Rezultati urbanističko-arhitektonskog konkursa za hotelsko-banjski kompleks na Paliću

Na nedavno završeni konkurs za arhitektonsko-urbanističko rešenje hotelsko-banjskog kompleksa na Paliću stiglo je 45 radova, od čega jedan iz inostranstva. Konkurs je raspisalo preduzeće Park Palić d.o.o. u saradnji sa Inženjerskom komorom Srbije.

Prema konkursnom zadatku, planirani banjsko-hotelski kompleks, koji leži na nalazištu lekovitih termalnih voda, sa sadržajima banje, velnesa, zabave na vodi i pratećim smeštajnim kapacitetom treba da bude jedan od ključnih sadržaja turističke destinacije Palić, a ujedno da privuče korisnike postojećih hotela i pansiona, podstakne izgradnju novih i privuče lokalne korisnike.

Izložba radova biće otvorena 4. aprila u 12h u kongresnom centru Velika terasa na Paliću.

U nastavku pogledajte detaljan prikaz svih nagrađenih i pohvaljenih radova uz obrazloženja njihovih autora:

palic-ortofoto-konkurs-rezultati


konkurs_palic

I Nagrada

AGM

autori: Borislav Petrović dia, Boris Petrović dia

koautori:
hotel: Luka Ostojić dia, Bojana Marković dia
akvapark: Nikola Stojković dia, Mina Kordić dia
spa: Ivan Rašković dia

saradnici: Predrag Živković dia, Milica Sekulić dia

konsultanti:
termotehn. inst: Miodrag Marković dim
vodeni sistemi akvapark i spa: Miljan Đurić dig, Ognjen Prlja dig

koordinator: Nada Jelić dia

Okosnica rešenja je modelovan pejzaž u ulozi kulturološkog iskaza – morfologija tla i sklopova kao i njihov položaj na lokaciji ne citiraju nasleđenu matricu već proizvode novi ambijentalni kvalitet gde se izgrađene strukture koncentrišu oko težišnih tačaka oslobađajući nivo tla kao ključan za kretanje korisnika i eksploataciju sadržaja.

Razumevanje istorije lokalnog tla se pojavljuje prvenstveno u formi sadržaja koji asociraju na tradiciju kulta tela, izraženu prostorima termi, banja i zabave. Navedene namene su unapređene savremenim pristupom sportu, rekreaciji, održavanju i unapređenju zdravlja.

Otvoreni sistem postavljanja građevina u prostoru, sinteza tla i sklopova, kao i primenjeni arhitektonski oblici, proizvod su nekoliko aspekata principa efikasnosti. Pomenuti aspekti se koncentrišu oko šest težišnih fenomena i to: toplotne energije, kvaliteta vazduha, kretanja, ambijentalnosti i metaforičnosti arhitektonskih sklopova.

Prostorni razmeštaj namena sledi tokove korisnika na lokaciji. Raspoloživi prostor je zoniran na tri dela na osnovu karaktera sadržaja i to: severni deo zauzima prostor Spa centra na koji se nadovezuje prostor Akvaparka dok se na južnom delu nalazi Hotel. Sva tri sadržaja su rešena kao slobodnostojeći korpusi povezani toplom vezom. Prostorna pauza (trg) između pomenutih podcelina predstavlja težište kompleksa i služi prostornoj orijentaciji korisnika.

Prostorni razmeštaj objekata takođe igra ulogu u likovnoj asocijativnosti kompleksa; grupisani u tri nezavisne celine, arhitektonski sklopovi oživljavaju jednu karakterističnu vedutu Panonije – usamljene salaše/majure okružene beskrajnom ravnicom.


003d 3_pogled na hotel sa jezera

II Nagrada

PROaspekt

Autorski tim:
Vladimir Lojanica
Sonja Pešterac
Marija Ćorluka-Mijović
Marija Konstandinidis
Vlada Lukić
Tamara Dinić

Presudnu ulogu u opredeljenju za karakter forme odigrala je studija konteksta iz koje se moze izvući osnovna logika za formulaciju koncepta.

Gabarit hotela, kao dominantna struktura, logično je povijen u duhu i karakteru ambijenta glavnog šetališta. Nastavlja tipičnu i karakterističnu, prijatnu, zakrivljenu liniju pešačkog toka i šume. Prihvata i nenametljivo usmerava dalje, dok se stepenasto gubi prema otvorenom prostoru lokacije gde se ostvaruje neprekinuto, postojeće, vizuelno jedinstvo ambijenta dve vodene površine.

U vertikalnoj regulaciji visina gabarita novog objekta prati liniju krošnji i sukcesivno je prevodi i spušta ka zatravnjenoj površini, ka meri pešaka i mobilijara. Na ovaj nacin se objekat maksimalno integriše u ambijent i na izvesan način ga nadopunjava.

Kao kontra-teža i prevez dva pravca zakrivljenog i linearnog, linearna struktura drugog hotelskog trakta i ostalih turističkih sadržaja povučen je u zaleđe i prati pravac saobraćajnice. Odmaknut je od centralnog ambijenta šetališta gde, takože, na toj dužini lokacije postepeno “isparava” ka pejzažu.

