Rezultati konkursa za tri skvera u beogradskoj opštini Stari grad

Na konkurs zа idejno urbаnističko-аrhitektonsko rešenje tri skvera u beogradskoj opštini Stari grad (kod OŠ Mihailo Petrović Alas, ispred Bitef Teatra i kod kafane Stara Hercegovina) stiglo je čak 110 radova, raznovrsnih kako po projektantskom pristupu tako i po odnosu prema problematičnom raspisu.

Raspisom konkursa od učesnika je tražena prilično obimna dokumentacija koja je uključivala makete i sada već neizbežni predmer i predračun radova, što je u neskladu sa skromnim ponuđenim nagradnim fondom, kao i sa karakterom konkursa.

Žiri kojim je predsedavao Prof. Zoran Lazović dodelio je za svaki od skverova prvu (100.000 din), drugu (80.000 din) i po dve umanjene treće nagrade (30.000 din).

U nastavku donosimo detaljan prikaz nagrađenih radova uz redigovana obrazloženja njihovih autora:

Rezultati konkursa za tri skvera u beogradskoj opštini Stari grad


1. Skver kod kafane Stara Hercegovina


/Users/pavlestamenovic/Dropbox/javni prostori/CAD/sva mesta PAJA

I nagrada

Dušan Stojanović
Pavle Stamenović
Žarko Uzelac

Saradnici:
Hristina Tošić
Ana Šulkić

Park – pejzažni vrt – prirodnija prirodnost / Toponim: stena

Prostor skvera projektovan je kroz dijalektički odnos gradskog prostora i prostora parka. Time se čistina skvera uslovno rečeno polarizuje na gradski prostor skvera i prirodni prostor parka.

Gradski prostor skvera u potpunosti je popločan kaldrmom, bez nivelacija koje bi struktuirale kretanje, otvarajući celokupno polje skvera prema pešacima i susedstvu. Time je prostor skvera oslobodjen za spektar ugostiteljskih, kulturno-umetničkih i svakodnevnih aktivnosti.

Prirodni prostor parka je kontrapunkt takvom prostoru. Park nije dizajniran kao oblik, šema, geometrija ili silueta, već kao komad izvorne prirodnosti. Pravilna i apsolutna geometrija kružnice nagoveštava kontinuitet te prirodnosti, te da je u pitanju tek fragment, otisak. Park je pristupačan i udoban, u tom smislu on nije tek slika prirodnosti, ali ga njegova nepatvorenost istovremeno čini intimnim, skrovitim mestom, dečijim imaginarijumom.


01

II nagrada

Bojana Marković
Nikola Stojković
Luka Ostojić
Mina Kordić

Restrukturiranje fizionomije skvera menja odnose unutar celine, ponovo uspostavljajući prostor osnovne namene – skver parkovskog karaktera. Promena je dvostruka: vrši se očuvanje sećanja i granica novim rešenjem, dok pozicioniranjem središta i okruženja on prestaje biti geometrijski utvrđen. Ova dva entiteta razmenjuju svoje pozicije formirajući seriju prostornih doživljaja – linearno prelazi u cirkularno i nazad.

Promena stanja pokreće promenu shvatanja: motivacija za korišćenje prostora dobija na intenzitetu i nazire se fenomen središta kao polje susreta i aktivnosti unutar lokalne stambene zajednice koja time afirmiše susedstvo, razmene, kolektivitet i sl.

Povezivanje prostornih delova skvera vrši se oblikovnim karakterom novog sklopa i pružanjem za to određenih površinskih tekstura čija pokrenutost integriše ambijent. Stožer sklopa – centralni prsten sa svojim elementima, vuče poreklo iz veza sa postojećom morfologijom mesta, regulišući karakter prostora. Gabarit prstena je uslovljen distancom prema fasadama naspramnih objekata, a deformacija/otklon od pravilnog kruga izražava dimenzionalni limes/interakciju između determinanti (obodnih fasada) i morfologije prstena. Određujući jedni drugo, otkrivaju prostornu gravitaciju koja deluje između njih.


Domus

III nagrada

Domus arhitektonski atelje (Sombor)

Olgica Mijić
Đorđe Mijić

Saradnici:
Kosta Mijić
Renato Lakatoš
Vlada Janjatović
Marijana Bogovac

Pešački tokovi postavljeni su u logičnim pravcima kretanja korisnika, u pravcima uličnih trotoara i najkraćih puteva. Uvode se jednosmerne integrisane ulice sa suženim profilom po obodu skvera, i ukida se kolski saobraćaj u delu između Knez Miletine i Carigradske ulice.

Skver ovom intervencijom prelazi u tipološki povoljniji javni prostor sa direktnim oslanjanjem jedne svoje strane na obodni niz objekata. Kombinacija parkovskog prostora i trga omogućava dvojaku upotrebu i postiže dobar odnos ozelenjenog i popločanog, zatvorenog i otvorenog, zasenčenog i osunčanog, aktivnog i mirnog.

Slobodni prostor trga, sa sistemom privremenog mobilijara (montažne tezge, panoi) predviđen je za održavanje povremenih izložbi na otvorenom, prostor tematske pijace, performansa ili kao bašta kafea.


ambijent 1

III nagrada

Nataša Torbica
Darja Čoko
Željko Ivković

Kreirani ambijenti stvaraju predviđeni miran parkovski prostor za kraće zadržavanje i predah starijih i igru dece, pre svega lokalne zajednice. Dispozicija osnovnih elemenata, koju čine zelene grupacije, centralni element javne česme/fontane i dečje igralište, ima za cilj jasno sagledavanje, fleksibilno kretanje i mogućnost odvijanja različitih aktivnosti, čime se postiže željena projektantska i programska celovitost.

Dominantna ideja trougaonog proizilazi kao posledica zvezdastog oblika skvera, sačuvanog predstavnika karakteristične tradicionalne matrice ovog dela grada. Prostornu kompoziciju karakterišu dominantne pešačke komunikacije pozicionirane u dva pravca, prepoznate kao pravci intenzivnih kretanja. Vizuelni akcenat ovih pravaca postugnut je tretmanom površina koji je drugačiji od ostalih.

