Rezultati pozivnog konkursa za idejno rešenje pristupnog platoa Muzeja savremene umetnosti Vojvodine

Pozivni, neanonimni, dvostepeni konkurs za idejno rešenje rekonstrukcije i dogradnje ravnog krova suterenskog dela objekta Muzeja Savremene Umetnosti Vojvodine u Novom Sadu raspisan je sa ciljem adaptacije pristupne površine muzeju kao slobodne javne površine u funkciji Muzeja. Kako je navedeno u pozivu arhitektama, zbog administrativnih ograničenja i vrlo kratkog roka datog od strane osnivača, MSUV nije bio u mogućnosti da sprovede otvoreni javni konkurs, ali je želeo da ipak započne dijalog sa projektantima – kroz pozivni konkurs. Nisu predviđena obeštećenja za učešće niti nagrade. Nakon prvog kruga, žiri je dao komentare samo za radove koji su prošli u drugi krug konkursa, nakon kog je odabran rad studija AUTORI i RAUM.

Na konkurs je pozvano 6 timova: Dragan Marinčić, Studio M+, Novi Sad; Kuzmanov & Partners; Igor Maraš, Departman za arhitekturu, FTN, Novi Sad; AUTORI, Beograd; 4od7, Beograd; a2arhitektura, Beograd.

Žiri je radio u sastavu: dr Ljubinko Pušić, d.i.a, predstavnik DaNS-a, doc. Aleksandru Vuja, d.i.a, predstavnik DAB-a, Sanja Kojić Mladenov, ist.um, direktorka i predstavnica raspisivača i Ljubica Milović, sekretar konkursa i zapisničar.

U nastavku pogledajte detaljan prikaz radova iz drugog kruga konkursa, uz obrazloženja njihovih autora i komentare žirija na projekte predate u prvom krugu:

Prva nagrada: AUTORI

Prva nagrada: AUTORI i RAUM


Prva nagrada: AUTORI


Pobednički rad

AUTORI + RAUM arhitekti

AUTORI
Aleksandra Nikitin
Dijana Novaković
Maja Trbović
Dušan Nenadović

RAUM arhitekti
Miloš Raonić
Branislav Ristović

Komentar žirija

Celokupno rešenje odražava maksimalno uvažavanje postojeće arhitekture i prostornog ansambla, prisustvo novih sadržaja je obeleženo (sa strane pristupnog platoa) samo letnjim gledalištem. Ideja o spuštanju sadržaja u nivo terena predstavlja smelo i inventivno rešenje koje bi moglo da zadovolji potrebe Muzeja.

Stvaranje patia i njegovo povezivanje sa otvorenim prostorim (park) omogućava novu dimenziiju u korišćenju prostora. Zelenilo na samom platou oplemenjuje prostor i naglašava vezu sa parkom.

U jednom intervjuu novinar je pitao francuske arhitekte Lacaton & Vassal šta misle o arhitekturi Zahe Hadid. Njihov odgovor je bio lakonski jednostavan i elegantan: Shape is seductive. Model arhitektonskog izražavanja kroz zavodljivost forme je validan način da se pažnja usmeri na objekat, ali ovo je zadatak potpuno druge vrste i druge prirode. Ovaj zadatak sa sobom nosi visok nivo odgovornosti u odnosu prema Vitićevom delu, prema našoj arhitektonskoj prošlosti, kulturi, prema nama i našoj profesiji.

Naše smernice su bile jasan stav i čvrst kulturološki, sociološki i urbanistički narativ. Suptilna, skarpijanska, gotovo konzervatorska, postavka prema Vitićevoj kući, kao prema vrednom i nedovoljno zapaženom delu modernizma-brutalizma je ono čemu težmo.

Ovom intervecijom objekat muzeja se stavlja u prvi plan, dok diskretno tretira temu pristupa objektu, kroz razradu materijalizacije platoa, uvodjenje vodene površine sa vertikalnim vodenim mlaznicama, postavljenim u ortogonalnom rasteru u nivou platoa. Takodje, deo rešenja platoa čini zelenilo, urbani mobilijar I adekvatno projektovana spoljna rasveta u vidu svetlosnih snopova reflektora, koji se probijaju kroz krošnje postojećeg zelenila i projektuju njihovu pokretnu senku na brut-beton zidu muzeja.

Svetlost, senke, vodena isparenja, vetar i njihov zvuk. Ljudi na trgu, deca u vodi, njihovi glasovi.

Naša profesionalna i moralna odgovornost je da našom intervencijom podržimo i zaštitimo Vitićev objekat, upravo onako kako bismo mi voleli da se buduće generacije arhitekata odnose prema našim nagrađenim izvedenim objektima.


02 FAZA 1 izgradnje, zardinjera

Rad ušao u II krug

a2arhitektura
Dijana Adžemović Anđelković dipl. inž. arh.
Vladimir Anđelković dipl. inž. arh.