Odabir materijala i boja takođe su posledica želje da se objekat hotela i ostalih delova kompleksa što je moguće više integriše u okruženje i kodove arhitektonskog nasleđa koje se može naći na lokaciji. Na taj način bi se mogla osetiti kontekstualna povezanost i jedna vrsta transponovanja i interpretacije lokalnog iskustva na savremeni arhitektonski jezik.

Primenjeni materijali na objektu su zidne malterisane i bojene površine, staklene zid zavese, fasadne obloge od impregniranih crveno toniranih drvenih talpi. Motivacije za modulacije predstavljaju interpretaciju odabranih autentičnih motiva.



1

III Nagrada

Autorski tim: Grupa 4

Petar Stelkić, dipl.inž.arh.
Vladimir Cvejić, dipl.inž.arh.
Branko Belaćević, dipl.inž.arh.
Ivana Barandovski, dipl.inž.arh. 

Saradnik: Bogdan Devic, student arh.

Predloženi koncept na svojevrstan način predstavlja beg od ustaljenog pristupa urbanizmu i građenju u prirodnom okruženju. Koncept teritoriju razrešava novom promenadom, ostavljajući pritom slobodna polja koja se mogu svakodnevno dodatno programski nadovezati.Predloženi objekat predstavlja urbanistički potez koji je bliži logici ulice nego logici jedne arhitekture. Naglašeno je konstantno prevezivanje i nadovezivanje programa između dva jezera, štranda i hotelske promenade, omogućavajući pritom ambijentalnu i narativnu raznovrsnost.

Predlog se vezuje za tri osnovna elementa koja transponira u novu arhitekturu. Element vojvođanskog horizonta prenet kao oslobođeno tlo nepostojanjem čvrstog prizemlja, čime je zadržana i jasna veza dva jezera. Zatim, postojeća tradicionalna Palićka arhitektura, sa naglašenim krovnim završnicama uronjenim u šumski front, transponovana je u akcentovane tačke programa novoprojektovanog objekta. Najzad, ušorenost, gustina programa i događaja ravničarskog sela prenešena je naprelivanje programa; jasnu i naglašenu horizontalnost i ulicu/štrand kao prostor, i moguće mesto, događaja.



model 1

Otkup

Jelena Miletić, Miletić arhitekti

Prostorni koncept kompleksa zasniva se na arhitekturi koja integriše predviđeni program sa prirodom, poštujući prostorne kvalitete okruženja. Nova struktura je formirana kao pokrenuti teren koji se sa jedne strane stapa sa prirodom, dok sa druge strane oblikuje specifično mesto sa autentičnom arhitektonikom. Nadovezivanjem po visini smaknutih volumena objekata stvoren je kontinualni prostor koji se suptilno uklapa u predeo. Postepenim izdizanjem terena koje je postignuto rampama stvara se utisak kontinualnog prostora koji omogućava da se kontakt sa terenom ostvari na više nivoa unutar objekta. Preplitanje arhitekture i prirode podržano je u spoljašnjem i unutrašnjem prostoru koji su u stalnoj interakciji. Tako organizovana struktura stvara kompleksan i bogat unutrašnji prostor koji se prostire kroz više etaža. Kontinualno povezivanje prostora briše granice između prirodnog i arteficijelnog.

Orijentacija je usklađena sa vizurama tako da gotovo svi prostori imaju vizure ka jezerima, a neki od najvažnijih javnih prostora orijentisani su dvostrano ka oba jezera.

Organska arhitektura nove strukture u suštinskoj je vezi sa arhitekturom secesije, koja dominira u tradicionalnoj arhitekturi ovih predela. Takav pristup tradicionalnoj arhitekturi stvara polazište za novo čitanje savremene arhitekture i njen odnos prema arhitekturi sa početka prošlog veka. Linearnom strukturom koja dominira u uređenju kompleksa i uređenju partera uspostavljena je veza sa tradicionalnom matricom vojvođanskih polja.

U severnom delu lokacije smešten je hotelski kompleks koji predstavlja samostalnu celinu. Na hotelski kompleks nadovezuje se objekat zatvorenih termalnih bazena, spa i velnes centra sa otvorenim termalnim bazenima, koji sa zatvorenim akva parkom predstavlja jedinstvenu oblikovnu celinu sa jasno razgraničenim zonama. Autori su se odlučili za ovakvu dispoziciju kako bi se obezbedila što kraća i racionalnija topla veza između spa centra hotela, zatvorenih termalnih bazena i zatvorenog akva parka. Otvoreni akva park smešten je na južnom delu lokacije, ali tako da se maksimalno očuva postojeće zelenilo koje čini posebnu ambijentalnu vrednost. Takođe, na taj način elementi otvorenog akva parka svojom visinom i koloritom manje narušavaju ambijentalnu celinu jezera budući da su smešteni na samom kraju lokacije, zaklonjeni visokim zelenilom. Ovakvom dispozicijom objekata omogućeno je i da deo lokacije gde se nalazi kanal koji povezuje dva jezera, u skladu sa preporukom raspisivača, ostane neizgrađen kako bi se obezbedio nesmetani vizuelni prodor između dva jezera i poprečna veza između Kanjiškog puta i obale jezera Palić.




