Rezultati međunarodnog konkursa za idejno urbanističko-arhitektonsko rešenje centralne zone Sremskih Karlovaca

Na upravo završeni međunarodni konkurs za idejno urbanističko-arhitektonsko rešenje centralne zone Sremskih Karlovaca, koji je raspisala Opština Sremski Karlovci u saradnji sa Udruženjem urbanista Srbije i Vojvođanskim udruženjem urbanista, stiglo je svega 22 rada.

Bez obzira što je raspisan kao međunarodni, konkurs nije ostvario taj potencijal, a u izveštaju žirija zaključeno je da nijedan rad nije u potpunosti odgovorio zadatku (iako nisu navedeni razlozi). Stoga je prva nagrada umanjena na 8.000€, a pored druge nagrade u iznosu od 5.000€, treće od 3.000€ i dva otkupa po 2.000€, dodeljena su i obeštećenja od po 200€ autorima svih preostalih 15 prihvaćenih radova. Otvaranje izložbe konkursnih radova planirano je za 01.03.2014.

U nastavku pogledajte detaljan prikaz svih nagrađenih radova uz obrazloženja njihovih autora:

Ortofoto snimak Sremskih Karlovaca

Ortofoto snimak Sremskih Karlovaca


Cam 004


I Nagrada / 8.000€

Dragomir Todorović, dia
Julija Jovanović, dia
Žika Jevtović, dia
Uglješa Todorović, dia

render: Milan Grubanov, dia

Pravci iz kojih polaze pešački tokovi i tačka njihovih ukrštanja su polazna osnova rada. Centralna tačka ukrštanja, pun krug, asocijacija je na kružnu Kapelu mira i Okrugli sto, iz kojeg se razvija geometrija parternog rešenja u sva četiri pravca. Prema trgu Branka Radičevića krug se transformiše u linije upravne na ogradu Patrijaršije, dok se ka trgu Patrijarha Brankovića razvjaju koncentrične kružne linije do portala novog objekta i dalje po dubini prelaze u radijalne kose linije, usklađene sa rasterom objekta, uspostavljajući celovitost partera oba trga i pešačkih tokova.

Na gabaritu postojećeg tržnog centra koji se ruši postavljen je novi objekat lučne forme koji je snažno povezan kroz portal sa centralim prostorom trga. Portal novog objekta postavljen je na osovini centralne zone i svojim oblikom uspostavlja vezu između starog i novog. Vizura koja se proteže od centra (kruga) kroz portal i duž niskog zelenila unutar atrijuma se završava vertikalnom ozelenjenom površinom postavljenom niz fasadni zid Sokolskog doma. Unutar objekta formiran je atrijum sa zelenim i vodenim površinama obrađen tako da čini jedinstven prostor sa parternim rešenjem i zelenilom trga i neposredne okoline. Atrijumom je povezan centralni prostor trga sa mostom i Karlovačkom gimnazijom. Fasada je usklađena sa obradom partera tako da horizontalni ritam popločanja prelazi u vertikalnu podelu na fasadi, stvarajući jedinstvo unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora. Dominantna staklena površina postavljena je dužinom trga, kao neutralna pregrada u kojoj se reflektuju okolni objekti jedinstvene arhitektonske i likovne vrednosti.

Kompletno zaštićeno zelenilo na trgovima je usklađeno sa novim rešenjem partera, postojeći spomenik i česma se zadržavaju, novo zelenilo je postavljeno u atrijumu tržnog centra i takođe usaglašeno sa parterom i postojećim zelenilom. Zelene površine između puta Subotica-Beograd i ulice Mažuranićeve namenjene su delom za park sa mestima za odmor i rekreaciju. U srednjem delu je smešteno dečije igralište. Postojeća cvetna pijaca se zadržava na istoj lokaciji.



