Širom sveta – Jelena Vučić (BIG i HHF studio)

Nastavljamo seriju razgovora sa našim mladim arhitektima zaposlenim u svetskim biroima. Ovog puta, pitali smo Jelenu Vučić kako izgleda rad u biroima BIG (Bjarke Ingels Group) i HHF architects, kako je do njih došla i gde je sve to vodi.

[STUDIJE I ODLAZAK]
Studije si završila 2008. na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, tokom kojih si bila na praksi u Argentini, a nakon završenih studija startovala si kao praktikant u BIG studiju. Kako je izgledao put do BIG-a?

U toku master studija dobila sam priliku da u okviru programa IAESTE odem na tromesečnu stručnu praksu u Argentinu, gde sam radila na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u San Huanu. Ovo je bilo moje prvo profesionalno internacionalno iskustvo, kao i neverovatna pustolovina koja je bitno uticala na moje lično i profesionalno sazrevanje.

Kako je ceo ovaj put bio posebno nadahnuće, nakon povratka u Beograd imala sam jaku želju da ponovim slično iskustvo i odlučila da se prijavim za još jednu praksu preko iste organizacije. Radovala sam se od trenutka kada sam saznala da su me prihvatili za posao na Tajlandu i planirala da na poluostrvu provedem šest meseci nakon odbrane master rada. Nažalost, usled građanskih nemira te godine, nije bilo moguće dobiti odgovarajuće papire. Kako sam znala da su onog trenutka kad zvanično završim fakultet šanse da dobijem praksu skoro nepostojeće, iskoristila sam poslednji trenutak pred diplomiranje da pošaljem aplikacije u nekoliko biroa za koje sam smatrala da mi mogu pružiti kvalitetno profesionalno iskustvo.

Ubrzo sam dobila pozitivan odgovor iz Kopenhagena i trebalo je da startujem kao praktikant u BIG-u u januaru 2009. godine. Međutim, procedura dobijanja radne dozvole nije bila jednostavna i trajala je čitavih 10 meseci u toku kojih smo morali da ponovimo aplikaciju 2 puta. Važno je razumeti da za bilo koji evropski biro zaposliti studenta ili arhitektu iz zemalja koje nisu članice Evropske Unije predstavlja komplikovanu proceduru. U tom kontekstu, gde ofis može zaposliti EU studenta bez apliciranja za radnu dozvolu, često je teško naći poslodavca koji želi da ulaže vreme i resurse kako bi dao isti posao npr. srpskom studentu. Ja sam bila sretna da sam sa druge strane imala tim iz BIG-a koji je smatrao nepravednom ovu situaciju i koji je uložio neverovatan napor da me dovede u Kopenhagen. Tako sam na kraju tog dugog procesa počela sa radom u studiju tek u oktobru iste godine.

Sa finanskijskog aspekta, odlazak na praksu često znači velika ulaganja, s obzirom da nemali broj inostranih biroa svoje praktikante ne plaća. U to vreme u Evropi je bio aktuelan program Leonardo da Vinci, preko koga su mnogi studenti dobijali stipendije za sticanje iskustva u nekoj od zemalja članica EU. Nažalost, Srbija nije bila uključena u ovaj program niti je bilo moguće u tom trenutku dobiti podršku od neke slične organizacije, s toga je moj fokus bio na pozicijama koje su uključivale platu.

Biroi u Evropi, kada je u pitanju plaćena praksa, često honorar izjednačavaju sa nivoom studentske stipendije država u kojima su locirani. On varira u zavisnosti od standarda, a predviđen je za pokrivanje osnovnih troškova boravka jednog studenta u toj zemlji. BIG ima sličnu politiku kada je reč o stranim studentima, gde su karakteristični šestomesečni ugovori i početna plata na nivou zvanične stipendije koju Danska daje svojim studentima.

PHOTO 00_Jelena Vucic a
Shenzhen Energy HQ, Shenzhen, Kina – BIG, render: © BIG & Glessner
Shenzhen Energy HQ, Shenzhen, Kina – BIG, render: © BIG & Glessner

Shenzhen Energy HQ, Shenzhen, Kina – BIG, render: © BIG & Glessner


[OD BIG-A DO HHF-A]
U BIG si brzo napredovala od praktikanta do arhitekte, da bi nakon toga prešla iz BIG-a u švajcarski HHF, i to na project leader poziciju. Na čemu si radila u BIG-u i kako si otišla dalje?

Vreme u BIG-u je čini mi se proletelo, a neverovatno je ipak koliko sam profesionalno napredovala u toku tog kratkog, a intenzivnog perioda. Navela bih konkretan primer stečenog znanja koji kao organizacioni alat i danas korstim za rad na projektima, a to je nedeljni Design Update, veoma karakterističan za rad u BIG-u, koji struktuira rad tima ne samo na nivou sedmice, već i na nivou celog projekta. Ova kratka prezentacija predstavlja kompilaciju svega urađenog u toku radne sedmice i šalje se partnerima i spoljnim saradnicima, kao osnova za diskusiju o projektu i donošenje odluka o dizajnu i mogućim sledećim koracima. U BIG-u je postala neizbežan alat s obzirom na to da su Bjarke Ingels i ostali partneri često na poslovnom putu.