Panorama

Otkup

KANA arhitekti

Autorski tim:
Ljilja Brajković d.i.a,
m.arch. Spasoje Radomilović,
m.arch. Biljana Vilotić,
m.arch. Marina Ilić,
b. arch. Aleksandra Đorđević,
b. arch. Nevena Balalić,
b. arch. Bojana Popović,

Konsultant za planiranje i dizajn otvorenih i rekreativnih prostora:
doc.mr. Jelena Živković dia Univerzitet u Beogradu, Arhitektonski Fakultet, Departman za Urbanizam

Konsultant za bazene, bazensku tehniku, parna kupatilai saune:
Ninković Dragan dipl.ing. maš.MMD d.o.o. Preduzeće za inženjering, trgovinu, usluge iproizvodnju

Palić karakteriše jasna ortogonalna dispozicija parcela sa dominantnim saobraćajnim trasama. Parcele se pružaju pravcem istok-zapad ili sever-jug. Saobraćajna i pešačka mreža ulica preseca zone parcela. Blizina obale formirala je zone okupljanja-žižne tačke. Pešački pravci povezuju žižna mesta i ujedno otvaraju vizuelne koridore ka jezeru.

Proces urbanističkog planiranja obuhvata višestruke pristupe. Oni kategorišu u okvirima dva osnovna principa:

– prilagođavanje građene sredine uslovima okruženja
– kreiranje građenje sredine koja se nalazi u suprotnosti sa kontekstom s ciljem stvaranja novih prostora.

Urbanistički princip prilagođavanja i usvajanja karakteristika okruženja teži formiranju jedinstvene programsko-prostorne celine. Urbanistički plan zahteva sistematizaciju. Projekat turističkog centra na Paliću kao polaznu osnovu za sistemski pristup projektovanju preuzima ortogonalnu urbanističku mrežu vojvođanskih ravnica. Pozicije datih parcela, njihov prostorni ritam, smenjujući kolorit zasada, glavne saobraćajne trase kao dominatne ose komunikacije, kreiraju dinamičnu kompoziciju koja postavlja okvir za dalji umetnički izraz. Kompoziciona šema formirana od datih elemenata inicirala je geometriju prostornih struktura unutar date lokacije.


Otkup

Autor: Goran Martinović

Tim: Goran Martinović + Northengeneering

Saradnici:
Arhitektura:
Tibor Károly Dalnoky, Dipl.Ing.Arh.
Marta Ostrogonac, Dipl.Ing.Arh.
Laslo Kolozi, Dipl.Ing.Arh.
Jutka Jozsa, Dipl.Ing.Arh.

Konstrukcija: Peter Sekeres, Dipl.Ing.Gradj.

H.V.A.C. Instalacije: Atila Alacker, Dipl.Ing.Mas.

Tehnologija hotela: Nebojsa Darabos

Hortikultura: Krisztina Wallner, Dipl.Ing.Hortikulture

3D designe: Zsolt Érfalvy, Dipl.Ing.Arh.

U prostornom smislu lokacija na prvi pogled ne pruža neku atraktivnost „izuzev” što je pojas između dva jezera, jezera Palic i Omladinskog, u stvari najatraktivniji obalni potez! Iz tog aspekta, lokacija će sa programiranim sardžajima postati novo težište buduće turističke ponude Palića.

Nakon analize Programa, tehničkih parametara iz PDR-a i objektivno datih prostornih uslova na terenu, došli smo do zaključka da su određeni programski zahtevi nerealni. Tu pre svega podrazumevamo kapacitet Hotela.

Predloženim projektom izvršili smo nomenklaturu kompleksa i razvrstali smo ih po funkcijama: A1. relax strand, A2. wellness & spa, B. hotel, C. aqua park.

Nas arhitektonski koncept zasniva se na sledecim postulatima:

- „Lokacija,lokacija i samo lokacija čini arhitekturu”,
- Fasada objekta je „ogledalo funkcije kuce”,
- Sagledavanje tokova savremene arhitekture XXI veka

Bitno je naglasiti autonomnost i praktično „nevinost” zadatog prosotra u kontekstu opterećenja tradicijom nekog arhitektonskog stilskog nasleđa. Uz izuzetno poštovanje opusa arhitekata Jakab Dezsea i Komor Marcela koji su kroz čitav jedan vek determinisali urbane i arhitektonske vrednosti centralnog dela palićkog Parka, smatramo da treba učiniti iskorak napred.

Naglasili bismo da je pružena šansa da se na predmetnom kompleksu dosledno i praktično sprovede školski primer kontinuiteta arhitekture u prostoru i vremenu. Uz savremene arhitektonske forme koje predlažemo projektom, taj kontinuitet bi bio dosledan, naglašen i poštovan.