Predviđena instalacija javne česme/fontane zauzima centralnu poziciju koja teži kreiranju umetničke instalacije u prostoru, dajući mu time prepoznatljivost, kao i prostornu i društvenu specifičnost mesta. Postojeći spomenik Venizelosu integrisan je sa instalacijom česme/fontane.


2. Skver kod škole Mihailo Petrović Alas


KRALJA PETRA 01

I nagrada

Dušan Stojanović
Pavle Stamenović
Žarko Uzelac

Saradnici:
Hristina Tošić
Ana Šulkić

Mesto u pauzi / Toponim: stepenice

Neposredna blizina osnovne škole odredila je teme poput susreta, sačekivanja, pauze, gluvarenja. U prostornom smislu, ovo rešenje predlaže artefakt u prostoru koji čini vizuelnu i prostornu blokadu u odnosu na tehnički objekat u pozadini, a istovremeno predstavlja programski kondenzator i mesto susreta. Prateći pad ulice Kralja Petra, stepenice-tribine se uzdižu od ulice, i time omogućuju drugi pogled na ulicu. Dva stabla platana postaju delom ovog gradskog odmorišta, a posetiocima nude udobnost senke i predah.

Neposredno uz stepenice, predvidjena je bašta od probranih vrsta livadskog bilja; bašta dovoljno neformalna da ostavlja utisak spontanog vrta, a dovoljno projektovana da ostavlja mogućnost uživanja u njoj.


KP za superprostor_01

II nagrada

Vesna Jovanović
Aleksandra Ćurčin

Urbani Amfiteatar

Većina elemenata koji se već nalaze na skveru – zelenilo, ograda od škole, svi su prisutni bez susretanja, bez jasne definicije. Izazov je takođe bio prirodni pad terena. Tako su nastale dve vodeće ideje vezane za trg: prvo, da se postojeći elementi integrišu i samim tim kreiraju identitet celine kao dodatnu vrednost prostora, i drugo, da se napravi jedna urbana tribina od denivelacije koja bi ispunjavala želju da na miru i u udobnosti posmatramo dešavanja na ulici i ispred nas.

Prvi potez je bio ujediniti ogradu škole i zid škole u urbani mobilijar, te zid postaje klupa koja postaje žardinjera, koja postaje tribina koja prirodno pada niz teren. Dalje je ova klupa iskorišćena za podelu prostora, odnosno za kreiranje jednog ušukanog kvadratnog dela, popločanog kaldrmom kao asocijacijom na ovaj deo grada, i jedne produžene fasade ka ulici Kralja Petra, koja pak ima brži karakter. Dizajn klupe, osim što savladava pad u terenu i kreira tribine, predstavlja eksperiment pravljenja mobilijara koji može koristiti svako, i na više načina.


8

III nagrada

Aleksandar Bursać
Marija Bjelić
Natalija Paunić
Bojana Bjelić

Postojeći pad terena usmerava i podstiče kretanje čijim tragom je unutar zelene površine postavljena uska staza. Kretanjem ovim putem, dolazi se do kamufliranog pomerljivog dela partera. Elipsa dimenzija 12х7.2m ima mogućnost klaćenja svoje površine do dubine od 15cm. Staza prelazi preko elipse i na taj način navodi prolaznike da je primete.

Korisnici mogu uživati u ushićenju momenta zakoračenja nа nestabilnu elipsastu površinu, i tako ispitati svoje stavove o tome kakve fizičke uticaje gradski prostori imaju na način nа koji pojedinac oseća njih i sebe u njima. Boraveći nа travnatoj površini, korisnici postaju svesni krošnji drveća ispod kojih se nalaze. Pažnja je usmerena ka otvorenosti pogleda na gore.

Projekat se zasniva na osećanju prostora telom, a пе samo vizuelno, i na svesti o prisutnosti ostalih ljudi na javnim prostorima. Оn postavlja pitanja koja se ne zasnivaju na iskustvima stečenim zasićenošću vizuelnim opažajima, već podstiče individualnu i kolektivnu aktivnost i svest o stvarnim senzaсijama i zajedničkim prostorima.


01

III nagrada

Branislav Mitrović
Dragana Jeremić
Dragana Grahovac
Ognjen Krašna

Projektantski koncept zasnovan je na očuvanju i intenziviranju prirodnosti ambijenta, koja ga istovremeno miri sa neprikladnošću elemenata zatečene strukture.

Drvo kao dominantni materijal ima za cilj da svojim vizuelnim i taktilnim osobinama doprinese prijatnosti ambijenta, a da pritom ne naruši urbanost lokacije. Oblikovno, svojstva drveta dopuštaju da se u ambijentu interveniše na način koji stvara utisak celovitosti projektovanog rešenja, kao jednog elementa koji se trodimenzionalno definiše kroz pod, klupu i zid ili ogradu.

Kako je prostor prvenstveno namenjen deci, polirani čelik primenjen na fasadi škole svojom reflektujućom površinom mogao bi postati interesantan element igre i animacije. Njegova reflektujuća površina produbljuje prostor, naročito zonu sa postojećim zelenilom, dodatno osvetljavajući ovaj nedovoljno osvetljeni prostor.


3. Skver Mire Trailović


bitef1

I nagrada

Dejan Milanović
Dušan Cvetković
Petar Opačić
Nikola Milanović
Hristina Stojanović

Prostor skvera je sa dve strane definisan Bitef teatrom i susednim objektima. Postavljanjem zida od čelične konstrukcije, podržavajući pravac Knez-Miletine ulice, formira se treći front koji zaokružuje celinu skvera. Ideja je bila da se napravi struktura koja afirmiše postojeći kontekst, dovoljno prozračna i lagana da ne opterećuje prostor svojom masivnošću.

