Prvonagrađeno rešenje, Autor: Milan Stojkov

Rezultati konkursa za idejno arhitektonsko-urbanističko rešenje trga Koste Trifkovića i Ulice Pece Petrovića u Somboru

Pre nekoliko nedelja, završen je konkurs za idejno arhitektonsko-urbanističko rešenje Trga Koste Trifkovića i ulice Pece Petrovića u Somboru, koji je raspisao Grad Sombor, a sprovela Direkcija za izgradnju grada Sombora. Na konkurs je stiglo ukupno 6 radova, što je nezabeleženo mali odziv na konkurs ove vrste.

Prva nagrada dodeljena je timu koji je predvodio arhitekta Milan Stojkov, druga arhitekti Silardu Godniču, a treća timu čiji je predstavnik arhitekta Miroslav Jorgačević – svi iz Sombora. Žiri je delovao u sastavu: Elvira Dragić, dipl inž. arh, Mirko Ivšić, dipl inž. arh, Čedomir Janičić, dipl.istoričar umetnosti, Milan Vojnović, dipl.sociolog, Melinda Kun Bošnjački, dipl inž. arh.

Sva tri nenagrađena tima uložila su zajedničku žalbu na neregularan rad i odluku žirija, sa tvrdnjom da su Naručilac i Žiri grubo prekršili Zakon o javnim nabavkama, i to u domenu zaštite anonimnosti, prihvatanja nepotpune dokumentacije, te nepoštovanja niza formalnih i sadržinskih kriterijuma određenih raspisom konkursa. Žalba je ignorisana.

U prilogu koji sledi donosimo grafičke elaborate svih radova, propraćene tekstualnim komentarima žirija (na koje vredi posebno obratiti pažnju, s obzirom da se kao argumenti pojavljuju i lepo, inspirativno, glamurozno, dopadljivo, posustalo, te konstrukcije poput osećaj prozračnosti kojim prosto pleni).

S obzirom na ovakav ishod i obesmišljavanje konkursne procedure od strane žirija, a u ime raspisivača i sprovodioca, Superprostor poziva Udruženje Arhitekata Srbije da primereno reaguje u ime struke koju predstavlja, pošto je prethodno upoznato sa svim detaljima konkursnog i žalbenog postupka, u koje ovde nećemo ulaziti.


MILAN IZLOZBA PLAKATI konkurs NEW.indd

I Nagrada (600.000 RSD)

Milan Stojkov, dia

Aleksandar Simović, dia
Milan Mandić, dia
Ema Kovinčić, dia
Igor Šeter, vajar
Filip Šeter (animacija)
Biljana Slavnić, dipl. inž. zašt. bilja

Komentar žirija

Rad je vrlo inspirativan, pa čak, za ljude koji nisu iz struke i edukativan, te nesumnjivo ostavlja najjači utisak po ozbiljnosti pristupa, širini obuhvata. veoma preciznom navođenju svih pojedinosti u segmentu za koji se u konkretnom slučaju odlučio. Raspored i vrsta zelenila su dobili dosta prostora što je i razumljivo za naš grad, dok je osvetljenje veoma impresivno predstavljeno visinom svetljiki, njihove jačine, međusobnog ukrštaja, pa sve do opredeljenja za proizvođača. Simboli koji preko Varoš kapije, predviđenog restorana i bronzanih skulptura čine susret starog i novog Sombora, daje radu kompletan doživljaj. Ekonomska strana izvođenja celokupnog projekta je velika, mada je projektom omogućeno fazno rešavanjs užeg, a naročito šireg obuhvata (Grašalkovićeve palate, garaže i zatvorene pijace). Autor vodi računa o svemu: mnoštvo zelenila, sam tok Stare Mostonge, Varoš kapija, rasveta… bazira se na bogatstvu vizuelnog izraza.