Sama arhitektonska forma novoprojektovanih objekata proizašla je iz jednog dobro koncipiranog uslova u Raspisu konkursa: da tobogani ne bi trebalo da predstavljaju, svojim koloritom i gabaritima, osnovni element raspoznavanja kompleksa. Iz tih razloga smo dva izuzetno markantna i gabaritno zahtevna tobogana, niagara i twister, projektovali na krovu objekta Aqua Parka. Nagibi tobogana su odredili pad i oblik krovnih ravni tog objekta, a ti elementi su kasnije bili dosledno korišteni i prilikom oblikovanja ostalih objekata.

Predloženim projektom bismo zakoračili u XXI vek arhitekture, kako u oblikovnom, tako i u smislu poimanja prednosti green arhitekture.




Uključi se u diskusiju
Dosadašnji komentari (35)

Ili se uloguj:


*Komentari se pregledaju pre objavljivanja


  • Arhitekt
    01.04.2014

    I nagrada – još jedan neostvariv projekat u našim uslovima …

    Jeste kreativno, sve to stoji, ali se odma postavlja pitanje ”tople veze”, koja kao crevo lebdi kroz prostor oko 500m. Pa to bi investitor prvo skinuo kao nepotrebnu investiciju.

    A tek pitanje šume-parka, koji se nalazi u južnom delu lokacije gde je hotel. Poseći sva stabla u parku, da bi se proširio kompleks na tu stranu, to je tek posebna priča.

    Sve u svemu, ništa posebno.

  • Schlosser
    01.04.2014

    Meni je drago što su autori konkursnih rešenja uspeli da ne razmišljaju o ekonomičnosti i “ostvarivosti projekta u našim uslovima”, i što su dali mašti na volju. Detalji su uvek podložni izmenama i treba da budu podložni izmenama. Bitna je srž rešenja. A ako je ta srž kvalitetna, ni jedna ekonomična korekcija ne može da umanji oblikovni kvalitet rešenja.

  • Mare
    01.04.2014

    Oduševio me je projekat Grupe 4 (III nagrada). Jednostavno, jasno, dosledno. Svaka čast, kolege!

  • ArhMia
    01.04.2014

    Ne bih se složila sa prethodnim komentarom (Schlosser), jer arhitekti nisu niti slikari, niti neki vizionari, naprotiv, suština arhitekture je da bude realizovana i da nekome ili za nešto služi.

    Problem upravo i leži u tome što nam je arhitektonski sistem obrazovanja toliko degradiran, da se na konkursu nude “neizvodljiva” rešenja, barem za naše uslove.

    Takvi stavovi su pronevera poverenja raspisivača konkursa koji sa najboljom namerom raspiše konkurs i uloži novac da bi dobio rešenje na određeni problem. Nije ovo prvi put da se dešava slična stvar, na žalost to je postao trend u poslednjih 10 do 15 godina.

    Nekada (pre petnaestak godina) se podrazumevalo da prvonagrađeno rešenje bude na tom nivou da posle njega može relativno jednostavno da se krene u dalju realizaciju.

    Sa ovakvim rešenjima, bojim se ni makac. Evo, živi bili pa videli šta će sa ovim da bude.

  • Schlosser
    01.04.2014

    Uh, ako neki arhitekt za sebe kaže da nije vizionar, onda on tom izjavom degradira čitavu stuku i svrstava sebe u tehničko-tehnološkog proizvođača arhitekture.

    Konkursi treba da budu prilika da autori, oslobođeni svih dosadnih ograničenja, predlože svoju VIZIJU nekog objekta, prostora, komplesa. Naročito ako je JEDNOSTEPENI konkurs u pitanju. Dalje faze razrade rešenja treba da se bave pitanjem izvođenja. Upravo zato se nagrađuje i otkupljuje nekoliko radova.

    A kada privatni investitor dođe kod arhitekte u biro i naruči projekat, e onda se istovremeno sa oblikovanjem, odmah razmišljamo o tome kako bi se nešto izvodilo i postoji li resursa za to u našim uslovima, odnosno postavljaju se ograničenja.

    Veoma je važno da objekti javne i polujavne namene budu što unikatnijeg oblikovanja kako bi u mentalnoj mapi korisnika bili jasno identifikovani i upamćeni.

  • Bogdan
    01.04.2014

    Po ovom komentaru bi se reklo kolega (Schlosser) da ste upravo izdanak te škole koje je pomenula koleginica. Bez uvrede, rekao bih da ste mlađi po godinama, iskustvu, ali i entuzijazmu. Ovde koliko vidim nije reč o tome da li arhitekta treba ili ne treba da ima viziju, jel je činjenica da svi arhitekti na neki način materijalizuju svoje vizije, jer bez toga ne bi bili arhitekti.