Čelična konstrukcija zida kao prostorna instalacija može biti animator javnih sadržaja za koje postoji potencijal da se razviju na ovakvoj lokaciji: zeleni zid, projekcije filmova, projekcije sportskih dešavanja, olimpijade, umetničke izložbe, ulični izvođači, muzički koncerti, festivali, osvetljenja trga, ogledala…

Sa stanovišta fizike, zid ne znači gubitak fizičke veze dva prostora, već je sredstvo povezivanja i razmene energije. Na taj način, javni prostori pijace i skvera Mire Trailović koegzistiraju u svojim različitim karakterima korišćenja.


bitef1

II nagrada

Tijana Vitomir
Marija Miković
Nevena Kocić
Zorana Lužanin
Nebojša Stevanović

Rešenje je projektovano u odnosu na specifičnu poziciju prostora – između pijace i teatra, i šire na Skadarsku i ulicu Cara Dušana kao i u odnosu na životnost trga danju i uveče. Datosti su događaj Bajlonijeve pijace i Bitef teatra i estetičnost Bitefa.

Elementi rešenja trga su elementi koji karakterišu većinu gradskih trgova uopšte: fontana, klupe, drvored, dizajnirane kante i osvetljenje. Način na koji su elementi postavljeni i rešeni pripadaju horizontalnosti i tlu tj. samom platou, a materijali koji su korišćeni su dugotrajni, izdržljivi i peru se na način na koji se i ulica pere.

Trg se koristi kao mesto pauze i mesto prolaza.



BITEF 01 VIZUALIZACIJA

III nagrada

Dušan Stojanović
Pavle Stamenović
Žarko Uzelac

Saradnici:
Hristina Tošić
Ana Šulkić

Mesto izvan Beograda / Toponim: kolonada

Objekat Bitef Teatra svojom arhitektonikom, volumetrijom i materijalnošću dominira prostorom, i time nedvosmisleno pretenduje na prostor trga ka kojem je čeono orijentisan. U skladu sa time, odluka da prostor trga bude u celosti popločan klinker opekom ima za cilj da ta veza postane još direktnija.

Prostor je koncipiran kao urbani, dinamični prostor kretanja, a svojom otvorenošču i preglednošću ostavlja mogućnost za različite sadržaje, kao i da se program pozorišta izlije u prostor trga. Kolonada definiše prostor trga i generiše karakter kako trga tako i Drinčićeve ulice. Svojom pozicijom i siluetom kolonada anticipira prirodan i logičan završetak planirane rekonstrukcije Bajlonijeve pijace i njene prenamene u trg–pijacu.

III nagrada

Mila Mojsilović
Sonja Dedić

Autorke nisu poslale svoj konkursni rad do momenta objave članka.



Uključi se u diskusiju
Dosadašnji komentari (33)

Ili se uloguj:


*Komentari se pregledaju pre objavljivanja


  • Sonja
    17.04.2013

    Nisam stručnjak, ali mislim da kao korisnik i stanar ovog grada imam pravo da prokomentarišem nagrađena rešenja. Prvonagrađeni radovi su skandalozni u najmanju ruku. Pa valjda bi arhitekte pre pravljenja bilo kakvog koncepta trebali da izađu na teren, da oslušnu potrebe korisnika, da malo osmotre širi kontekst celog prostora. Ovo sve deluje izuzetno arogantno.

    Čemu stepenice na skveru kod škole Mika Alas na Dorćolu? Samo da su prošetali par metera iza skvera videli bi da iza zgrade ove škole postoji betonom potpuno zaptiveno dvorište sa istim ovakvim betonskim tribinama koje deca uopšte ili retko koriste. Reč je o osnovnoj školi, deca se ne zadržavaju uopšte ispred, roditelji ih pokupe posle časova, čak i na odmorima nisu ispred škole. Ovaj skver najviše koriste gosti kultnog fast food restorana Loki, stanari koji idu u nabavku u Maksi i roditelji čija su deca željna igrališta ispred zgrade. Sa druge strane, ovako osmišljeno rešenje sa stepenicama kao prvo deluje nehumano, i estetski samo naglašava ružnoću fasade na koju se naslanja, kako je projektant zamislio da platani prežive ovako zabetonirani do pola debla?

    Rešenje skvera kod Stare Hercegovine je odlično zamišljeno kao horor šumarak na i onako jezivom mestu, taman da se alkoholisani gosti izgube u njemu. Ovde su se izgleda ocenjivala grafička rešenja u smislu ko je napravio lepšu ilistraciju i prikaz, pa još i to ko je imao najviše metafizičkih fraza i nebuloznih pojmova u opisu rešenja. Mogu samo reći da su to kompleksi kvaziumetnika i kvazi stručnjaka.

  • Beograđanin
    18.04.2013

    Draga Sonja,

    Slažem se da su prvonagrađena rešenja veoma diskutabilna i veliko je pitanje da li bi odgovorila potrebama lokacije, ona jesu na neki način šarmirajuća, grafika jeste na visokom nivou ali to često zna da “zamaže” oči i prikaže ono nevažno za razliku od onog što bi se stvarno desilo na lokaciji i kako bi ona izgledala da se ovakva rešenja izvedu.

    Glavna stvar zbog čega ovo pišem jeste ta da ipak mislim da su neka rešenja zaista dobra i kvalitetna i mogli ste makar da pohvalite nešto ako vam se dopalo a ne samo da kritikujete ono što ne valja. Prosto mislim da u ovoj zemlji samo ljudi znaju da kritikuju a niko ne želi da pohvali kvalitet. Eto toliko od mene, meni se dopada par rešenja ali i ja se slažem da su prve nagrade veoma diskutabilne.

  • Božo Minić
    18.04.2013

    Deca-arhitekti. Bezobrazno, nevaspitano i nekulturno. Podloga koja se klati, zabetonirani platani… šta je sa vama ljudi???