Druga nagrada

II Nagrada (400.000 RSD)

Silard Godnič, dia

Komentar žirija

Iako se ovaj rad, bar naslovom, ograničio samo na Trg Koste Trifkovića, on u sebi sadrži i lepo rešenje za ulicu Pece Petrovića. Međutim, ono čime on zaslužuje pažnju je izuzetan osećaj prozračnosti kojom prosto pleni, kao i pristupna filozofija, o neophodnosti međusobnog i skladnog suživota, što je svakako, jedna od odrednica Sombora i način kako predlaže da se to arhitektonski iskaže. Takođe, predlogom da na zrakastim linijama budu imenovani pravci gradova ka kojima se one usmeravaju asocira na dobar, pa i praktičan običaj Somboraca, koji su svoje najvažnije pravce od starine obeležavali imenima mesta ka kojima one streme. Posebno imponuje rešenje ne samo izgleda Evangelističke crkve, nego i njezinog privođenja potrebama Muzičke škole „Petar Konjović”, čime bi se rešio Školi toliko nedostajući prostor, a grad bi dobio izuzetnu salu u kojoj bi se mogli održavati raznovrsni koncerti. Rešenje nudi podzemnu garažu sa 67 parking mesta, koja bi delimično rešila problem parkiranja u samom centru grada, naročito samog trga. Ovo je jedno moderno rešenje sa maksimalnim uvažavanjem postojeće arhitekture i prostornog ansambla. Predviđene zelene površine se diskretno uvode u prostor trga, ne zaklanjajući postojeće objekte. Centralni deo, elipsasti plato sa fontanom, je najniži deo trga, što daje dinamnku samom prostoru.



Treća Nagrada

III Nagrada (300.000 RSD)

Miroslav Jorgačević, dia

Branislav Jovin, dia
Siniša Temerinski, dia
Sonja Žuljević Hajtl

Komentar žirija

Iako nije glamurozan, ovaj rad je bliži našem vremenu, iako se on indirektno oslanja još na vreme čuvenog mernika Petra Arackog, istina, više po urbanističkom, a manje arhitektonskom prnstupu. U svakom slučaju ovo idejno rešenje je u saglasnosti sa današnjim materijalnim mogućnostima grada. No, njegov rad nije time limitiran, jer on daje odgovore na mnoge potrebe koje su uslovile konkurs o kome raspravljamo. Pre svega, posebno je dopadljivo njegovo rešenje nadzemnog garažnog prostora, kako po ekonomičnosti sa „montažno-demontažnom KRUPP-ovom – najekonomičnijom garažom na svetu”, kako sam navodi, koja se svojom visinom i gabaritom u celini, veoma skladno uklapa u celokupno okruženje, a posebno i kapacitetom od 280 parking mesta. S druge strane, mada manje kitnjasto, i on, poput ostalih, ne zanemaruje da se postojeće zgrade uklope u obrazovni, javni, kulturni i verski milje šireg prostora ovog dela grada. Mada uređenje trga podseća na glavnu ulicu (koriste se isti elementi u popločavanju, mobilijaru i rasveti), rešenje je veoma lepo, skladno i praktično, iosebno sa akcentom na pešačku zonu. koja povezuje veliki prostor od Bojovićevog, pa sve do Venca Radomira Putnika. U ovom rešenju jedino je problematično oduzimanje dela školskog dvorišta OŠ „Bratstvo jedinstvo”.

Sugestija je da se fasada garaže obradi u vidu staklene zavses, kako bi se dominantni objekti na Trgu oslikavali.



Nenagrađeni rad, Autori: David Brbaklić, Brana Mitrović

Nenagrađeni rad

Branislav Mitrović
David Brbaklić
Stefan Vasić
Marija Miković

Komentar žirija

Ovim rešenjem trg je ostao prazan. Glavna zamerka js dvostruki drvored ispred Galerije gradskog muzeja Sombor, kojim je ovaj objekat nepravedno zaklonjen. Takođe, uzdignuta kaskada ispred ulaza u hotel js neprihvatljiva.



Nenagrađeni rad, Autor: Domus arhitektonski studio

Nenagrađeni rad

Domus arhitektonski atelje, Sombor

Đorđe Mijić
Olgica Mijić
Marijana Simin
Vlada Janjatović
Katarina Mijić
Kosta Mijić

Komentar žirija

Rad je veoma zanimljiv i pun smelih ideja koje se nažalost više tiču šireg nego užeg obuhvata teme Konkursa. Ideje o prenameni dobrog dela zgrada iz šireg obuhvata, koncentracija gotovo čitave institucionalne kulture na jednom mestu, predlozi novih sadržaja i organizacionih dopuna postojećih ustanova kulture, međutim, spadaju u zadatak neke nove debate, itekako potrebne i korisne u cilju dubljeg promišljanja izgleda i svrhe našsg grada. Pomalo posustalo rešenje samog Trga možda se i može nadati posrednim efektima prelivanja sadržaja iz svoje okoline, ali kada je u pitanju njegov konačni izglsd, predlog bi morao biti brižljivije formulisan.



