Rezultati konkursa za urbanističko-arhitektonsko rešenje Bloka 42 na Novom Beogradu

Na nedavno završeni konkurs za urbanističko-arhitektonsko rešenje autobuske i železničke stanice Novi Beograd i poslovno komercijalnog kompleksa u bloku 42 stiglo je 54 rada. Konkurs je raspisao Grad Beograd, Urbanistički zavod Beograda JUP u saradnji sa Društvom arhitekata Beograda.

Cilj konkursa bio je da se izabere najbolje tehnološko-saobraćajno, urbanističko i arhitektonsko rešenje za izgradnju i uređenje autobuske i železničke stanice Novi Beograd i poslovno komercijalnog kompleksa u bloku 42, kao osnov za izradu plana detaljne regulacije.

Informacije o mestu i datumu otvaranja izložbe i diskusije biće naknadno objavljene. Obrazloženja žirija i generalni komentar na rezultate konkursa dostupni su ovde.

Kao i uvek, donosimo vam detaljan prikaz nagrađenih radova uz obrazloženja njihovih autora:

konkurs-blok42-lokacija


10_putnicki peroni zeleznicke stanice

I Nagrada

PROaspekt

autori: Vladimir Lojanica, dia, Milan Lojanica, dia

Projektanti: Sonja Pešterac, dia, Marija Mijović, dia
Projektantska saradnja: Srđan Marlović, dia
Model: Vlada Lukić, m.arh.

Rad ima veliku gradsku dimenziju oblikovanja makro-urbanih prostora i poteza – nasleđe osovine centralne zone Novog Beograda koje počinje palatom SIV-a, a završava se ovim projektom. U tom smislu posvećena je pažnja kompoziciji ove osovine koja bi se završila sa tri visinska markera koja bi trebalo da doprinesu protočnosti vizura u utisku uređenosti i sklada – ravnoteže u prostoru. Tome pomaže i pažnja kod oblikovanja mikro gradskih prostora na samoj lokaciji na nivou manjih ambijentalnih celina.

Program zahteva raznovrsne i kompleksne funkcionalne sadržaje. Najpre autobusku stanicu (15 dolaznih i 60 odlaznih perona) i železničku stanicu (8 perona), parkirališta, poslovne, hotelske i komercijalne objekte, ukupno 180.000m2. Rešenjem je sve to razvrstano i podeljeno u funkcionalne podceline, koje su zatim međusobno spregnute ambijentima i kretanjima. Jasno se izdvajaju celine autobuske i železničke stanice kao dva najbitnija gravitaciona prostora, zatim i prostori i ambijenti oko visinskih akcenata – kula (visine oko 100m) podržana komercijalnim, hotelskim i poslovnim akcentima.

Saobraćajno rešenje, kao drugi važan aspekt projekta, je veoma složen konglomerat veoma zahtevnih uslovljenosti; kolski saobraćaj, gradski saobraćaj, tranzit UMP, kompletan autobuski terminal sa svim svojim zakonitostima, železnički terminal, mirujući i snabdevački i interventni saobraćaj. Projekat je jedan veliki gradski HUB, propusnik i razvodnik svih pomenutih tokova. Cilj je bio da se na što jednostavniji način raslojavanjem u nezavisne prstenove različitog kretanja razreše tokovi, izbegnu kolizije i čvorovi na relaciji kolsko-pešačkih kretanja i da se maksimalno olakša orijentacija i snalaženje u prostoru i time maksimalno poveća njegova upotrebljivost.

Oblikovno-arhitektonski aspekt projekta je za prioritet imao naglašavanje horizontalnih i vertikalnih usmerenja u duhu razmere teme i novobeogradskih distanci kao i približavanje karakteru modernističke fizionomije okruženja. Težilo se formama koje su savremene, ilustruju namenu, koje su dovoljno različite i autentične za sebe a opet u kompoziciji odišu jednim jedinstvenim duhom.