  • Dragan Marković
    18.04.2013

    Mislim da treba biti umeren sa komentarima. Prvo, iz prostog razloga što, na osnovu iskustva sa dosadašnjim konkursima ovog tipa, ne postoji opasnost da će se ovo ikada realno izvesti. Drugo, arhitektura je disciplina koje ima svoje posebno polje delovanja i sopstveni diskurs koji daleko prevazilazi kvalitetnu grafiku i dobru upotrebnu vrednost konkursa. Dobar deo nagrađenih radova, probija granicu ustaljene percepcije organizacije javnog prostora, baziranog na aranžiranju cveća, klupica i popločanja.

    S druge strane, to što neko ne razume rešenja, ne znači da ona nisu dobra. Pre može biti da je generalni nivo arhitektonske pismenosti i obrazovanosti opšte javnosti jako nizak.

  • Luka
    18.04.2013

    I i III nagrada za uređenje ugla kod sk. Mihailo P. zaista su diskutabilne, voleo bih da vidim komentar žirija zašto je izabrao te radove i koja je izvodljivost istih, pošto na radu koji je osvojio treće mesto vidimo velike travnate površine na mestu gde je mogućnost da raste trava ravna nuli jer se nalazi u večitom hladu platana koji su na tom mestu…

  • Marko Pelic
    18.04.2013

    Ne želim nikoga da vređam, ali mislim da su sami autori svojim rešenjem koje skver pretvara u tribine (koje ne vode nigde) najviše uvredili korisnike – šta je sa osobama sa posebnim potrebama?! I da li je žiri u takvom rešenju video racionalnost i održivost?! Toliko o inkluzivnom pristupu. U svakom slučaju, poznavanje Cad-a i Photoshop-a je zasluženo nagrađeno.

  • Alex
    18.04.2013

    Iz aviona se vidi da je konkurs namešten, zar ni umetnost to neće zaobići u ovoj zemlji. Sramota!

  • Namestenko Konkursovic
    18.04.2013

    Dragi građani i kolege, isfrustrirani ste, stoga morate da počnete malo tolerantnije i zdravije da posmatrate tuđe uspehe, a da malo lakše prihvatate promene, koje ne moraju biti uvek loše ako su malo drugačije nego ono na šta ste navikli, i nisu toliko velike koliko je ovde vrlo teško da se u svesti i stvarnosti ikada nešto promeni na bolje. Niste vi krivi, kriva je država, ako može to tako da se prepiše, ali dajte malo probajte da ne tražite manu svemu što odstupa od nečeg sto ste videli na televiziji ili na trgu u Rimu, i što vam je neko pre 50 godina rekao da je dobro i lepo (a i tad je sa informacijom kasnio 50 godina)

  • Starac Fočo
    18.04.2013

    Poštovani Dragane,

    Koja je poenta raspisivanja i rađenja konkursa ako oni nikada neće biti izvedeni? Koji je to onda nivo rasipanja vremena, kreativnosti, života, svih onih koji su se ovome posvetili i iznedrili neverovatnih 110 rešenja?! To je nešto što nijedna ozbiljna profesija sebi ne bi smela da dozvoli.

    Mislim da će sve dok budemo imali podelu na kobajagi-konkursna rešenja i tender rešenja za izvođenje, vladati mračno doba za arhitekturu. Samo sa realnim konkursima, sa rešenjima koja moraju biti razumljiva, a takva mogu biti ako odgovore na realne potrebe ljudi i uslove lokacije, koja ne stvaraju nove prostorne konflikte, već rešavaju postojeće, možemo krenuti napred.

    Aritektura javnih prostora je namenjena širokom spektru korisnika, a ne samo odabranim uživaocima “arhitektonskog diskursa”, te stoga mora biti sposobna i za jasnu komunikaciju sa širokim spektrom korisnika. Stoga, uz dužno poštovanje, ne bih tražio uzroke problema u nedovoljno obrazovanim korisnicima, već u arhitektama koji su nedovoljno osvešćeni i na neki način izopšteni od onih za koje ustvari projektuju.

  • Uživalac
    19.04.2013

    Poštovani Starče Fočo,

    Poenta ne mora biti samo u izvođenju nego i u otvaranju nekih novih tema na planu uređenja javnih gradskih prostora. Sasvim je sigurno da neka od ovih rešenja ne mogu biti izvedena ili nisu u potpunosti “održiva” kad već moram da koristim tu jezovitu reč, ali ona nose vrednost van te upotrebne. Ako se nikad ne pokuša nešto novo ili ne otvori nova diskusija zauvek bi se projektovala klupa, bela rada i fontana u raznim kombinacijama.

  • Ale Vino
    19.04.2013

    2. Skver kod škole Mihailo Petrović Alas:

    Drowning large trees in concrete is never a good idea, it will both damage the trees and the roots growth will affect the staircase. The steps aren’t large enough for a big trunk, at best it is possible to plant a shrub or small tree such as a Rhododendron. What about the area on top of the staircase? Is there a plan for it?

  • Marko
    19.04.2013

    Pre svega, konkurs suštinski nije javan ukoliko ne postoji kvalitetna procedura objave, javna rasprava, otvaranje odgovarajućeg diskursa u celokupnoj javnosti… Prevashodno mislim na objave i priloge u štampi, tv i radio programima, stručnim i popularnim časopisima, u komunikacionim sredstvima same opštine i grada… Za jedan ovakav konkurs po mom mišljenju bilo bi neophodno izvesti istraživanje koje će ga kvalitetnije formulisati, jer sama formulacija konkursa i propozicija značajno usmerava i rezultate. Na osnovu kvalitetno pripremljenog konkursa moguće je (ne i neophodno) i od strane naručioca formulisati temu/e na koje radovi treba da odgovore, a svakako do određene mere funkcije koje se moraju zadovoljiti. To se sve postiže istraživanjem i temeljnim pristupom problemu od strane naručioca.

    Drugo, moje mišljenje je da su odabrana rešenja uglavnom konceptualno zanimljiva, odnosno doprinose otvaraju novih pravaca u promišljanju uređenja javnih površina. Nažalost, većina rešenja su u praksi neodrživa ili neizvodljiva.