1. 3D ceo potez aaa

II nagrada / 5.000€

Danilo Dragović
Branko Slavković
Binela Nokić
Irma Ćurkić
Emir Ljajić
Ilda Koca
Komnen Žižić

Rešenje se zasniva na predlogu aktivacije centralne zone u pogledu sadržaja i načina korišćenja prostora. Ambijent centralne zone Sremskih Karlovaca čine objekti koji predstavljaju kulturno-istorijsku celinu grada, koji nameću dominantan pravac kretanja korisnika i formiraju prostor koji sublimira duh mesta Sremskih Karlovaca. Drugi dominantni pravac kretanja definiše arhitektura iz različitih vremenskih perioda, uključujući i objekte sa savremenim arhitektonskim izrazom, pritom se zadržavajući na težnji prema širenju centralne zone Sremskih Karlovaca. Analizom vremena i stilova u kojima su nastali pomenuti objekti, došlo se do zaključka da se ove dve arhitekture značajno razlikuju po stilovima i načinu gradnje i da je potrebno njihovo usklađivanje za formiranje jedne zajedničke celine. Savremena arhitektura u odnosu na istorijsko okruženje se uklapa i poštuje tradiciju ali se ne podređuje starom.

Na ovaj način se ističe savremeni arhitektonski izraz i daje se pečat savremenom dobu, sa naglaskom na kreiranje prostora prema potrebama savremenog čoveka. Koncept karakteriše raznovrsnost namene i njihova povezanost preko atraktivnih mikroambijenata i fleksibilnih prostornih celina koje se mogu lako transformisati uz pomoć mobilnih jedinica, do detalja mobilijara koji oživljava javni gradski prostor. Uvođenje novih raznovrsnih sadržaja ima za cilj dugoročnu aktivaciju prostora.

Rešenjem se pored definisanog načina korišćenja prostora, uređenja, formiranja novih mikro-celina, predlaže pravac razvoja i uređenja centralne zone ka Dunavu, naglašenom komunikacijom od trga Branka Radičevića preko trga Patrijarha Brankovića. Ovaj prostor je obogaćen sadržajima, planiranim u novoprojektovanim objektima, koji podrazumevaju stambeno-poslevne objekte, komercijalne objekte, centar za kulturu i objekte ugostiteljstva i turizma.




7.Ambijent Trg Branka Radicevica

III nagrada / 3.000€

Željko Ivković, master.arh.
Nataša Torbica, master.arh.

Postojeće tri prostorne celine tretirane su kao jedinstven prostor, u cilju transformacije centralnih struktura i otvaranja mogućnosti za oživljavanje svih potencijala prostora centra. Akcenat se stavlja na oslobađanje od već definisanih granica i pravaca, u smislu oblikovanja novih, i redizajnu postojećih elemenata tretirane prostorne celine, kao i njihove materijalizacije, a u cilju postizanja vizuelnog kontinuiteta i sveukupne integracije prostora gradskog jezgra i njegovog neposrednog okruženja. Pomenuti tertman prostornih celina doprinosi većoj pristupačnosti i protočnosti, gde ujedno novi koncept kolske ulice kao integrisane reprodukuje kompleksni višenamenski prostor spreman na modifikacije i sinhronizovanu upotrebu do strane različitih kategorija korisnika, kao i ostvarivanja visoke bezbednosti pešaka.

Tema oslobađanja jasnih okvira zatečene gradske forme svoju pojavnost izražava kroz kontra-pravac dominantnih vizura i pojedinačnih urbanih elemenata, koji negiraju uspostavljeni šablon kretanja na Trgu Branka Radičevića i Trgu patrijarha Brankovića, iz potrebe da pomenute dve celine lakše ostvare kontinuirano povezivanje sa gradskim kontekstom. Ostvarene vizure čitaju se kao kadriranje gradskih entiteta, što ujedno predstavlja paradigmu samog koncepta. Pri oblikovanju novih vizuelnih identiteta, težnja takođe ostaje na fluidnosti, transformaciji i fleksibilnosti projektovanih elemenata urbanog karaktera, kao i samog sagledavanja unutar formiranog ambijenta.