Rešenje odlikuje i mogućnost fazne realizacije koja je predviđena projektom prema predloženim podcelinama, kao i ekološki orijentisani aspekti koji se čitaju kroz uvođenje zaštitnih pojaseva zelenila i parkovskih površina koje pokušavaju zelenim plaštom da izoluju i stave u drugi plan složenu saobraćajnu infrastrukturu.


cover

II Nagrada

Autor: Dragan Vuković, dia
Pravno lice ovlašćeno za zastupanje: Kolubara invest gradnja doo

Analizom lokacije sa stanovišta planiranih saobraćajnih funkcija, prostor bloka 42 jasno je podeljen u tri zone različitih funkcija, od severa ka jugu – poslovanje, saobraćaj (autobuska i železnička stanica) i komercijalni sadržaji. Ove tri zone povezane su linearnim staničnim trgom koji se pruža u pravcu sever – jug.

Prilikom formiranja prostornog koncepta i rešenja objekata najvažniji kriterijum je bila racionalnost. Predviđena je fazna realizacija i rešenja koja omogućavaju različite vidove finansiranja pojedinih namena.

Blok 42 okružen je prometnim saobraćajnicama, od kojih Ulica Jurija Gagarina i Bulevar Milutina Milankovića predstavljaju značajne komercijalno trgovačke ulice. Atraktivne zone namenjene poslovnim i komercijalnim sadržajima su iz tog razloga skoncentrisane duž ove dve saobraćajnice, dok je unutrašnjost bloka uz trasu UMP-a namenjena saobraćajnim terminalima autobuske i železničke stanice. Glavni stanični trg koji se linearno razvija i prati pravac centralne ose Novog Beograda povezuje ove tri funkcionalne zone po istočnom obodu bloka i omogućava komunikaciju između zona različitih namena, kao i pristup svim sadržajima direktno iz tri pravca – iz ulica Jurija Gagarina, Antifašističke borbe i Milutina Milankovića, i posredno iz pravca Ulice Đorđa Stanojevića pešačkim stazama uz zonu UMP-a. Stanični trg se ka Ulici Jurija Gagarina širi omogućujući tako otvaranje i povezivanje prostora bloka 42 sa rekom u pravcu upravnom na Ulicu Jurija Gagarina. Sa druge strane ovakav oblik trga usmerava kretanje korisnika i fokusira na glavnu repernu tačku bloka 42 – kulu na uglu Bulevara Milutina Milankovića i Ulice antifašističke borbe. U linearnom pravcu trga je moguće ostvariti vezu dalje ka bloku 25.

Uz Bulevar Milutina Milankovića predviđena je grupacija kula, koja predstavlja završni motiv centralne ose Novog Beograda koja je izgradnjom u prethodnom periodu izgubila značaj koji je imala u projektima razvoja Novog Beograda iz sredine XX veka. Prostorno rešenje poslovnog kompleksa sa visokim objektima oslanja se na tradiciju moderne karakterističnu za novobeogradske blokove i razvoj po vertikali koji je u skladu sa funkcijom i tipologijom objekata. U četiri kule predviđeni su sledeći sadržaji: hotel, poslovni prostor i poslovni apartmani, sa pratećim prostorima namenjenim ugostiteljstvu i trgovini, dok je u donjim nivoima najviše kule predviđen prostor namenjen sadržajima vezanim za kulturu (galerije, izložbeni prostori…). Predviđena dubina traktova omogućava fleksibilnost osnova u smislu prilagođavanja različitim namenama. Poslovna zona je novoprojektovanom internom saobraćajnicom i zelenim pojasom odvojena od železničke stanice koja se nalazi u njenom zaleđu.