Saradnici:
Marijana A. Trbojevic d.i.g.
Aleksandar Bogojević dipl. inž. arh.
Ranko Pavlović dipl. inž. arh.

Projektni biro:
Bekament d.o.o. Beograd

Komentar žirija

Celokupan pristup temi konkursa (tekstualni i grafički) odaje utisak prostudiranosti: kako u celni, tako i u detaljima. Prostorni ansambl koji nastaje izgradnjom novog paviljona predstavlja uspeo pokušaj dogradnje kojom bi objekat Muzeja dobio nov kvalitet. Predlog prostornih masa novoizgrađenog dela mogao bi diskretno da se uklopi u celinu a staklena opna frontalnog dela u izvesnom smilu „otvara“ čitavu kompoziciju Muzeja. Novi objekat ima paviljonsku autonomiju dok je istovremeno podređen volumenu glavne zgrade MSUV, orijentacija mu je raznovrsna, prozračan je i postavlja programe MSUV u kontekst grada.

Denivelacija partera predstavlja funkcionalno rešenje i istovremeno omogućava vizuelni sklad sa postojećim objektom Muzeja. Višenamensko korišćenje denivelisanog platoa (projekcije, manifestacije i sl.), mada kamerno, predstavlja realnu mogućnost.

Projektantski pristup se ogleda u stavu o nenametljivom javnom prostoru koji uvlači prolaznike u otvorene i zatvorene prostore muzeja. Pristupačnost i stvaranje dinamičnog sistema koji se prilagođava potrebama korisnika muzeja, ostvarena je nizom arhitektonskih intervencija u prostoru koje grade urbani ambijent, saglediv i jasno odvojen od postojeće zgrade muzeja, čija se struktura i estetika poštuje.

Način obrade partera, visina predloženog paviljona koja ne prelazi gornju kotu zidova od opeke u prizemlju postojećeg objekta muzeja, upuštanje pristupnog platoa ispred paviljona i upotreba materijala zatečenih na lokaciji, koji uz savremenu obradu i primenu, potencira odnos prema postojećem muzeju. Paviljon kao funkcionalna ekstenzija muzeja, pokušava da ne predstavlja dograđenu strukturu koja svojim funkcionalnim, likovnim i fizičkim tretmanom poništava nasleđenu estetiku muzeja, već se trudi da je na svojstven način potencira, približi korisnicima i učini savremenijom. Gledalište na otvorenom i plato ispred MSUV nastaje kao potreba da se oblikuje savremeni oblik komunikacije sa gradom, kao dinamični sistem koji omogućava stalnu promenu korišćenja tako dobijenog javnog prostora grada.

Denivelacija platoa ispred predviđenog paviljona, usecanjem stepenika – gledališta sa fiksnim klupama, definiše prostor amfiteatra koji je namenjen održavanju projekcija, tribina, koncerata i predavanja na otvorenom.

Plato ispred paviljona doveden u kotu Dunavske ulice, čini prirodno proširenje dominantne pešačke komunikacije iz pravca parka i centralne gradske pešačke zone. Prelazna zona između novoprojektovanog partera i postojećeg uličnog trotoara načinom obrade predstavlja “rasipanje” prirodnog zelenila iz pravca parka prema urbanom parternom rešenju platoa ispred paviljona.

Okosnicu predloženog rešenja čini I programski zahtevana faznost u izradi parternog uređenja (I faza) i paviljona (II faza). Na mestu koje je predviđeno za izradnju paviljona u budućnosti (II faza izgradnje) se u cilju ekonomičnosti, u I fazi predviđa zelena površina (žardinjera koja ujedno predstavlja ogradu prema donjem pristupnom platou ispred depoa muzeja).


002 MSUV_4of7

Rad ušao u II krug

4od7
Ivana Damjanovic
Anđela Karabašević
Kristina Arsić
Vladislav Sudžum
Milutin Cerović
Đorđe Stojanović

Komentar žirija

Smelo i na neki način avangardno rešenje dogradnje paviljona Muzeja kojim Muzej može da dobije nov prostorni akcenat i vizuelni identitet. Trodelni princip − rekonstrukcija, dogradnja i revitalizacija u formirnju novog i zatečenog prostora, otvaraju mogućnosti za finiju razradu same ideje.

Prostorni volumen novog paviljona i njegova arhitektonika ostavljaju posmatraču mogućnost za različita doživljavanja, dok je predlog unutrašnje organizacije prostora fleksibilan. Savremena postavka odnosa na platou sa naglašenim dizajnom površina, oblika površina i elemenata platoa.