1

Otkup / 2.000€

Jelena Atanacković Jeličić
Marina Carević
Dejan Ecet
Tihomir Janjušević
Radomir Kojić
Milica Kostreš
Igor Maraš
Ivana Maraš
Ivana Miškeljin
Milenko Radović
Mirjana Sladić
Marko Todorov

Konsultant: dr. Milan Rapaić

Predloženo rešenje se bazira na nekoliko osnovnih konceptualnih postavki:

- Potpuno očuvanje postojećeg zaštićenog graditeljskog fonda
- Prostorno proširenje i programsko obogaćenje javnog prostora u centru Sremskih Karlovaca
- Integracija postojećih i novih sadržaja predloženim popločavanjem i zelenim površinama čiji se raspored/dizajn određuje optimizacionim algoritmima, a proizvod je složenih multikriterijumskih i kongnitivnih analiza pretvorenih prethodno u matematičke formalizme. Popločavanje je deo sistema vizuelnih komunikacija, kojim se naglašava i proširuje urbani i kulturni identitet Sremskih Karlovaca. Izvedeno je u granitnim pločama.
- Uvođenje novih sadržaja (objekata) u urbanu strukturu Sremskih Karlovaca, čime je predviđen dalji razvoj ovog grada kao centra kulture, obrazovanja i turizma.

Posebna pažnja je posvećena integraciji zaštićenog jezgra grada sa novim objektima, ali u maniru u kome su granice jasno prepoznatljive, i to takve da novi objekti ni na koji način ne konkurišu niti umanjuju vrednost postojećeg nasleđa. Element kojiima za cilj da integriše zaštićeno jezgro i nove objekte je parter, čija algoritamski uređena logika materijalizuje načine korišćenja.

Novoprojektovani objekti i parterno rešenje manifestuju pristup koji ima za cilj da kreira tihu, otmenu i elegantnu atmosferu (odgovarajuću duhu Sremskih Karlovaca), nenametljivo uvodeći prednosti savremenih teorija i tehnologija, a koristeći tradicionalne materijale (granit kao oblogu trga i fasada novoprojektovanih objekata) u suzdržanim i strogo kontrolisanim geometrijama.




sl5

Otkup / 2.000€

Rade D. Mrlješ, dipl.inž.arh. – rukovodilac radnog tima
Aleksa Ciganović, dipl.inž.arh.
3D model: Natalija Radivojević, dipl.inž.arh.

Autori su stava da buduća arhitektonska zaokruženost i tvoračka izuzetnost novooblikovanih karlovačkih trgova ne sme postati nedostižna za dalje gradotvorenje i ambijentalizaciju bočnih prostora koji će se nadovezivati. U tom smislu, materijalizacija pločnika trgova određena je kroz geometrijski ritam i alternaciju dve vrste granitnog kamena. Kako je Stražilovački potok slabe fluktuacije, autori su prepoznali potrebu njegovog zacevljavanja, radi racionalnog dobijanja novog pešačkog prostora i objedinjenosti prostorne celine.

Autori rasklanjaju samoniklo zelenilo i formiraju čiste otvorene prostore sa jasnim asocijacijama na srednjoevropske trgove i pjace, ujedno naglašavajući karakter grada kao celovite prostorne kulturno–istorijske celine.

Projektantski i dizajnerski pristup autora zasniva se na upotrebi osnovnih konvencionalnih oblika (ivična dispozicija, simetralnost volumena, tradicionalni oblici krovova) i prisutnih materijala u području. Rešenja novih i rekonstruisanih fasada zgrada zasnivaju se na ponavljanju, simetričnosti i svedenosti, po ugledu na postojeći arhitektonski ritam u duhu prosvetiteljstva.




Uključi se u diskusiju
Dosadašnji komentari (18)

Ili se uloguj:


*Komentari se pregledaju pre objavljivanja


  • Dragan
    29.12.2013

    Nije mi jasna jedna stvar: Kako je moguće da u sredini kao što je ova, u kojoj očito nema posla za arhitekte, na ovaj konkurs, koji ima toliko veliki fond za nagrade, stigne svega 22 rada? Da li bi neko hteo da mi da svoju viziju odgovora na ovo pitanje? Meni je ovakva situacija neobnjašnjiva.