Železnička stanica natkrivena je jednostavnom konstrukcijom u celoj širini bloka, a horizontalnost ovog poteza predstavlja svojevrstan kontrast naglašenim vertikalama u prvom planu, t.j. kulama. Prostor stanične zgrade smešten je ispod ploče železničke stanice u cilju povećanja racionalnosti i smanjenja troškova izgradnje. Iz tog prostora se eskalatorima i liftovima pristupa natkrivenim peronima. Ostavljena je mogućnost širenja železničke stanice, kako u zoni ispod ploče železničke stanice, tako i u zoni ka UMP-u.

Uz južnu zonu UMP-a locirana je autobuska stanica, gde su glavni pristupi korisnika predviđeni sa staničnog trga na istočnom delu bloka, dok je ulaz/izlaz vozila predviđen iz ulice Đorđa Stanojevića. Dalje uz Ulicu Jurija Gagarina predviđeni su komercijalno poslovni sadržaji.

Pravac pružanja staničnog trga naglašen je natkrivenim prostorom – tremom koji vizuelno i funkcionalno povezuje zone komercijalnih sadržaja, autobuske stanice i železničke stanice, završavajući se najvišom poslovnom kulom kao glavnim akcentom. U samoj zoni trema kod autobuske stanice nalaze se komercijalni sadržaji, a po potrebi se mogu dodati i u delu trema koji povezuje dve stanične zgrade. U zavisnosti od doba godine, unutrašnji prostor trema je pokretnim panelima moguće zatvoriti radi većeg komfora i kontrole negativnih uticaja klime. Na ovaj način može se omogućiti da objekti autobuske i železničke stanice funkcionišu kao jedna celina, ali je ujedno omogućena i fazna realizacija projekta, t.j. nezavisna realizacija autobuske stanice kao prve faze.

Autobuski prostor organizovan je tako da omogućava eventualno proširenje kapaciteta autobuske stanice bez narušavanja usvojene tehnologije i funkcije.

Parkiranje za komercijalne i poslovne objekte predviđeno je u podzemnim garažama. Predviđeni su odvojeni otvoreni parkinzi sa autobusku, odnosno železničku stanicu. Takođe, uz železničku stanicu predviđena je i podzemna garaža koja omogućava veći nivo bezbednosti i kontrole vozila korisnika koji svoje automobile planiraju da ostave duže vreme. Stepen zauzetosti pruža mogućnost dodatnog organizovanja otvorenih parkinga u okviru bloka.

Autobuski sistem javnog saobraćaja uveden je u blok u zoni između poslovne zone i zone železničke stanice. U istoj zoni nalazi se i taksi stanica.


Mašinoprojekt - kompleks

Otkup

Mašinoprojekt Korping doo

Autorski tim:
Emina Savić, dia
Filip Gržetić, dia
Sveta Teofilović, dig

Saradnici:
Zora Šćepanović, dia
Ivona Klem, dia
Ivana Popović, dia
Julija Lazić, dig

Prostor bloka 42 fizički je podeljen ( železničkim mostom i UMP-om) na dve celine pa je tu podelu sledila i funkcionalna podela: autobuska i železnička stanica sa zajedničkom staničnom zgradom u gornjem delu parcele i poslovno-komercijalno-hotelski kompleks u donjem delu bloka.

Analiza dnevne distribucije autobuskih polazaka sa Bas-a je pokazala da će se skoro 70% autobuskog saobraćaja ka novoj lokaciji uvoditi iz oba pravca autoputa te je autobuska stanica smeštena neposredno uz Bulevar Milutina Milankovića. Dolazni i odlazni peroni autobuske stanice su međusobno razdvojeni zajedničkom staničnom zgradom, koja postaje raskrsnica pešačkog saobraćaja.

Parking autobusa i putničkih vozila (posetioci, zaposleni) smešten je ispod železničkog mosta.