    Bez vizije, nema projekta, ma kakav on bio i tu se u potpunosti slažem sa vama. Međutim, postavite se u situaciju investitora, tj. raspisivača ovog konkursa, koji treba sad da plati ova rešenja i nakon toga šta da uradi sa njima? Ponovo će morati da angažuje nekog arhitektu da mu premesi ova rešenja i da dobije nešto u potpunosti drugačije, što će biti u skladu sa njegovim finansijama.

    Postavlja se ozbiljno pitanje čemu onda uopšte institucija konkursa kada učesnici imaju takve “vizionarske” (neostvarive) stavove. Ispada da konkursi nema više za cilj da budu rasadnik svežih i ostvarivih ideja, već “vašar taštine” (sujete).

  • Tanja
    01.04.2014

    Resenje koje je uzelo III nagradu (grupa 4) je sjajno. Cista i jasna forma, jak koncept, citljivo. Forma je reper i skulptura u prostoru sa tim da ne narusava vrednosti lokacije. Cestitke autorima.

  • s
    01.04.2014

    Samo da je lepo :D

  • Schlosser
    01.04.2014

    Jesam mlađi i po godinama i po istkustvu i po entuzijazmu. I na to gledam kao na prednost. Dosta je bilo već da nas “mlađe” stariji šikaniraju u svim sferama života svojim iskustvom i frustracijama.

    Možda je to u krajnjoj liniji vaša kolektivna taština prema našoj mladosti… Ne znam.

    Umesto što nam onemogućavate da se pokažemo i dokažemo (barem na ovim “neostvarivim” konkursima), treba da nas uključite u posao (kojeg nema dovoljno, pa otuda frustracije) i pokažete nam kako to vi mislite da bi trebalo da se radi, a ne da nas drsko uslovljavate godinama, iskustvom, kvalitetom obrazovanja, licencama… Ma uvek ćete naći razlog.

    Možda onda ne bismo toliko “maštali” i “vašarili” sa taštinom.

  • Bogdan
    01.04.2014

    Poštovani kolega Schlosser,

    najiskrenije mi je žao što sam vas uzrujao svojim komentarom, to mi nije bila namera. Ne mislim da su starije kolege krive što nema posla u zemlji i sasvim sam siguran da kada bude malo bolja situacija da ćete naći svoje mesto u nekom kreativnom timu.

    Vidite i sami kakva je situacija, da je 1.200.000 bespravno podignutih objekata realizovano, da nam stranci dolaze po političkoj direktivi da bez javnih konkursa projektuju kapitalne investicije i sl. To su sve potencijalni poslovi koje je trebalo da rade domaći arhitekti, između ostalog i vi.

    Još jednom se izvinjavam zbog nesvesno iniciranog lošeg osećanja i predlažem da se vratimo komentarisanju ovih lepih rešenja.

    Srdačan pozdrav.

  • Mare
    01.04.2014

    Podržavam kolegu sa nadimkom Schlosser. Konkursi za javne objekte su jedino mesto gde se naša profesija može iskazati u svom svom bogatstvu. Da nije tako, ne bismo ni imali dela Bogdanovića, Dobrovića, Mitrovića…

  • Srbistan
    01.04.2014

    Grupa 4 – čestitam Vam, zaista dobro rešenje. Poslednji otkup, internacionalni rad, je nešto najgore što sam imao prilike da vidim u poslednje vreme, blago rečeno užas. Druga nagrada je arhitektura bivše juge, 70` hrvatsko primorje samo u lošijoj izvedbi. Prva nagrada jako loša. Sve u svemu svaki novi konkurs isti ljudi, ista rešenja, nigde kvaliteta (kada ga ima onda je potisniut), i ono što je proizvod toga je da nas na svetskoj arhitektonskoj mapi nigde nema, jer nas predstavljaju ovi projekti, i ove arhitekte.

  • Milan Stevanovic
    01.04.2014

    Milsim da je otkup pobedio! :D

  • Rob
    01.04.2014

    Ja se plasim da uskoro vise nece biti potrebe za crtanjem i grafickom formom projekata i projektovanjem generalno, vec ce “arhitekte“ verbalno prenositi svoje ideje raspisivacima konkursa u vidu poezije i tako dobijati nagrade. Naravno ziri bi imao povez preko ociju, da bi bilo fer….

    Ok mozda malo preterano, ali nije daleko od istine.

    Sve ove slike i prezentacije (osim poslednjeg otkupa) su lepe na oko, predstavljaju necije umece da se snadje u svetu 3d modela i grafickog dizajna, slikovnog predstavljanja necega sto ne postoji, ali nazalost nijedna od njih ne predstavlja resenje zadatka koji je zadao investitor, a to je osnov svega.

    Kolege Mare i Schlosser, nije bitno da li ste vi mladje ili starije kolege, bitno je da razumete da vas rad treba da proizvede nesto opipljivo, nesto realno, nesto korisno, a ne viziju necega sto bi mogli ali i ne mora biti, nebitno da li je to konkurs ili konkretan posao.

    Sve u svemu ova resenja ne bi nikako mogla da se izdvoje iz mora drugih.

