.

    Oguljeni zidovi daju kontrast za relativno male pare, maske preko radijatora , mozda.

    Sve u svemu, svaka cast, treba nam vise ovakvih projekata, treba nam vise reprezentativnih primera relativno niskobudzetnih intervencija da bi smo se kao struka izborili za bolju poziciju i edukovali svoje buduce klijente o standardima kvalitetnog stanovanja.

  • Stariji kolega
    01.04.2015

    Poštovani Mladi kolega,
    suština posla arhitekte nije da povlađuje investitorima, jer oni veoma retko znaju šta im je sve potrebno da bi postigli optimalni ili potpuni komfor u stanu.

    1. U ”radnu kuhinju” mogu svi da uđu da obeduju jednovremeno, kao što ste naveli, međutim, na taj način izuzimate mogućnost da kada korisniku prostora dođe neko u goste, unese i neke svoje privremene navike, što se dešava i može da napravi povremeno neki konflikt. Kada se projektuje stan, uzimaju se u obzir sve potencijalne opcije, koje bi mogle da se pojave tokom 20-30 godina, tj. do sledećeg renoviranja.

    2.U pravu ste (delimično) po pitanju druženja i odnosa prema poziciji TV-a. međutim, na taj način izuzimate sve one mogućnosti korišćenja koje se povremeno jave kada na primer gosti ipak hoće da pogledaju utakmicu zajedno, ili koncert nečijeg deteta ili sl. Da li to po vašem mišljenju povlači sa sobom i rotacije masivnih fotelja? Teško.

    3. Mi kao arhitekti treba da savetujemo ljude na drugačije opcije i kvalitetnije obrasce življenja, a ne da im povlađujemo. Ne završava se posao samo time što se uzmu pare i fotografiše stan. Neko mora u njemu i da živi. Kvalitetno.

    Slažem se sa vama da nam je svima potrebno više reprezentativnih primera koji bi bli publikovani, jer se tako polako menja ukus klijenata na bolje.
    Srdačan pozdrav.

  • D12
    06.04.2015

    Poštovane kolege /pre svega “Stariji kolega”/ hvala najlepše na komentarima. Kao jedan od autora osećam potrebu da predmetni prostor dodatno obrazložim odgovarajući na vaša zapažanja.

    1. Kako može da se uđe u kuhinju, kada za trpezarijski sto sedne više osoba? Ukoliko pažljivo pogledate fotografije kuhinje, ne priloženu osnovu, videćete da je tokom rekonstrukcije došlo do odrđenih izmena. Dispozicija dimnjaka nije odgovarala arhivskom projektu. Pozicija prolaza, pozicija kaljave peći, dimenzije keramike jasno pokazuju da se do kuhinje prolazi nesmetano i u varijanti da se trpezarijski sto koristi celim svojim kapacitetom /6-7osoba/.

    2. Orjentacija fotelja u dnevnom boravku je neadekvatna, jer su leđa fotelja okrenuta televizoru. Kako se gleda TV kada dođu gosti npr. Na proloženoj idejnoj osnovi nisu predvidjene fotelje, već taburei, bez naslona. U prilogu link planiranog nameštaja:
    http://www.bebitalia.com/en/products/sofas-tufty-time-110.html
    Takodje, na izvedenom stanju – priloženim fotografijama takodje možete primetiti da fotelje nisu postavljene, tako da “rotacije masivnih fotelja” kako ste ih doživeli, jednostavno nema.

    3. Udaljenost dečijih soba od kupatila je neadekvatna, jer se prolazi kroz dnevni boravaka do kupatila. Na osnovu svega priloženog niste u mogućnosti da znate da se predmetni stan nalazi na II spratu stambenog objekta, da je objekat iz 1930-te godine i da u zoni dečije i gostinske sobe, po celoj vertikali objekta ne postoje instalacije VIK-a. Primećena udaljenost soba jeste u konkretnom slučaju bila apsolutno nesavladiva za formiranje mokrog čvora kao i zakonska regulativa koja ne dozvoljava sanitarni čvor iznad soba /sprata ispod/. Iz navedenih razloga, formirano je centralno kupatilo za potrebe soba, u okviru masterbedroom-a tuš zona i na ulazu u stan toalet, što predmetnom stanu daje apsolutno dovoljan komfor, uključujući povremeni prolazak deteta i potencijalnog gosta kroz dnevni boravak.

    Oguljeni zid je deo koncepta i kao takav, kompletnim svojim “lošim stanjem” je u celosti zadržan, bez bitnih izmena i dorada koje su svakako bile moguće.

    Maske radijatora su predvidjene, bile su postavljene i na kraju su skinute a sve prema zahtevu investitora, jedina maska koja je ostala se nalazi u radnoj sobi i koja nažalost na priloženim fotografijama se ne sagledava.

    Mi kao arhitekte, u ovom veku, u ovoj državi i gradu pored savetovanja investitora o kvalitetnim obrascima življenja /a vlasnici i investitori predmetnog stana itekako imaju izgradjen i stav i stil života/ moramo da poštujemo njihovo pravo na životni ambijent. Pravo na projektni zadatak. Moramo poštovati zakonsku regulativu a sve u cilju da se našim poslom bavimo profesionalno i legalno. Ovo nije princip povladjivanja već medjusobna komunikacija, koja uključuje sve aktere, a u cilju dobijanja najboljeg mogućeg rešenja uz sva zatečena ograničenja.

    Konstatacija: “Ne završava se posao samo time što se uzmu pare i fotografiše stan. Neko mora u njemu i da živi. Kvalitetno.”, nije vredna komentara.

    U svakom slučaju, njalepše hvala na posvećenoj pažnji i komentarima. Iskreno se nadam da odredjene nejasnoće razjašnjene.