Kako je ulica Jurija Gagarina glavna pristupna ulica za veliki broj izgrađenih stambenih blokova, želja je bila da se ova ulica maksimalno rastereti kada je autobuski saobraćaj u pitanju. Uz ovu ulicu smešten je poslovno komercijalni kompleks. Poslovni deo je razdvojen na tri celine koje se mogu izvoditi i fazno. Osnovni je kompleks od 5 kula, paralelan sa ulicom Jurija Gagarina čime se produžava poslovno-trgovačka ulica Novog Beograda.

Dve kule tangiraju pešačku ulicu koja prolazi kroz ceo kompleks. Njihova namena je pretežno poslovni sadržaj, po potrebi se može kombinovati sa komercijalnim.

Neposredno uz most/trasu UMP-a smešten je komercijalno-trgovački centar. Delovi prizemlja su slobodni kao pešačke komunikacije između autobuske i železničke stanice i poslovno komercijalnog centra.

Zatvaranje bloka ka zapadu čini zgrada hotela, oblikom prolagođena prostoru.

Objedinjena garaža je smeštena na prvoj podzemnoj etaži, sa više ulaza/izlaza.

U centru ovog bloka se nalazi višenamenski trg, sa dekorativnim popločanjem i zelenilom kao i park koji se prenosi i na deo bloka 43. Preko trga i parka, a kroz poslovne blokove, ostvaruje se veza sa obalom Save.

Ceo kompleks se može izvesti u više faza, pri čemu prva kompletna faza treba da budu autobuska i železnička stanica.


Aleksandar Leko i Ratomir Vračarević

Otkup

Autori:
Aleksandar Leko, dipl. inž. arh.
Prof. dr Ratomir Vračarević, dipl. inž. saobraćaja

Koautori:
Milica Lambrin, m. arh.
Tea Konstantinović, m. arh.
Aleksandra Praštalo, m. arh.

3D modeli:
Dušan Nenadović, m. arh.

Konsultant za konstrukciju:
Ivan Bojović, dipl. građ. inž.

Konsultant za pejzažnu arhitekturu:
Vesna Nadaždin – Ljubičić, dipl. inž. pejzažne arhitekture

Konsultant za Mašinske instalacije:
Radoslav Galić, dipl. inž. maš., Quiddita d.o.o.

Konsultant za PPZ:
Milovan Glavonjić, dipl. inž. el., MIDVEJ MGV d.o.o.

Projekat prepoznaje trasu železnice i UMP-a kao nametnutu osovinu simetrije Novog Beograda i polazi od činjenice da je zona na desnoj obali Save tom trasom odsečena od ostatka gradskog jezgra kao što je njom i sam Blok 42 presečen na dva dela.

Na severnoj strani lokacije je predviđen poslovno-komercijalni objekat koji svojom strukturom naglašava novobeogradski blok dok je na južnoj strani projektovan kompleks koji izrasta iz terena, delimično ukopan u isti, na čijim se krovnim površinama prostiru javni parkovi i iz koga izranja moćna vertikala kao novi vizuelni reper Novog Beograda. Zelene površine se putem pešačke pasarele nastavljaju ka Bloku 68 i preko njega produžavaju ka desnoj obali Save.

Autobuska stanica je sakrivena ispod brda nasutog na južnom delu lokacije, prirodno osvetljena i ventilirana, i koncipirana je kao kružna struktura. Odabirom kruga za funkcionalnu formu stanice postignuto je veoma jednostavno i praktično rešenje koje omogućava nesmetano paralelno odvijanje različitih tehnoloških funkcija. Stanični trg, prirodno osvetljen i ozelenjen, pruža korisnicima brojne primarne i sekundarne sadržaje kao i direktnu vezu sa tržnim centrom.

Objekti su izborom materijala i tehnologija projektovani kao energetsko efikasni. Kula u zoni najjačeg udara vetra ima horizontalne vetrogeneratore koji proizvode struju za napajanje toplotnih pumpi.