  • Arhitekt
    01.04.2014

    Konkursi su poželjni za razvoj arhitektonske prakse i misli, ali nije tačno da bez njih ne bi bilo dela Bogdanovića, Dobrovića i Mitrovića.

    Kad pogledate i njihova rešenja sa konkursa primetićete da su više nego ostvariva.

    U krajnjem slučaju, njihova dela su i pored izuzetnih i kreativnih ideja ipak realizovana u našem okruženju.

  • NC
    01.04.2014

    Nijedan projekat nije ugradio ekološki koridor koji je master planom predviđen, što stoji u studiji zaštite Parka prirode “Palić” i što bi trebalo da bude deo prekograničnog zaštićenog prodručja “Kireš”.

  • Алекса
    01.04.2014

    Interesuje me obrazloženje žirija. Gde može da se nađe javno?

  • SpearHead
    01.04.2014

    Ma, kakav ekološki koridor! Koga briga za master-plan?! Vidi kako su dobri renderi :D

  • Mare
    01.04.2014

    @Arhitekt
    Prva dva pasusa su Vam u koliziji, pa to neću komentarisati.

    A sa trećim se slažem: “njihova dela su i pored izuzetnih i kreativnih ideja ipak realizovana u našem okruženju”. U ovu jednačinu samo treba uključiti pojam vremena, odnosno razlike u solidnosti države, kako bi se shvatilo da nije u pitanju problem u konkursnim rešenjima, nego u razumevanju za njih, odnosno u količini novca koja stoji na raspolaganju za reprezentativnost objekata.

  • 01.04.2014

    Aleksa, za sada nigde nisu objavljena obrazloženja žirija. Ukoliko postoje i budu dostupna, objavićemo ih.

  • Arhitekt
    01.04.2014

    Dragi kolega Mare,
    naprotiv prva dva pasusa su upravo povezana i nema između njih nikakve kolizije (sukoba ideja).

    U prvom pasusu se skreće pažnja na činjenicu da nisu sva njihova dela nastala na konkusima. U drugom i trećem pasusu se navodi, da kada se pogledaju njihova konkursna rešenja iz čitavog opusa, nivo njihove razrađenosti je bio na takvom stepenu da su mogla relativno lako da se dalje razrade i što je najvažnije bila su više nego primerena našem okruženju i vremenskim i društveno-političkim okolnostima.

    Sa druge strane, nije u potpunosti tačno da u današnje vreme nema novca za finansiranje dela sa konkursa (setite se mosta na Adi, naselja Dr Ivan Ribar i Ovča i kombinovanih dečijih ustanova).

    Problem je u tome što je većini učesnika konkursa danas uglavnom mnogo važnije da se slobodno izraze, jer većina ima problem da se izbori sa sobom u vreme krize, da dokaže sebi drugima da je dobar arhitekta ili arhitektica i kada se završi konkurs, šta posle … rešenje se stavi sajt i zaboravi.

    Tipičan primer ”umetnosti radi umetnosti”.

  • gastarh
    01.04.2014

    10 godina već radim u inostranstvu, u poznatom arhitektonskom birou, ponekad pogledam šta se novo dešava kući, i nikad ništa novo. Uvek isti profesori se vrte u krug, rotiraju se u žiriju i vraćaju nagradu za nagradu. Malo bure posle svakog konkursa, ništa konkretno i tako do sledećeg. Nema javne tribine, nema kritike arhitekta, kritike javnosti. U tom živom blatu za arhitekte, zao mi je najviše mladih koji su puni energije i zelje da menjaju stvari na bolje.

    Od pobedničkih resenja, grupa4 i kana arhitekti su proizveli kvalitetne projekte, no to je nedovoljno. Ostali radovi su morali biti slicni ili bolji da bi to sve skupa licilo na arhitekturu. Ovako sve je to jadno izgledalo. Toliko loše, da me je mladi praktikant pitao “sta vi radite u Srbiji na arhitektonskim fakultetima?”. Na trenutak me je bio sram, jer sam i ja tamo završio fakultet gde i ljudi koji proizvode ovakve radove. Objasnim mu kako to sve funkcioniše, kolega me opet u čudu pita “pa čekajte to nije logično, kako to može tako?”.

  • Gastarh II
    01.04.2014

    I meni se rad grupe 4 najviše svideo i ako cemo iskreno, jedini ostao u pamcenju.

  • Nebojša Evetović
    02.04.2014

    Mene zanima kakve veze imaju ovi planovi sa prepoznatljivim stilom Palića ?

    Nisam arhitekta niti dizajner već neko koji voli tu staru arhitekturu i stil koji je prisutan na Paliću. Ne želim nikoga da vređam i verujem da su ljudi, koji su pravili ove planove, imali najbolje namere i da su puno truda i vremena uložili ali ja ovde nisam video ništa što ide uz Palić.

    Subotica je stari grad koji ceni, poštuje i neguje svoju tradiciju i svoje lepote. Mislim da su te vrednosti ovde zanemarene. Za mene je primer dobre prakse hotel “Prezident”, uklapa se uz Palić.