    Nameće se mišljenje da većina autora nije temeljno prišla problemu, izvršila istraživanje, obišla lokaciju i provela na njoj nekoliko dana, proverila izvodljivost, konsultovala različite javne službe koje su nadležne za tu lokaciju, promislila koje su to društvene aktivnosti koje se odvijaju u okruženju i slicno.

    Pošto nisam stručan i ovde nedostaje mnoštvo informacija koje bih uzeo u obzir, ne bih komentarisao nijedno pojedinačno rešenje, ali bi bilo zanimljivo čuti zapravo prave kritike struke na ovoj stranici.

  • Dragan Marković
    19.04.2013

    Nijedan projekat može niti treba da odgovori na sve zahteve koje se pred njega postavljaju. Insistiranje na jednim aspektima i marginalizacija drugih je sasvim legitiman pristup. Čini mi se imamo previše prostora koji uređeni po meri korisnika, ali sa pramalo arhitekture u sebi. Vreme je da se situacija promeni.

  • Aleksandra
    19.04.2013

    Vreme je da se situacija promeni, zaista!

    Možda je polazište koje se naslućuje u nekim favorizovanim radovima suštinski pozitivno. ”Prirodno prirodniji” pristup je pohvalan, ali se u realizaciji desila jedna velika Praznina. Praznina u znanju bioloških zakona i principa, praznina u razumevanju problema grada i potreba njegovih stanovnika, koji ne žive u lažnim slikama već u realnim prostorima.

    Praznina je produkt ignorancije, produkt taštine struka i stručnjaka koji će radi svog ”arhitektonskog diskursa” poseći šumu ili drvored, što se u Beogradu redovno dešava. A onda će tu šumu da stvore na jednom skveru i to sa stoletnim stablima. Photoshop će stablima pomoći da brže porastu i stvore imaginarijum zvani Šuma. Šumi nije mesto na skveru, niti mnoštvu beogradskih građevina u šumama!

    Na drugom skveru će pak napraviti nešto što liči na nosač monitora na stadionu. Nateraće puzavice na skalameriju, a pritom će žrtvovati postojeći drvored.

    Na trećem će instalirati delić engleskog seoskog perenjaka, pohvalno, ali će zabetonirati prave od pola veka platane u nikom potrebne stepenice.

    Stvaraju Oaze. Licemerje.

  • predrag
    20.04.2013

    Poštovani, lepo je neko napisao arogancija, a ja ću dodati i arhitektura radi arhitekture, nehumana i isključena iz svakog toka života, pa čak i umetničkog dojma. Čemu onda kao takva treba da služi? Nije funkcionalna, ali je zato pomodarska.

    “S druge strane, to što neko ne razume rešenja, ne znači da ona nisu dobra. Pre može biti da je generalni nivo arhitektonske pismenosti i obrazovanosti opšte javnosti jako nizak.” – reče neko u komentarima! Smatram da sam dovoljno pismen i informisan, ali na primer, rešenje Savskog trga izgleda kao dan posle nuklearne eksplozije, ne vredi ničemu instistiranje na najaktuelnijim materijalima kada se nije posmatralo okruženje, te mu se i onako zasićenom dodalo još rđe, metala, betona, ogoljenosti i hladnoće umesto da se taj već postojeći utisak okoline želežničke stanice i saobraćajnog čvorišta ublaži. Isti arogantni princip je korišten i na većini rešenja ovde.

    E pa srećno gospodo arhitekte u vašem nastojanju da uvedete diktaturu arhitekture radi arhitekture, kako neko reče “Čini mi se imamo previše prostora koji uređeni po meri korisnika, ali sa pramalo arhitekture u sebi.”

  • ...
    20.04.2013

    Otvoreni javni prostori su po svojoj definiciji prvenstveno društveni. Previše je primera i u svetskim okvirima kod kojih je estetika prevalentan faktor u kreiranju rešenja. Ne zaboravimo – arhitektura ne postoji sama za sebe – i agora je nastala ne kako bi neimar iskazao svoju pobedu nad prirodom i čovekom, već zbog socijalne funkcije. Ne vidim svrhu za stvaranjem lepih prostora koji nikada neće živeti. I pitam se šta nas tek čeka kada mladi stručnjaci razmišljaju na takav način…

  • Marko
    21.04.2013

    Odgovor svima!

    Mislim da je zaista puno puta ova profesija sama sebi kopala rupu tj. u nameštanju konkursa i biranju prvonagrađenih radova koji ni po cemu ne opravdavaju prvo mesto, ali zaista ne mogu više da čitam ovde kako je sve crno i kako ništa ne valja ovde. Pa postoje i mladi ljudi koji nešto vrede i stvaraju dobre projekte! Ako imate malo obzira uvidećete da postoje i na ovom konkursu neki radovi koji su vredni pohvale iako nisu prvo mesto… ovo srpsko omalovažavanje svega je postalo nepodnošljivo.

  • maki
    21.04.2013

    Svi su pomalo u pravu, ali nisu Pajina rešenja tako loša, manir je… Niko se ne sme ljutiti a posebno ne mi, koji smo uspešni negde drugde i nemamo vremena da učestvujemo u dešavanjima u Srbiji.

    Dragane Markoviću, tvoj stav je čitav problem… problem društva, ali stvarno. Zato što ćeš se ti pitati jednog dana ja nikada neću dopustiti sebi da me ti vrednuješ, potpuno pogrešan rezon momče. Isticanje jednih kvaliteta i potpuno poštovanje svih drugih je ključ, a ne marginalizacija drugih, arhitekti ne budite malodušni. A Paja i ekipa su zabavni likovi, samo da se malo opuste…

    *Paja = Pavle Stamenović (prim.ur.)

  • SpearHead
    22.04.2013

    Nije reč o arhitekturi radi arhitekture, već arhitekturi kao dodatne vrednosti prostora.