A. Prva faza intervencije: rekonstrukcija ravnog krova, parterno uređenje i opremanje prilazne partije. Polazna tačka u projektu odnosi se na mogućnost formiranja jedinstvenog otvorenog prostora kao spone između kulturnog prostora muzeja i javnog prostora grada. Predloženo idejno rešenje platoa nadovezuje se, i istovremeno teži da uspostavi novi odnos između tri različite prostorne celine: prva se odnosi na Dunavski park i pešaćke tokove duž Dunavske ulice i ulice Ive Lole Ribara sa južne strane; drugu prostornu celinu čini potencijalni zeleni prostor između objekata Muzeja Vojvodine i MSUV sa pripadajućim parkom sa severne strane prema ulici Miloša Bajića; i treću celinu čini atrijum objekta MSUV sa ulaznim holom, kao dobro poznato mesto na kulturnoj mapi grada. Sa tehničkog aspekta, predloženo idejno rešenje se može sagledati kroz tri ključne intervencije: novo popločanje platoa i njegovo opremanje kao urbanog i kulturnog prostora na otvorenom; formiranje tribina na nasutoj zemlji umesto nedovoljno široke i strme rampe prema prostoru između objekata MV i MSUV; i rekonstrukciju prilazne partije i hola koja omogućuje čistiju, funkcionalnu i vizuelnu, povezanost platoa sa atrijumom muzeja.

B. Druga faza intervencije: dogradnja ravnog krova i opremanje aneksa. Posmatrano iz neposrednog okruženja, predložena dogradnja objekta MSUV označava dolazak novog muzeja. Ekstenzija u vidu paviljona uspostavlja nov odnos muzeja i javnog prostora grada i obezbeđuje dodatni prostor koji se nadovezuje na hol muzeja. U odnosu na postojeći objekat muzeja, predloženi paviljon se svojom volumetrijom poigrava sa proporcijama i projektantskom namerom arhitekte Ivana Vitića. Posmatran iz daljine, paviljon odaje utisak novog elementa koji jača prisustvo objekta MSUV u datom urbanom okruženju, dok se iz neposredne blizine geometrija paviljona može u potpunosti tumačiti kao ekstenzija prostora hola muzeja. Predložena strategija sa aspekta očuvanja ambijentalne celine objekta MSUV ima konzervatorski pristup. Dogradnja se svojom geometrijom i materijalizacijom nadovezuje na prostorne principe postojećeg objekta dok se vizuelno jasno izdvaja kao zasebna celina i uspostavlja se kontrastna relacija između starog i novog.




Uključi se u diskusiju
Dosadašnji komentari (4)

Ili se uloguj:


*Komentari se pregledaju pre objavljivanja


  • G
    05.06.2014

    3. rešenje je baš jezivo, pojelo je postojeću zgradu – neverovatno je da neko nema osećaj, poštovanje za arhitekturu Ivana Vitića. Kontradiktorno je stavu žirija kod prvog rešenja… a i komentar žirija kod ovog rešenja je poprilično nategnut

  • A
    07.06.2014

    Zelim pre svega da pohvalim sve autorske timove na ozbiljno uradjenim konkursnim resenjima.

    Medjutim, zaista mi nije jasno zasto je uopste i raspisivan arhitektonski konkurs ako su zeleli resenje kao sto je prva nagrada. Ne zelim da potcenjujem rad, ali ne vidim autenticnost projekta, niti doprinos postojecoj arhitekturi.

    Postovanje prema arhitekturi Ivana Vitica ne znaci ne uraditi nista, vec uklopiti savremenu intervenciju tako da se postojecem objektu ponudi nova dimenzija sagledavanja. Ako zelimo arhitekturu naseg doba, moramo poceti kriticki da se odnosimo prema arhitekturi proslih vremena.

  • Mr
    07.06.2014

    Draga A konkurs je raspisan jer ih nista ne kosta. Polako u Srbiji svi postajemo jeftina radna snaga a ocigledno je da se arhitekte polako oprastaju od zarada i bilo kakvo ucestvovanje na konkursu im postaje satisfakcija. Ja sam jedino zakljucio iz svega da su bila dva kruga na lepe oci sa objasnjenjem da se
    iz administrativnih razloga nije mogao obaviti javni konkurs. Zamisli! I razumem da je kriza u zemlji ali to se onda objavi zahvaljujem arh. biroima sto su se odazvali bez ikakve naknade itd. Zao mi je svega i svaka cast svim timovim na utrosenom vremenu

  • Avramovski
    06.03.2015

    Bez kreativnosti i stava. Glavni utisak je da ziri nije imao predhodno postavljene kriterijume vec samo pretenzije. Pored zirija podbacili su i ucesnici, reprezentativnije resenje bi se dobilo da je su ucesnici uzeli u obzir arhitekturu Ivana Vitica.

    ps: Prezentacija ocajna, koolhaas houselife u ovoj grafici izgleda kao porno film.