U toku te dve godine provedene u BIG-u, radila sam na brojnim projektima kao što su projekat kule u Šenzenu (Shenzhen Energy Headquarters) – gde sam ispratila Schematic i Preliminary Design faze projekta, kao i tri konkursa od kojih su dva dobila prvu nagradu: Amagerforbrænding – novo postrojenje za obradu otpada sa transformisanim krovom u ski staze za građane Kopenhagena, i E2 (Ecology & Economy) – projekat koji predstavlja nove održive strukture od drveta kao alternativu za građevinsku industriju.

Nakon dobijenog konkursa za Amagerforbrænding nastavila sam da radim na Schematic Design fazi projekta na poziciji arhitekte sve dok projekat nije bio stopiran na neodređeno vreme. U ovom trenutku sam i ja napustila biro i iskoristila priliku da se oprobam u drugačijoj sredini.

HHF studio u tom trenutku je za mene bio odličan izbor, kao mlad tim internacionalnog profila, pozitivnog radnog okruženja i za mene veoma interesantne i drugačije pozadine – načina rada u Švajcarskoj, gde pristup arhitekturi definiše perfekcionizam i posvećenost detaljima i materijalima. Oni su u meni videli novog člana kolektiva i potrebnog project leader-a, prvenstveno za vođenje konceptualne faze projekata. Naravno da su veštine i znanje stečene u BIG-u bile od velikog značaja za dobijanje ove pozicije, međutim čini mi se još važniji bio je intervju koji je protekao izuzetno glatko. Sećam se i sada kreativne diskusije sa Simonom Hartmannom, jednim od tri partnera u HHF Arhitektima, posle koje je bilo jasno da se razumemo, što je obećavalo dobru saradnju za obe strane.

U međuvremenu, na radost svih nas koji smo bili uključeni u Amagerforbraending projekat, rad na njemu je nastavljen i u martu 2013. godine je zvanično počela izgradnja fabrike. Ja sam međutim, nakon još jedne složene procedure dobijanja radne dozvole – ovog puta za Švajcarsku, počela da radim u HHF-u u Bazelu u junu 2012. godine.

Amagerforbraending – konkurs – prva nagrada, Kopenhagen, Danska – © BIG
Amagerforbraending – konkurs – prva nagrada, Kopenhagen, Danska – BIG, render: © MIR
Amagerforbraending – konkurs – prva nagrada, Kopenhagen, Danska – © BIG

Amagerforbraending – konkurs – prva nagrada, Kopenhagen, Danska – © BIG


[PRAKSA I NAČIN RADA]
Kako funkcioniše HHF Studio? Na koji način se razlikuje od rada kod Bjarka Ingelsa?

HHF architects studio su osnovali 2003. godine Tilo Herlach, Simon Hartmann i Simon Frommenwiller, i u proteklih deset godina biro je realizovao brojne projekte u Švajcarskoj, Nemačkoj, Kini, Francuskoj, Meksiku i SAD. Obim rada biroa se kreće od urbanog planiranja, javnih struktura, projekata velikih i srednjih razmera do dizajna enterijera i nameštaja. Od samog početka tri partnera su želela da kreiraju biro koji će biti otvoren za saradnje sa drugim arhitektama, urbanistima i umetnicima, verujući da kolaborativna praksa može doprineti proširenju vidika i unaprediti proces projektovanja i kvalitet projektnih rešenja.

Rad u birou karakteriše pozitivna radna atmosfera koja je utemeljena u otvorenom dijalogu, posvećenosti poslu iz ljubavi, timskom duhu koji je produbljen kroz zajedničke aktivnosti poput nedeljnog HHF ručka kada svi kuvamo i jedemo zajedno.

Specifično prijateljsko radno okruženje karakteristično je i za BIG i za HHF, i jedna je od važnih osobenosti koja određuje način rada ova dva biroa. Međutim, i pored sličnosti, postoje 3 velike razlike u poslovanju dva studia.

Prva se tiče unutrašnje organizacije i hijerarhije u okviru biroa, gde u BIG-u, iako danas ima 7 partnera, Bjarke Ingels jeste i dalje šef biroa, dok ovu ulogu u HHF-u ravnopravno dele tri partnera.

Druga važna razlika je veličina biroa – ofis BIG-a samo u Kopenhagenu broji više od 100 ljudi, dok HHF trenutno ima 19 zaposlenih. Različiti resursi definišu na kraju veoma drugačiji način rada ofisa, tako je u HHF-u hijerarhija manje zastupljena a komunikacija i odnosi direktniji, dok veličina u BIG-u diktira i složeniju hijerarhiju i npr. potpuno drugačiju menadžment strategiju sa čitavim departmanima za Business Development, Human Resources, PR.