    A neobrazovani korisnici jesu problem. Vidite, da kada bi se napravilo neko od prvonagrađenih rešenja, to bi bilo isto kao kada bi mojoj babi dali iPhone 5. Pošto je nepismena i neobrazovana, ona bi ga koristila kao ogledalo ili poslužavnik za ratluk, zanemarjući sve one potencijale napredne tehnologije. Isto je i sa prostorom. Džaba primeni korten u materijalizaciji, kada neko u tome vidi samo rđu. Džaba neko napravi sveden prostor, kada korisnici u tome vide jedino besmislenu prazninu.

  • MissAmelie
    22.04.2013

    Dragi Dragane,

    Ne znam kako bih odgovorila na Vaš komentar, posebno jer bi to odvelo u još dalju raspravu koja bi, kao sto neko vec reče, svakako previse pažnje odvukla od nekih (drugoplasiranih i trećeplasiranih) rešenja koja su sasvim zasluženo na listi nagrađenih. Mislim da je najbolji odgovor ova misao čuvenog Freda Kenta, koji za razliku od nas sa punim autoritetom može da govori o javnim gradskim prostorima: “Everyone has the right to live in a great place. More importantly, everyone has the right to contribute to making the place where they already live great.”

  • Mare
    22.04.2013

    Da li ćemo videti ostale radove ikada? Tako bismo mogli da uporedimo, prodiskutujemo projekte, zašto ovaj a ne onaj itd. Ili neko nešto krije?

  • 22.04.2013

    Mare,

    Društvo Arhitekata Beograda je najavilo web izložbu na svom sajtu (dab.rs), na kojoj će biti prikazani svi radovi (barem je do sada to bila praksa).

  • Mihajović Gorana
    23.04.2013

    Da li sam ja dobro čula i razumela da je ovde neko napisao da su neobrazovani korisnici problem, te da je uporedio visoku tehnologiju sa kortenom i stepeništem/tribinama kao vrhunskim dometom dizajna u arhitekturi! Pa za koga vi oblikujete ove javne prostore, za koju ciljnu grupu, možda nisam u toku? Za neke probrane Beograđane koji vide nešto što mi ostali ne vidimo u skveru koji je pretvoren u tribine? Od tolike arogancije niste ni razumeli na šta se odnosio komentar usmeren na upotrebu kortena kod Železničke stanice, a odnosio se na promašen kontekst i izostavljenu detaljniju urbanisticku analizu tog prostora. Zarđale žardinjere na tom sveru samo pojačavaju negativnu percepciju tog prostora koji je i onako uvek pun prašine, smoga, šina, betona, kamiona i skalamerija gsp-a, razumete li? Korten bi bio lep kontrast u predelu punom zelenila, na širokim travnatim potezima npr. Ušće, kej kod Siv-a i slično, ali je kod železničke samo gomila zarđalih ploča! Šta se vidi sa prozora bolnice Sveti Sava, lep prizor za najteže bolesnike, naravno ako su dovoljno obrazovani da uživaju u njemu!

    *Radi se o ovom prostoru (prim.ur.)

  • Ristić Aleksandar
    23.04.2013

    Ja želim da pohvalim sva rešenja. Mislim da je divno što su većina nagrađenih radova projekti mladih ekipa i da bi bilo odlično da se projekti izvedu.

  • Nina Ris
    01.05.2013

    Evo kako stoje stvari: kad su Lokija premeštali – prešao je samo preko puta ulice, takođe je bilo najava da će ovaj prostor biti “meka za decu”, da će se staviti meka podloga i namestiti vragolasti i dosad neviđeni rekviziti za zabavu i penjanje. Dakle, već se jednom radilo na tom prostoru – Zašto se nije radilo nešto kao trajno rešenje???

    Plašila sam se da će počistivši Lokija grad ubiti i platane po svom dobrom običaju i odahnula sam kad ipak nije! E, a onda je nastao jedan asfaltni ružni trgić sa klupama za one koji jedu fast food kod Lokija sa mestom okruglim u sredini – za kao cveće! Cveće je posadjeno jednom, zatim je uvenulo i pogaženo. Iskreno – ko održava naše zelene povrine i da li se to radi da bi radnici samo prekrižili svoj radni dan kao odrađen, ili ti aranžmani treba i da se zaliju, prekopaju, održe? Mislim – čemu? Svi znamo kako će završiti!

    Ovo novo prvonagrađeno rešenje je takođe kao stvoreno za mlađu populaciju Lokijevih pljeskojedaca – dakle, za one koji kupe pljesku a imaju do 40 god., ne nose suknje i ne šetaju dečja kolica.. O površini sa cvećem nema ni govora, uvenuće u rekordno brzom roku. Zatim – zaista, čemu služe uopšte te tribine? Ko tu sedi? Ko bi trebalo tu da sedi?

    Zašto moramo uvek sa ogromnim strahom da se pitamo šta će sledeće arhitektonsko nakazno čudo da strefi Beograd i uvek da budemo srećni sa “manjim zlom”. Kao – dobro je… moglo je gore. Što se mene tiče, i dalje sam srećna što niko nije sklonio platane i dao nekon xy važnom liku da tu sagradi svoj poslovni ne znam šta… A ako se platanima nešto desi, spremna sam da ih branim životom, ali ozbiljno… jer sam seču onih iz Bulevara doživela kao brutalno silovanje grada i duha svakog Beograđanina. Pogledajmo slične prostore u Evropi – i – dajte, ljudi, stvarno nemojte nas z…

  • Nemanja Rankovic
    07.05.2013

    Zamolili bismo vas da prosledite ovo pismo svima onima koji bi mogli da budu zainteresovani, a i šire.
    Ovo nije nikakva peticija, već izraz opšteg nezadovoljstva i zabrinutosti stanjem stvari u struci. Pismo dobija na snazi skupljanjem što većeg broja potpisa i biće prosleđeno gradskim vlastima, gradskom arhitekti i medijima. Bilo bi poželjno da arhitekte i inženjeri pri potpisivanju naglase svoju profesiju.