Nenagrađeni rad

Anonimni autori.

(Rad nije bio dostupan redakciji do momenta objavljivanja članka)

Komentar žirija

Ovim radom, rešenje šireg obuhvata je gotovo nemoguće ostvariti, zbog matrice samog “Venca”, a u tom slučaju ni sam Trg nema smisla. Radikalno rešenje na trgu više podseća na igralište za decu, nego na mesto za okupljanje odraslih. Predviđena podzemna garaža na parceli osnovne škole “Bratstvo jedinstvo” je diskutabilna, zbog restitucije




Uključi se u diskusiju
Dosadašnji komentari (9)

Ili se uloguj:


*Komentari se pregledaju pre objavljivanja


  • Kritičar
    26.12.2014

    Komentari su više nego smešni, a ni radovi nisu ništa bolji. Jedino se Branin rad malo izdvaja od ostalih. Ali ovo sve još nije tragično. Tragičnih stvari ćemo tek da se nagledamo, uskoro, kada krene malo ekonomija (ako krene), pa kad na prvim konkursima krenu ova nova deca da se ispucavaju sa idejama koje su poneli sa fakulteta na kome su radili umesto projekata razne ”plaže” i ”skloništa za drugove”, tada ćemo da komentarišemo ozbiljnije. Za sada neka prođe bez komentara.

  • Jezivo Prejezivo
    26.12.2014

    Jedino objašnjenje je da je žiri bio sastavljen od mentalno obolelih osoba.

  • ivan
    27.12.2014

    Neregularnost odluke zirija je tema posle skoro svakog konkursa. Medjutim, superprostor se nikada do sada nije ove teme doticao vec je samo objektivno prenosio rezultate. Mene zanima zbog cega je ovde uradjeno drugacije, i da li ce biti praksa u buducnosti da se na ovom sajtu prikazu svi pristigli radovi? Ja mislim da bi bilo dobro…

  • 28.12.2014

    @Ivan:

    Zato što smo ovog puta imali uvid u sve detalje (ja sam jedan od potpisnika žalbe), i neregularnosti su pritom bile vrlo očigledne i formalne prirode, prvi put od kada se bavimo ovim poslom (jer često se radi samo o spekulacijama ili o afinitetima).

    Što se tiče objavljivanja svih radova, to inače nije praksa jer je fizički neizvodljivo na konkursima na kojima stiže više radova (prikupljamo ih najčešće od učesnika pojedinačno, jer raspisivači često ne žele da sarađuju). ovde je to bilo izvodljivo i služilo je tome da potkrepi izneti stav (posebno zbog obrazloženja žirija), iako je suština žalbe zapravo formalne prirode i ne može se o regularnosti, barem formalno, suditi na osnovu kvaliteta (i broja) radova. Za to bi bilo potrebno analizirati dokumentaciju iz konkursnog i žalbenog postupka, što prepuštamo zvaničnim predstavnicima struke.

    Hvala na komentaru.

    Kosta Mijić, glavni urednik

  • Dragan
    28.12.2014

    @Kritičar

    Mala ispravka – zadatak na Uvodnom kursu, predmet Prostor i oblik, se ne zove “Sklonište za drugare”, već Nadzemno i podzemno sklonište za prijatelja. Inače, Uvodni kurs ima dugu tradiciju u obrazovanju arhitekata i prvi put je primenjen u nemačkom Bauhausu, gde ga je uveo Johanes Iten (Johannes Itten). Uloga Uvodnog kursa jeste višestruka: da pruži nova znanja i veštine, ali i da osposobi studente da razmišljaju arhitektonski. Nekoliko decenija, rad na ovom kursu temelj je pedagoške prakse gotovo svih arhitektonskih škola u svetu, pa i nekih škola kod nas.