  • Vesna
    29.12.2013

    Možda baš zato što “u sredini kao što je ova, u kojoj očito nema posla za arhitekte” nije moguće odnegovati veći broj arhitekata koji bi odgovorili na konkurs kao zatadak uopšte.
    Istovremeno, na konkurs u Leskovcu stiže još manji broj radova.
    Zanimljivo je da nije stigao makar jedan rad van zemlje.

  • Danilo
    29.12.2013

    Konkurs za uredjenje centralne zone Leskovca imao je odredjeni dan do kog ste mogli da se prijavite za rad na konkursu, sto mislim da ih je i kostalo odredjenog broja dodatnih a mozda i kvalitetnijih resenja.

  • Cooper
    29.12.2013

    Za vasu informaciju, pristigla su 2 rada iz inostranstva,tacnije iz Nemacke. Racunaj na to da je svaki rad sastavljen od tima, tako da je solidan broj arhitekata pristupio radu konkursa. Mene zanimaju komentari o nagradjenim projektima? Cestiitke na osvojenim nagradama!

  • Spasoje Radomilovic
    30.12.2013

    Čestitke učesnicima i nagrađenim timovima, rezultati koji su postignuti su poprilično loši. Rešenja su blaga, slaba bez neke jasne ideje o javnom prostoru, izgleda da je bilo bitnije da to u osnovi izgleda iole dobro i sve je onda super. Izuzetak je prva otkupna nagrada, rad jednostavno nudi drugačiji pristup.
    Odgovor za Dragana< Rad na ovakvom konkursu ukoliko je cilj kvalitet, potreban je tim koji će da radi duže vreme, a to nagrade ne mogu da nadoknade, praktično se svede sve na 0. Kada arhitekte stanu sa spuštanjem cene i kada se formira iole ozbiljna komora, moguć je i kvalitet. Što se stranaca tiče, stvar je prosta, sumnjičava scena i nikakve nagrade ( strani tim 5 ljudi, dva meseca rada = 30 000 evra). Matematika je bar :) Nije novac samo problem:) ali jednostavno velika imena i kvalitet bez toga ne ide, ako je konkurs međunarodni onda morate imati šta da ponudite na tom polju.

  • Danilo
    30.12.2013

    Moram da odgovorim Spasoju R. Mislim da je rad sa prvim otkup ponudio najmanje konkretno resenje. Ne znam sta ste vi mogli da procitate o resenju iz datih priloga ali sve drugo je dat samo resenje trga skoro kao i da ne postoji. Lepa je grafika i predstava sa “maglom u ocima” ali ne pokazuje konkretne elemente.

  • Spasoje Radomilovic
    30.12.2013

    Taj rad poseduje koncept/pristup koji je jak i jednostavan i koji je isto tako prezentovan. Cilj konkursnih radova jesu ideje, jednostavne informacije lisene bas tih “konkretnih elemenata” koje spominjete.

  • Dragan
    30.12.2013

    @Cooper

    Poređenja radi, na konkursu za Collider Activity Center u Sofiji pristiglo je 369 radova iz 63 zemlje, a na svakom predlogu radio je tim arhitekata, pa vi vidite.

  • Danilo
    30.12.2013

    Lako je ostaviti rad na konceptualnom nivou i pricati o njemu kao dobrom resenju, dok kada udjete u njegovu razradu nailazite na bezbroj novih problematika koje, kada radite pretezno na konceptu,
    potpuno ostavljate po strani. Ovo je jedna cista likovna predstava resenja i nedorecena za ovaj tip i nivo konkursa.

  • Dragana
    30.12.2013

    Moram samo da pomenem ustvari pohvalim Opstinu Sremskih Karlovaca na jednoj ociglednoj cinjenici a to je da je svaki od nenagradjenih radova dobio po 200 evra, sto je jedan lep gest iako nisu bili duzni da to urade, verovatno su bili svesni troskova ucesnika kao sto su stampa, put za obilazak lokacije, vreme utroseno na rad i slicno. Ovo se jako retko vidja i zaista je za pohvalu.