    Rezultati i dešavanja oko ovog konkursa mnoge učesnike i posmatrače navode na određene sumnje:
    - Kako je odluka o pobedniku objavljena nakon samo nedelju dana od predaje radova iako je na konkursu učestvovalo preko 70 arhitektonskih timova sa vise od 100 projekata ?
    - Kako je jedan tim odneo tri nagrade (dve prve i jednu treću), pored tako velikog broja pristiglih resenja ?
    - Zašto, do momenta pisanja ovog pisma, izložba radova koja je predviđena prilikom raspisivanja konkursa, još uvek nije objavljena (pa čak ni zakazana) ni na internetu niti u prostorijama DAB-a ?

    Ovo nije prvi put da se srećemo sa sličnim problemima, pa bismo zeleli da iznesemo naše viđenje načina na koji bi jedan ovakav konkurs trebalo da bude organizovan:
    1. Za projekte ovog tipa i važnosti za grad je vrlo bitno da se pre raspisivanja konkursa izvrši detaljna analiza gradskog prostora zarad postavljanja optimalnih konkursnih i programskih zahteva
    2. Istovremeno je neophodna direktna komunikacija sa građanima putem anketa (ako ovakvi konkursi uopšte ciljaju da dođu do humanih i realnih rešenja)
    3. Takmičenja ovog tipa postoje kako bi omogućila demokratsku razmenu i širenje ideja. Dakle, konkurs bi obavezno trebalo da bude propraćen izložbom radova, upoznavanjem sa kriterijumima vrednovanja i obrazloženjem izbora određenih radova za pobedničke
    4. Bilo bi neophodno omogućiti učesnicima kao i građanima da daju svoje mišljenje o konkursnim radovima, pa bi tako mogla biti uvedena i nagrada kolega (učesnika) i nagrada publike, makar i simbolično
    5. Na kraju bi mogao biti otvoren konstruktivni dijalog o zadatoj temi i rešenjima u cilju pronalaženja najbolje solucije za grad

    Ovakav dijalog, pre i posle konkursa, bi bio posebno bitan kako bi se podigao opšti nivo kulture i svesti o arhitekturi, urbanizmu i egzistencijalnom prostoru. Mišljenje građana bi u ovakvim slučajevima moralo da se vrednuje, između ostalog i kako mi arhitekti ne bismo zastranili. U ovom slučaju, trg nije apstrakan prostor ili umetnička instalacija sama sebi dovoljna zanemarujući čoveka (primer skorašnje rekonstrukcije Savskog trga). Trg je konkretno mesto za okupljanje stanovnika svih uzrasta, za igru, za rekreaciju, za druzenje…..trg je komplement našeg doma u kome bi trebalo da se osećamo kao kod kuće – dnevna soba pod otvorenim nebom.
    Potrebna nam je trasparentnost i kreativni dijalog umesto mistifikacije i hermetizovanja arhitektonske profesije.

    Naše sumnje u pravičnost i neutralnost DAB-a kao i nekih drugih udruženja i organizacija, povecavaju se posle svakog konkursa. Nadamo se da u tome grešimo, jer bi zaista bilo katastrofalno da je, posle svih muka koje smo zajedno proživeli, moralna i materijalna kriza metastazirala do tako bitnih institucija koje direktno odlučuju o kvalitetu života sadašnjih i budućih generacija.
    Isto tako se nadamo da će, u slučaju da su naše sumnje opravdane, nadležni organi kad tad reagovati i obaviti svoju dužnost.

    Ovim pismom smo želeli da javnosti i građanima bar malo rasvetlimo tamnu stranu ovog i mnogih drugih konkursa.
    Nama ostalima ne preostaje ništa drugo nego da se samoorganizujemo putem objavljvanja nezavisnih konkursa i inicijativa za poboljšanje kvaliteta životne sredine.

    http://www.ipetitions.com/petition/arhitektonski-konkursi/

  • Pejzazni arhitekta
    13.05.2013

    Postovana,

    Zamolio bih vas da konačno ako je moguće prevaziđemo metode odbrane platana vezivanjem za iste, jer pomenute skaradne scene i javni nastupi pojedinaca ne vode ničemu. Seča platana u bulevaru je rađena na osnovu procene stručnjaka sa Šumarskog fakulteta i po mišljenju struke urađena je na najkvalitetniji mogući način. Pri tome je vredno pomena da je ceo projekat rađen prema najsavremenijim metodama te da su sadnice školovane u trećoj školi u rasadnicima u inostranstvu donete i presađene u rekordnom roku. Društvo pejzažnih arhitekata je podržalo projekat i kolege koje su pomenutu intervenciju obavile u rekordnom roku tako da sada imamo onaj isti drvored na koji su svi beograđani navikli te tako nema govora o gubitku gradskog duha i simbola koji je sve ove godine krasio bulevar.

    Umesto napada i ishitrenih reakcija probajmo da podržimo jedni druge i da razumemo da je grad u kome živimo organizam koji se menja,raste,razvija te tako probajmo da se i mi prilagodimo određenim promenama umesto što stalno kritikujemo i nipodaštavamo svaku inicijativu pojedinaca!

    Srdačan pozdrav

  • Nina Ris
    15.05.2013

    @ Pejzažni arhitekta:

    Ne razumem zašto bi vezivanje za platan u odbranu njegovog života predstavljalo “skarednu scenu”? Zar to nije više nešto plemenito, jer drvo ne ume da se brani, moramo mi da ga uzmemo u zaštitu od promena živog organizma grada – koji se u slučaju Beograda retko kad menja na bolje. Izuzetak do sada je jedino bila Ada Ciganlija, kompleks koji se menjao na bolje, za neverovatno čudo!

    Nije istina da je grad hteo ponovo da zasadi platane koji su eto, bili propali samo uzvodno od Pravnog fakulteta i nizvodno od Lipe restorana – čudo jedno kako su baš samo ti platani našli za shodno da se pokvare!

    Ali, zaboravimo platane… sve što se čuje u vezi ovog konkursa više je nego skaredno – od idejnih rešenja do sumnji da je namešten, što 100% jeste – jer i vi i ja znamo da jeste! I vi ste ovde namešteni da branite nešto bez ikakvih argumenata.