LIST 07 _A4

Otkup

Autori:
Helena Šacka, dia
Veljko Mladenović, dia
Tamara Petrović Komlenić, dia
Tijana Tomašević Zelić, dia
Milan Pavićević, dis

Saradnik: Zoran Pavlović, arh.teh.

Konsultanti: Zoran Rubinjoni, dis, Ognjen Đurović, dia

Ovlašćeno pravno lice za zastupanje: Centar za planiranje urbanog razvoja CEP

Osnovna načela urbanističke postavke multifunkcionalnog kompleksa objedinjene autobusko – železničke stanice Novi Beograd su da:

- sadržaji autobuske i železničke stanice nenasilno integrišu u zatečeno i planirano gradsko tkivo,
- funkcionalno zadovolje potrebe svih korisnika prostora i omogući brzo i efikasno funkcionisanje svih planiranih sistema,
- kompoziciono rešenje stanica i komercijalnih poslovnih sadržaja postavi tako da im se funkcije upotpunjuju,
- u potpunosti zadovolje kapaciteti železničke i autobuske stanice tako da odgovaraju sadašnjim i budućim transportnim zahtevima
- stvore uslovi za bezbedno i neometano pešačko kretanje unutar kompleksa kao i veze u i iz kompleksa,
- ostvari pogodna mikroklima u zoni stanice,
- omogući faznost izgradnje i nezavisnost tehnološkog funkcionisanja svih karakterističnih celina kompleksa.
- ostvare dovoljni kapaciteti višenamenskog parkiranja za putnike u obe stanice, kao i za korisnike poslovno komercijalnih objekata.

Blok 42 čine 3 celine:

- Južni – peroni autobuske stanice, terminalni objekti i poslovni objekat, koji u vizuelnom i funkcionalnom smislu predstavljaju zaštitnu barijeru prema zoni autobuskih perona. U stanici je organizovano 62 polazna, 18 dolaznih i 42 pripremna perona, sa mogućnošću povećanja kapaciteta.
- Centralni – na kojem je organizovan stanični trg – terminus sa pratećim staničnim sadržajima. u zoni ispod mostovskih konstrukcija u formi open space smeste svi potrebni stanični sadržaji kao nezavisni objekti, oblikovno jedinstveni. Prostor staničnog trga, koloseka i perona objedinjen je jedinstvenom konstrukcijom nadstrešnice. Rešenjem se zadržava postojećih 5 koloseka sa 6 perona, a ostavlja mogućnost proširenja na planiranih 8 koloseka.
- Severni – koji čini poslovni hotelsko komercijalni kompleks sa dve poslovne kule, koje bi pored funkcionalnog repera objedinjene stanice predstavljale i vizuelni reper lokacije.

Naspram autobuske stanice, u bloku 43, projektovan je tržni centar sa mogućnošću potpuno nezavisne izgradnje, u investicionom i oblikovnom smislu.

Sve slobodne površine u okviru stanice su projektovane kao autohtoni pejzažni ambijenti sa zaštitnom i estetskom funkcijom u cilju pogodne mikroklime u zoni stanice.



Trg

Otkup

KANA arhitekti

Autorski tim:
Ljilja Brajković d.i.a,
m.arch. Spasoje Radomilović,
m.arch. Marina Ilić,
b. arch. Aleksandra Đorđević,
b. arch. Bojana Popović,
b. arch. Nevena Balalić

Arhitektonska vizuelizacija „EDIT studio“:
Uroš Nešić, m.arh.
Igor Kožić, m.arh.

Konsultant za centralne gradske funkcije i urbanu mobilnost:
doc.dr Ksenija Lalović, departman za urbanizam, Arhitektonski fakultet u Beogradu

Konsultant za saobraćajne terminale:
doc. dr Zoran Papić, departman za saobraćaj, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu

Maketa:
Aleksandar Kotevski, m.arh.