  • 30.12.2013

    @Dragana
    Postojao je unapred predviđeni fond od 1.000€ za obeštećenja, koji je naknadno dopunjen od umanjenja prve nagrade za 2.000€

  • Dragana
    30.12.2013

    @Relja
    Nisam baš uvidela to ali zaista lep gest, danas svaka novčana nadoknada zaista znači

  • ocekivano
    07.02.2014

    Konkurs nije bio vidljiv na sajtovima koji posecuje najveci broj nasih arhitekata i nije bio dovoljno “glasno” raspisan. To se cini , i to je praksa kad se zeli da samo odredjen krug ljudi u tome ucestvuje. srpska posla.

    Koliko vidim, drvece svuda, i gde mu mesto jeste i gde mu mesto nije. Drvece je glavni problem nedostatka fizionomije trgova u Srbiji. Odlucite se – ili je trg ili je park, dosta nam je mutanata. Srpski narod, čija je urbana tradicija minimalna, tesko da moze ispravno radudjivati kako se u jednoj visokorubanoj sredini kakva je u Sremskim Karlovcijma arhitektonsko-urbanisticki reaguje. Pitanje prezentacije vec postojeceg graditeljskog nasledja je stvar kojom se profilisan deo struke u svetu ozbiljno bavi, i iza toga stoje ogromne studije, analize i filozofsko-estetska razmatranja.

    Za mene su svi radovi ogroman korak unazad, izuzev recimo drugog otkupa. Veci deo nagradjenih projekata ruralizuje ambijent, drvecem pokriva vredne fasade, na kraju imate utisak da ste na necijoj njivi koja je nekim slucajm poplocana, a urbani ambijent se pomalja u pozadini, onako, skoro pa slucajno. Povratak njivi i korenima, odnosno Srbiji medj’ sljivama? Ziri nije bio na visini zadatka, konkurs je trebalo ponisitit i jasno definisati mikroambijente u samom raspisu. Pricam na pamet jer raspis nisam video, ali je vise nego ocigledno da to nije bilo definisano. Medjutim, jedna stvar je veoma jasna, a to je da ocigledno niko nema znanje da napise kvalitetan raspis, jer je kvalitetan raspis nesto u sta treba uloziti ogromnu energiju, vreme i znanje, skupe dnevnice tome sluze, a ne necemu drugom!

  • 07.02.2014

    @očekivano: A koje to sajtove posećuje najveći broj naših arhitekata?

    Raspis je inače objavljen u Politici, u štampanoj varijanti, a i rezultati su isto tako objavljeni.

  • D
    08.02.2014

    Gospodinu “Ocekivano”:

    Za komentar da su radovi jedan veliki korak u nazad! Kao prvo, slazem se da definicija trgova u srbiji nije dovoljno definisana kao i u svetu da li ili ne uvoditi zelenilo, ali prosto kada imate zahtev da sacuvate vredne sadnice sigurno necete se praviti pametni i sve ih ukloniti, iako vec tu stoje godinama i daju odredjenu car mestu. Ovde se govori o jednom novom predlogu starog trga, a ne o projektu novog, tako da ste potpuno promasili sustinu komentara.

    I komentar da jedino drugi otkup mozda predstavlja kvalitetan rad, da ste malo upuceni u konkurs znali bi ste da u sklopu konkursnog materijala nisu dobijene podloge u kojima se nalaze izgledi fasada i osnove starih objekata! Drugi otkup je na neki nacin uspeo da nadje pomenute priloge i time rad deluje vise okrenut na nasledje i njegovo postovanje, prosta stvar poimanja crteza i naravno zelenilo sa glavnog trga je kompletno uklonjenjo. Naime, zelenilo ne mora nuzno da znaci losa stvar u nasoj praski u projektovanju trgova, ali da se treba preispitati to da.