    Skaredno je kako je grad rešio uklanjanje Lokija – sve sa policijom i pretnjama gradjanima, a onda i to što je brže bolje sklepao kao nekakvu površinu sa klupama. Mislim, prosto je prostački i idiotski navrat nanos rešen taj nagib asfaltom, pa preko klupe u cik cak a u sredini nekakva zemlja gde pišaju psi i pijani gosti posle ponoći kad svrate preko puta kod Lokija. Ljuljaške, praistorijske, naravno, škripe. Ja živim baš iznad pa vrlo dobro znam. Zašto se Loki tako ultimativno i skradeno premeštao s tog mesta a da nije bilo rešenja za urbani živi organizam grada koji se konkretnim rešenjem vratio u soc realizam u svom najgorem izdanju. Ali, ono što je zaista skaredno – to je vaš izbor dizajna pobedničkog rešenja. Skaredno je braniti ga!

  • Schlosser
    16.05.2013

    Previše negativnih kritika i sujetnih prepucavanja, a malo predloga kako da se ostvari saradnja kojom bi se iznedrio rezultat u obliku konsenzusa između projektanata i korisnika gradskog prostora.

    U nagrađenim rešenjima se uglavnom sreću krajnosti. Sa jedne strane se dešavaju nerealne apstraktne utopije koje negiraju urbanitet i verovatno su rezultat autorskog ega i zanosa, dok se sa druge strane nalaze rešenja suviše direktna, pa se kao takva lišavaju svake potencijalne apstrakcije. Oba pristupa imaju podjednaku vrednost i u određenom stepenu doprinose arhitekturi iako su u pitanju krajnosti.

    Dakle, ko je u pravu? Svi su pravu! Ali…

    Jedini relevantni kriterijum kojim bi se mogla izvršiti nekakva selekcija među ponuđenim rešenjima je u tom slučaju pitanje PRIKLADNOSTI za dat prostor, na koje rešenje mora da ima odgovor. Vredi se odmah složiti da neka rešenja, odgovor na ovo pitanje nemaju, jer autori o njemu nisu ni razmišljali.

    Slažem se da javni prostori u jednom gradu treba da ponude oblikovnu raznolikost, kojom će uostalom steći i svoj identitet, ali prilikom njihovog kreiranja nikako ne treba zaboraviti da oni treba da pokriju i široku paletu korisničkih potreba. Ne možemo predvideti sve, ali se barem možemo potruditi da ne budemo isključivi i slepi pred autorskim egom.

    Dizajn je u našim rukama sredstvo kojim se treba postići cilj, ali nikako ne treba dopustiti da on postane sam sebi cilj!

    Zaista, arhitekti, pejzažisti, urbanisti i građevinci (izvinjavam se ako sam neku struku izostavio) mislimo udruženo o tome i nemojmo biti isključivi!

  • 18.05.2013

    Javna diskusija o rezultatima konkursa za tri skvera u Beogradu, uz video bim izložbu kokursnih radova.

    MESTO: Opština Stari grad, ul. Makedonska 42
    VREME: 23. maj (četvrtak) u 17,00 časova.
    ORGANIZATORI: Opština Stari grad i Društvo arhitekata Beograda

    link ka najavi

  • Proka
    23.05.2013

    Kršenje propisa koje je DAB postavio i to od strane samog sebe. Lice koje je član upravnog odbora DAB-a učestvuje i osvaja ovaj konkurs.

    Izvod iz konkursne domumnentacije Konkursa za idejno rešenje tri javna gradska prostora na teritoriji opštine Stari grad, član 3 – tip konkursa:

    UČESNIK NA KONKURSU NE MOŽE BITI LICE koje je neposredno angažovano na pripremi i sprovođenju Konkursa, odnosno ukoliko je u srodstvu ili neposredno sarađuje sa istim, kao ni lice koje je U UPRAVI ILI JE ZAPOSLENO KOD ORGANA KOJI RASPISUJE KONKURS.

    Rukovodstvo DAB-a:

    Predsednik:
    Ivan Rašković, dipl.inž.arh.

    Upravni odbor:
    Gligorijević Žaklina, dipl.inž.arh.
    Đurić Milan, dipl.inž.arh.
    Kovencz – Vujić Anamarija, dipl.inž.arh.
    Mikitišin Ilja, dipl.inž.arh.
    Petrović Borislav, dipl.inž.arh.
    Stojkov Jelena , dipl.inž.arh.
    STOJANOVIĆ DUŠAN, DIPL. INŽ. ARH
    Savičić Zorica, dipl.inž.arh.
    Sarić Ružica, dipl.inž.arh.
    Prof.Stjepanović Aleksandar , dipl.inž.arh.

    Konstatovano je da su autori konkursnih rešenja za Skver kod OŠ „Mihailo Petrović Alas“ :
    - Za Prvu nagrada u neto iznosu od 100.000,00 dinara :
    Autorska šifra „64336“ – radna šifra 50
    Autorski tim: Pavle Stamenović, DUŠAN STOJANOVIĆ, Žarko Uzelac
    Saradnici : Hristina Tošić, Ana Šulkić

    Konstatovano je da su autori konkursnih rešenja za Skver kod kafane „Stara Hercegovina“ :
    - Za Prvu nagrada u neto iznosu od 100.000,00 dinara :
    Autorska šifra „64336“ – radna šifra 50
    Autorski tim: Pavle Stamenović, DUŠAN STOJANOVIĆ, Žarko Uzelac
    Saradnici : Hristina Tošić, Ana Šulkić

    Za dve Treće umanjene jednakovredne nagrade u neto iznosima od po 30.000,00
    dinara : Autorska šifra „64336“ – radna šifra 50
    Autorski tim: Pavle Stamenović, DUŠAN STOJANOVIĆ, Žarko Uzelac
    Saradnici : Hristina Tošić, Ana Šulkić