Pristup konceptualnoj postavci ponuđenog rešenja usmeren je strateškim odrednicama definisanim Strategijom razvoja Grada Beograda iz 2011. godine. Ovom strategijom utvrđena je vizija razvoja grada Beograda kao grada visokog ranga među metropolitenskim gradovima i prestonicama centralne, istočne i jugoistočne Evrope, prema merilima održive ekonomije, napredne tehnologije, veće teritorijalne kohezije, višeg nivoa pristupačnosti, policentričnosti i decentralizacije. Prema ovom strateškom dokumentu ostvarenje ove vizije podrazumeva ulaganje posebnih napora uprave i svih aktera, izmedju ostalog, u razvoj održive ekonomije, posebno uslužnog sektora, rešavanje ključnih pitanja svih vidova saobraćaja, posebno javnog prevoza, razvijanje sistema integrisanog transporta i telekomunikacija, podizanje nivoa značaja energije i energetske efikasnosti, obnovu urbanih centara, razvoj svesti o značaju, korišćenju i uređenju javnih prostora i javnih dobara itd.

Kritičko sagledavanje generalnih razvojnih pravaca bloka 42 u Novom Beogradu (predviđen za razvoj autobusko železničkog čvorišta i novog poslovno komercijalnog kopleksa) u odnosu na specificnosti urbane strukture Beograda u celini stavlja ovu lokaciju na poziciju od visokog značaja. Ona predstavlja krucijalni deo mreže centralnih funkcija leve obale Save, koja prema opredeljenjima Strategije razvoja Beograda i parametrima ponuđenim Generalnim urbanističkim planom, zapravo predstavlja ključnu razvojnu polugu Beograda u celini, posebno u domenu ekonomskog i socijalnog razvoja.


002

Obeštećenje

Autor:
Dejan Jokić, dia

Konsultanti za saobraćajno rešenje:
Ivan Đunisijević, dig
Jovan Teofilović, vozač GSP Beograd
Milan Strugarević, vozač Laste Beograd

KONCEPT REŠENJA – OSNOVNE POLAZNE POSTAVKE

Kontinualno pošačko kretanje u zoni saobraćajnog terminusa, bez denivelacija. Saobraćajni pristupi bloku bez ukrštanja različitih vidova saobraćajnica (autobusa, automobile i pešaka) bez uvođenja novih raskrsnica i semafora u obodnoj zoni bloka. Mogućnost fazne realizacije svakog objekta ponaosob

URBANISTIČKO REŠENJE

Blok 42 podeljen je na tri celine: Saobraćajni terminus (autobuska, železnička i stanica LRT-a); Komercijalna zona uz ulicu Jurija Gagarina; Komercijalna zona uz ulicu M. Milankovića.

Autobuska i železnička stanica postavljene su paralelno, obostrano u odnosu na stajalište LRT-a, sa zajedničkim vestibilom ka ulici Antifašističke borbe i zajedničkim staničnim trgom. Na ovaj način omogućena je I funkcionalna veza dve stanice sa stajalištem LRT-a i kontinuitet pešačkih kretanja u nivou.

Svi kolski saobraćajni pristupi i izlazi iz bloka ostvareni su po principu desnog skretanja. Urbanističko rešenje omogućava da se svaki objekat može nezavisno realizovati.

PEŠAČKA KRETANJA, BICIKLISTI, PARKIRANJE, JAVNI PREVOZ

Jezgro bloka, u zoni saobraćajnog terminusa, predstavlja kontinualnu pešačku površinu u nivou terena koja se sastoji iz staničnog pretprostora sa staničnim trgom, unutrašnjeg prostora autobuske stanice u železničke stanice sa zajedničkim vestibilom i pešačkim koridorom do stanice LRT-a. Posebnu, dodatnu pešačku površinu predstavlja ozelenjeni krov autobuske stanice na koji se pristupa iz objekta stanice, rampom i pešačko biciklističkom pasarelom iz bloka 67.