Takođe, iako su oba biroa internacionalna i posluju globalno, ne može se zanemariti uticaj sredina Danske i Švajcarske na proces projektovanja. Karakteristični za švajcarski kontekst su arhitektonski dijalog i teoretska praksa, dok je Skandinavija okruženje koje karakteriše duga istorija dizajna, posvećenost unutrašnjem planiranju i ambijentalnim vrednostima životnih prostora. Razlog se može videti u klimatskim i kulturnim razlikama ovih sredina, i osetiti, kako u praksi, tako i teoriji arhitekture ovih prostora.

Projekat višeporodičnog stanovanja – studija, Bazel, Švajcarska - ©HHF architects
Projekat višeporodičnog stanovanja – studija, Bazel, Švajcarska - ©HHF architects

Projekat višeporodičnog stanovanja – studija, Bazel, Švajcarska – ©HHF architects


[ORIJENTACIJA I KOMUNIKACIJA S KLIJENTIMA]
Kakva je orijentacija studija, kako birate i dolazite do klijenata i kako radite sa njima?

Interesantno je opredeljenje biroa da ulaže resurse u rad na jednom, a često i nekoliko konkursa u isto vreme. U HHF-u smatraju da je ovo ne samo način da se dođe do interesantnih projekata, već i instrument za unapređenje veština i znanja celog biroa, kao i razvoj teoretske prakse kroz nova istraživanja i bavljenja problematikom različitih programa i razmera. Na primer, jedan od najvećih urbanističkih projekata u birou – Masterplan Unterfeld, dobijen je kroz proces pozivnog konkursa.

Zbog kolaborativne prakse biroa, HHF često biva pozvan od strane drugih arhitektonskih biroa i umetnika da bude deo projektantskog tima na nekom od internacionalnih projekata. Nemali broj rezidencijalnih projekata HHF je razvio kroz saradnju sa poznatim kineskim umetnikom Ai Weiwei. Zbog ove prakse HHF je dobio priliku i da bude deo projekta Ruta del Peregrino – serije stanica koje pružaju utočište i predstavljaju spomenike na ruti hodočašća koja se proteže 117 km kroz Jalisco u Meksiku. Ovaj grupni projekat je bio deo izložbe na Bijenalu arhitekture u Veneciji 2012. A kao posledica saradnje u toku APSS letnje škole arhitekture u Kotoru, ove godine na bijenalu HHF je deo projektantskog tima crnogorskog paviljona zajedno sa crnogorskim arhitektonskim biroom DVARP, Nebojšom Adžićem, studiom SADAR+VUGA iz Slovenije i Ruby Press iz Nemačke.

[ULOGA U BIROU]
Koji su trenutno aktuleni projekti i čime se ti baviš?

Pored par urbanističkih projekata i studije višeporodičnog stanovanja u Bazelu, u toku mog boravka u HHF studiu radila sam i na nekoliko internacionalnih konkursa od kojih smo osvojili dve druge nagrade – za projekat Ozeanium u Bazelu i za idejno urbanističko rešenje priobalja Vlore u Albaniji.

Trenutno kao project leader radim na projektu stambenog objekta u Ženevi za jednog od najvećih klijenata na švajcarskom tržištu.

[BUDUĆNOST]
Gde i kako vidiš sebe u budućnosti?

U ovom trenutku sam jako zadovoljna svojim poslom i uživam u radu u HHF studiju, stoga planiram da skoriju budućnost provedem u Bazelu. Verujem da ulaganjem u internacionalnu karijeru stičem veliko iskustvo koje bih volela jednog dana da primenim i u svojoj ličnoj praksi.

Ljubica Slavković
Zoo Basel Ozeanium – Konkurs – druga nagrada , Bazel, Švajcarska - HHF & Burckhardt + Partner, render: ©Philipp Schaerer
Zoo Basel Ozeanium – Konkurs – druga nagrada , Bazel, Švajcarska - HHF & Burckhardt + Partner, render: ©Philipp Schaerer
Zoo Basel Ozeanium – Konkurs – druga nagrada , Bazel, Švajcarska - HHF & Burckhardt + Partner, render: ©Philipp Schaerer
Zoo Basel Ozeanium – Konkurs – druga nagrada , Bazel, Švajcarska - HHF & Burckhardt + Partner, render: ©Philipp Schaerer

Zoo Basel Ozeanium – Konkurs – druga nagrada , Bazel, Švajcarska – HHF & Burckhardt + Partner, render: ©Philipp Schaerer




Uključi se u diskusiju
Dosadašnji komentari (0)

Ili se uloguj:


*Komentari se pregledaju pre objavljivanja