    Zanima me vaše mišljenje o mom komentaru.
    Unapred hvala.

  • kaca_flock
    02.04.2014

    I meni se dopao rad grupe 4, cak i po prezentaciji – renderi deluju prizemni i izvodjivi, a opet se prepoznaje luksuznost prostora bez amorfnog divljanja prisutnog kod drugih radova. Mislim da je sadrzaj lepo grupisan i da svojom volumetrijom objekat ne vrsi preteran impakt na prirodno okruzenje. Javni sadrzaji se formalno prepoznaju i njihov kruzni oblik ih cini interesantnim i neobicnim. I to je sasvim dovoljno.

    Stvarno su me neprijatno iznenadili renderi AGM-a sa kopijom Zumthor-ovih termi pomesanih sa gnezdom Herzog-a i De Meuron-a (izuzimam render foajea hotela koji izgleda interesantno i dovoljno neruzno) i render tima Lojanice koji predstavlja foaje hotela koji izgleda kao svemirski brod u futuristickim filmovima. Sa sve socijalistickom fasadom – nigde veze.

    Ovo nisu kritike neizvodljivosti, nego nepotrebnosti i nelogicnosti, stvarno. I ruznoce. Kakofonije svega i svacega. Vidi se da ste rad po celinama podelili medju sobom, jer je potpuno nekoherentan.

    Less is more, dragi profesori! Malo suptilnosti molim.

    Jos jedan mladi i entuzijasticni arhitekta

  • 02.04.2014

    Vrlo je interesantno uočiti da je kod rada Grupe 4 linearni objekat dugačak nekih 800m, a da pritom kroz svoje mikroambijente i otvoreno prizemlje uspeva da stvori arhitekturu koja je vrlo smirena i primerena lokaciji.

  • Miroslava Spasenovic
    02.04.2014

    Zajedno sa kolegom Zdravkom Barisicem sam ucestvovala na ovom konkursu. Trudili smo se da ispostujemo uslove konkursa i na nas nacin spojimo ”staro” i ”novo” u arhitektonskom izrazu, a pre svega da ne negiramo tradiciju, geografsko i kulturno poreklo na koje su Vovodjani, ne bez razloga, izuzetno ponosni… u tom smislu smo mozda dali i predefinisano resenje, ali smo zadovoljni nasim radom…

    deo prezentacije mozete da vidite na facebook stranici:
    https://www.facebook.com/miroslava.spasenovic

  • kaca_flock
    02.04.2014

    @ Miroslava Spasenovic

    Nazalost pogledala sam vas predlog resenja…

    Ne znam kakve veze ima balustrada sa vojvodjanskom tradicijom (s obzirom da sam i ja iz Vojvodine, poznajem nase nasledje). Vase resenje kao da je iz nekog od prethodnih vekova. Ornament je zlocin onda kada je replika (antickih ornamenata ili nekih drugih) koja imitira neko prethodno doba, kada nije originalan.

  • AA
    02.04.2014

    Poslednji otkup je genijalan: dosledan u arhitekturi, tekstualnom obrazloženju, crtežima i prezentaciji. Naročito u video prezentaciji.

    E sad, MNOGO je veći problem što je neko nagradio ovakav rad.

    Pa u žiriju je sedelo 7 arhitekata, od kojih dvoje ima titulu magistra, dok je jedan profesor i dobitnik grand prix-a na salonu?! Zašto tamo nije bilo ovakvih radova?!

    Zašto komentarišemo rešenja a ne žiri?!

  • Miroslava Spasenovic
    03.04.2014

    @ kaca_flock

    Postovana koleginice, ne morate da zalite sto ste pogledali nas predlog resenja, svako je misljenje dobrodoslo i bolje je kada imamo vise prilika da razgovaramo. Evo kako smo mi razmisljali:

    Oblikovni koncept resenja se zasnivao na elementima vojvodjanske arhitekture povezanim sa klasnicnim elementima (s obzirom da su prve banje nastale upravo u anticko doba) koji ukljucuju i bareljefe s prikazima zena- najadi (slatkovodnih nimfi, zastitnica voda i ravnice- kult ovih nimfi se od starih Grka, preko Rimljana, pa do danasnjih dana zadrzao i kod Hriscana). Obe grupe elemenata deo su sireg istorijskog nasledja Vojvodine (dakle, nije samo u pitanju istorijski najbliza austrougarska tradicija vec nesto sira reinterpretacija- npr. malo dalje Vam je cuvena prestonica Sirmium).

    Arhitekturom kompleksa se pokusala postici viseznacnost koja ukljucuje i izvesne psiholoske elemente i asocijacije- tajanstveno, misticno, pomalo ekscentricno i zasto da ne, eklekticno… cilj nam je bio da izazovemo asocijacije koje ce gosta vracati u “njegov dvorac”.