    Ali ovakvi komentari pametovanja bez osnove mi uzasno smetaju. Potpuno van svake objektivnosti celine slike…

  • ocekivano
    09.02.2014

    osobi D:

    kako su sremski karlovci zasticena ambijentalna celina, onaj ko radi konkurs a ne obrati paznju na to da zasticen ambijent vecim delom cini fizicka struktura, onda sa njegovim/njenim razumevanjem ovog nasledja nesto sasvim nije u redu. trg ne cini poplocanje vec ga definise fizicka struktura. pravilo bilo i postojace. ako nesto poplocate ne mozete ga proglasiti trgom, osim hm naravno u srbiji.

    konkursi postoje da bi se na nesto skrenula paznja, da bi se kriticki preispitali i sami uslovi, zar ne? urbano je urbano, ruralno je ruralno. razlika se zna. stvar je u tome koliko ljudi ovde uopste znaju da pristupe nasledju, koliko glume da ga razumeju i koliko shvatanju njegovu sustinu i prioritete. mi smo kao na celu evrope po tretmanu i razumevanju istog?

    a to da je neko imao fasade a drugi nije, pa dajte molim vas, heheh, sminka ne moze kupiti castan ziri, a dostuponost fasada vam ne moze biti neki izgovor, te skrecete paznju na to da je vase razumevanje mog komentara o kvalitetu pomenutog otkupa zapravo povrsno, jer niste razumeli sustinu onoga sto pricam, a stvar ste posmatrali na nivou ekskluziviteta u dostupnosti dekorativnog a ne sustinskog u konkursnom predlogu.

    prvi, drugi a i treci rad nude bogate njive i oranice, koliko vidim, bolje ne raditi nista od intervencija ako nismo u stanju da unapredimo i kriticki sagledamo. neko nekad zasadio drvo, onako slucajno, a mi ga danas tretiramo ko sveto pismo… hm… preporucujem da se pozabavite malo graditeljskim nasledjem i konsultujete termin koji se zove “vizuelno zagadjenje” kao i njegovo razumevanje u ovakvim situacijama. kvalitetne sadnice savsim moguce da postoje ali se one tako moraju i valorizovati, a nisam primetio da se iko bavio prezentacijom vrednosti kvalitetnog zasada (drveta).

    raspis u politici je nesto sto je bilo dovoljno mozda sredinom 90ih, od tada je proslo ipak 20 godina. postoji jos referentnih strukovnih organizacija za arhitekte na kojima se to moglo objaviti, ali avaj sloga i srbi…verovatno preziru jedna drugu, a trebali bi saradjivati jer je cilj valjda najbolje resenje za jedinstvenu i vise nego vrednu ambijentalnu celinu, ne slazete se? ;)

  • D
    09.02.2014

    Uvek se nadje neko ko omalovazava radove, i krene da prica o sustini koja bi treba da postoji ili sta vec. Za zahteve konkursa obratite se ziriju i sta su oni zeleli da postignu. Izgleda da i vi nemate bas cistog pojma o cemu govorite u odnosu na dati primer konkursa. Samo krecemo u filozofiranje a iskreno u vasim obrazlozenjima stoji to siroto zelenilo kao glavni problem kompletne price. Mozemo ovako u nedogled, ali sustina je ta da ce se uvek naci pametnjakovic koji zna bolje. Ako vi mislite da znate bolje slobodno dajte link vaseg resenja pa da mogu i drugi da ga tumace ako ste ga uradili pa ste jedan od ogorcenih koji nisu postigli neki rezutat. Poz

  • 09.02.2014

    @ očekivano
    Strukovne organizacije nažalost prenose uglavnom samo ono u čemu one i učestvuju… Da li je tu problem prezir, ili samo pasivnost, ne znam. U takvoj situaciji raspis u Politici je super, iako je to dovoljno za 70te (pre nego za 90te).

    Zato Super Prostor i prenosi raspise konkursa (kao i rezultate) u nadi da će veći broj arhitekata videti raspise, učetvovati, ili makar reagovati na postavljene uslove, ili dobijena rešenja. Bez prikaza projekata i otvorene diskusije nema napredovanja u struci.