    Što se tiče Nekih Novih Klinaca, mislim da ima jako puno kvalitetnih pojedinaca koji mogu mnogo toga da ponude. Pitanje je: kako ih zadržati i ovde i stimulisati ih da znanja koja su stekli na fakultetu primene u lokalnoj praksi. Na primer, pogledajte drugonagrađeni rad na Konkursu za blok u Subotici: https://www.behance.net/gallery/22279663/Housing-Development-of-central-zone-in-Subotica i biće vam jasno o kakvom potencijalu se radi.

    Na žalost, većina tih Nekih Novih Klinaca svoju profesionalnu karijeru započinju i nastavljaju u inostranstvu. Jedan od razlog je i potpuna nezainteresovanost struke za “socijalizacijom novih članova”.

    @Jezivo Prejezivo
    Zamolio bih vas da koristite rečnik primeren arhitektonskoj struci i Super Prostoru, te da lične i uvredljive komentare ostavite za drugu priliku i mesto. Hvala vam na razumevanju.

  • yrraf
    28.12.2014

    @Dragan

    Svaka čast! Potpisujem svaku vašu reč, apsolutno ste u pravu. Muka mi je od paušalnih ocena rada fakulteta. Naravno uvek sam za konstruktivnu kritiku i raspravu, ali ovakve podrugljive komentare na račun kursa koji je sastavni deo obrazovne arhitektonske prakse decenijama i na mnogo ozbiljnijim svetskim školama od naše stvarno više ne mogu da slušam.

    Ne možete početi učenje arhitektonskog projektovanja od bolnice, stadiona i drugih kompleksnih tipoloških kategorija, kao što ni slova ne možete naučiti tako što vam neko baci “Rat i mir” na sto i kaže “Snađi se!”. Počinje se od osnovnih prostornih elemenata da bi se nakon pet godina školovanja, deset studio projekata i još preko 50 predmeta došlo do toga da neko može da se bavi arhitektonskim projektovanjem, a rekao bih da to nije ni malo lako niti banalno.

    Stalno slušamo nekakve neargumentovane kritike i na račun mladih arhitekata, a u realnosti njih nigde nema na arhitektonskoj sceni Srbije. Pa kako su onda oni tačno odgovorni za loše stanje struke? Struka je u rasulu zato što je duboko korumpirana kao i većina stvari u ovom društvu. Inženjersku komoru ne zanima šta njeni članovi rade (koliko je bilo oduzimanja licenci za projekte koji nisu rađeni u skladu sa zakonom i pravilima struke, a viđamo ih na svakom koraku?), skoro svi arhitektonski konkursi su neregularni i netransparentni (zato je i odziv ovako mali), a i kada se sprovedu kako treba, od izvođenja naravno nema ništa jer daju obrazloženje kako ni jedan rad ne zadovoljava sve kriterijume i onda opet angažuju nekoga iz svog klana da napravi novu glupost koja će da “krasi” naše gradove.

    Ako su problem fakultet i mladi profesionalci, kako onda oni uspevaju tako nesposobni da se zaposle u prestižnim svetskim biroima i tamo grade uspešne karijere a ovde ne mogu? Zapitajte se malo kada je struka počela da propada i ko je za to odgovoran. Zapitajte se gde su stručna udruženja danas i koliko se njihova reč čuje u ovom društvu, pa onda donosite zaključke.

  • Expat
    29.12.2014

    Iskreno konkurs treba ponistiti i ponoviti raspis…ovo je tuzno koliko su graficki nepismeni radovi ( cast izuzetku) i ako nam je ovo slika struke, ne zasluzujemo bolju poziciju u drustvu i nece nam biti kao struci bolje u skorije vreme…

  • Dragan
    06.01.2015

    @Expat

    Pomalo je nekorektno suditi o jednom arhitektonskom rešenju na osnovu njegove grafičke prezentacije. Logika je jasna: ako nešto nije “lepo”, automatski znači da nije ispravno. Jednom rečju – površno gledanje na ulogu arhitekata.

    Jedino pitanje koje ja imam u vezi konkursa jeste: zašto je pristiglo tako malo radova?

  • 06.01.2015

    @Dragan:

    Stiglo je tako malo radova zato što je konkurs namerno sakriven od stručne javnosti. Da nije u poslednjem momentu objavljen raspis na Superprostoru, stiglo bi svega 4 (lokalna) rada. Mislim da tu nažalost nema dileme oko motiva.