    Pored brojnih uslova konkursa (na kojima se izricito insistiralo, a koji se vecinom, na zalost, ne vide u datim resenjima), morate imati u vidu da je u pitanju i projekat porodicnog (family) hotela, sto naravno ne znaci istorijsku ‘’karikaturizaciju’’ projekta, ali sam ambijent bi morao biti covekomerniji i topliji…

    Upravo zato smo tezili i parkovskom uredjenju okoline zamisljajuci kako ce ljudi u toku dana da se setaju a deca igraju, postavili sportske terene na prostor krova zatvorenih bazena, samo neophodno, za potrebe otvorenih bazena, intervenisali na prostoru postojeceg parka-sume … Novim zelenilom smo tezili da sprecimo pojavu toplotnih ostrva, smanjimo negativan uticaj vetra (na objekte i zemljiste) uz istovremenu pasivnu zastitu objekata od pregrevanja…Tezili smo minimalnom negativnom uticaju na okolinu- floru i faunu – pogotovno ako se uzme u obzir negativni trend eolske erozije…

    Malo sam se raspisala, evo nadam se da sam Vam priblizila nas stav vezano za ovo resenje. Na kraju, naravno, cestitke svim nagradjenim kolegama.

  • Schlosser
    03.04.2014

    @ Miroslava Spasenovic

    Divno je to, što ste razmišljali tako daleko i što ste tako temeljno razmatrali svaki detalj, pa čak i eventualne mikroklimatske pojave, ali…

    Razmišljati o antičkim vremenima, kada se govori o predmetnoj lokaciji zaista nije opravdano. O postojanju termi na toj lokaciji u antičko vreme nema nikakvih arheoloških dokaza. One tu nastaju tek u XIX veku, u doba novijeg procvata banjskog turizma. I to je definitivno POČETAK PALIĆA sa njegovom prepoznatljivom arhitekturom i paviljonskom tipologijom. Sve pre tog vremena nema mnogo veze sa današnjom namenom i identitetom lokacije.

    Vama je izgleda inspiracija bila baš usmerana ka antici i mediteranskim kulturama. To se u vašem rešenju ogleda i u dekoraciji, i u konstrukciji, i u materijalizaciji, ali i prema tipu ozelenjavanja reprezentativnih zelenih površina (stubaste forme tuja koje treba da podsećaju na čemprese i opet na primorje ili rimske kontinentalne vile)…

    Ako ćemo razmišljati tako daleko, da nam misli sežu u antiku i Sirmijum, onda najveći deo Evrope može da nastavi gradnju u “neoeklektičkom” smeru, jer je deo rimskog nasleđa. Imali smo jedan snažan neoklasicizam (čitava Evropa se tresla pod njim) nakon otkrića Pompeje i Herkulenijuma, i mnoštvo kasnijih eklektičkih interpretacija klasčnog stila, pa zar to nije bilo dovoljno?

    U krajnjoj liniji, neodgovorno bi bilo prema onako originalnom secesijskom nasleđu Palića da se u prostor ubacuje nešto što stilski predstavlja korak u nazad, a to je upravo eklektički eksperiment sa klasičnim stilom.

    U čemu će, ako ne u arhitekturi, ostati najočigledniji zapis našeg vremena? Ako i danas gradimo tako da izgleda “kao nekada”, kako će čovek budućnosti znati kojoj epohi pripada ta naša arhitektura? Biće zbunjen i zapravo slagan, jer će biti obmanut lažnom oblikovnom starošću.

  • 03.04.2014

    Digresija: izložba radova biće otvorena u petak, 4. aprila u 12h u kongresnom centru Velika terasa na Paliću.

  • Miroslava Spasenovic
    03.04.2014

    @Schlosser

    Postovani kolega,

    Za toliko uzbudjenje nema razloga. Nas rad je jedan od prezentovanih i mi stojimo iza njega. Da, nisam se dobro izrazila – banje na ovom podrucju jesu prisutne od XIX veka, ali javna kupatila, kao preteca, su mnogo starija – pa upravo iz antickih doba. Mi smo dali jedno drugacije resenje i to je to.

    Inace, cempres (mocvarni) je autohtona biljna vrsta ovog podrucja, a mikroklimatski i klimatski uslovi su veoma vazni. Celo podrucje Palica je ekoloski ugrozeno, pocevsi od jezerskog bazena pa do prirodnih stanista biljaka i zivotinja. To nije predmet ovog konkursa (iako je navedeno da se uzme u obzir) ali ima realnu tezinu… ali da ne duzim, kao sto rece kolega Bogdan predlažem da se vratimo na temu i komentarisanju prezentovanih rešenja koje svako za sebe ima svoj stil i prepoznatljivost.

    Srdačan pozdrav.

  • Rade
    04.04.2014

    Izostajanje obrazloženja žirija je vrlo indikativno. Uostalom, kako bi i moglo da se obrazloži probijanje svih urbanističkih parametara nagradjenih radova.

  • NC
    06.04.2014

    @ Miroslava Spasenovic:
    Močvarni čempres (Taxodium distichum L. Rich.) autohtona??? Nije najbolji izvor, ali: link
    Nešto i na srpskom: link