AUTOBUSKA STANICA

Kapaciteti: 48 odlaznih perona, 16 dolaznih perona, 29 pripremnih parkinga. Stanica je organizovana sa unutrašnjim jendosmernim kružnim kretanjem autobusa, čime je omogućen direktan pristup putnika iz stanične zgrade svim peronima bez ukrštanja sa autobuskim saobraćajem.

ŽELEZNIČKA STANICA

Kapacitet stanice je 6 perona. Ulazni hol direktno je povezan sa holom autobuske stanice zajedničkom natkrivenom komunikacijom koju je moguće realizovati i kao toplu vezu.

JAVNI PROSTOR

Stanični trg. Ulazni hol autobuske i železničke stanice sa zajedničkim vestibilom. Ozelenjeni krov autobuske stanice. Javni prostor u komercijalnim zonama uz ulice J. Gagarina i M. Milankovića

ARHITEKTURA

Objekti autobuske i železničke stanice su koncipirani kao utilitarna celina, pa se njihov funkcionalni aspekt nedvosmisleno prikazuje i kroz arhitekturu. Autobuska stanica svedena je na element nadstrešnice na stubovima sa zelenom krovnom površinom integrisanom u javni prostor. Svi ostali objekti tretirani su na nivou urbanističkog sklopa.




render 4

Obeštećenje

Rad je urađen u okviru biroa NORMOTIC

Autorski tim:
Zoran Dmitrović, dia
Vidoje Đukanović, dia
Ana Jevtić, dia
Marija Radojlović, dia
Danijela Mijović, dia

Saradnici: Ana Stakić, dia

Vizuelizacija: Zoran Damjanović

Organizator: Dragana Rančić

MIT O OSI

Polemičan i nikad ostvaren Dobrovićev koncept centralne ose Novog Beograda je centralna tema rada. Izgradnja železničke i autobuske stanice je poslednja prilika da se ova ideja i ostvari u prostoru. Smatramo da osa treba da ostane kao praznina i da je taj pristup i estetski i idejno adekvatan odgovor na istorijsku urabanističku temu Novog Beograda. Naše početno pitanje je: šta bi bilo da se od 1948. ništa nije menjalo u ideoplogiji i istoriji Novog Beograda? Kakav bi odgovor na kraj ose bio u klasičnom novobeogradskom urbanizmu? Smatramo da formalne paradigme toga vremena nije moguće interpretirati. Sadržaj i ideologija koja je pratila modernističke forme je nestala i ustupila mesto utilitarnoj / komercijalnoj nameni. Smatramo da ovakav postupak otvara niz polemika i tu tenziju smatramo osnovnim kvalitetom rada.

IZGRADNJA BLOKA

Odluka je da se gradi u krupnim – blokovskim potezima. Ukrupnjavanje izgrađenih formi dovodi do oslobađanja velikih javnih površina. Želimo da formiramo istinski veliki trg na Novom Beogradu.

Sve aktivnosti vezane za transport se objedinjuju u jedan blok / stanični terminal. Sve komercijalne aktivnosti se objedinjuju u jedinstven komercijalni
gradski blok. Sav preostalo otvoren prostor se koristi za neophedne funkcije perona i za veliki javni trg.

DOMINACIJA PEŠAKA / SEGREGACIJA SAOBRAĆAJA

Tradicija modernističkog grada je jasna podela saobraćaja na pešacki i na kolski. Smatramo ovaj koncept esencijalnim za projekat stanice. Pešački tokovi se ne ukrštaju ni jednog trenutka
sa kolskim saobraćajem i sve pešačke veze su minimalne.





Uključi se u diskusiju
Dosadašnji komentari (4)

Ili se uloguj:


*Komentari se pregledaju pre objavljivanja


  • Mare
    13.06.2014

    Konsultanti vozac gsp-a i vozac laste – car!

  • Dragan
    13.06.2014

    Ne razumem kako je moguće da KANA arhitekti dobiju samo otkup sa ovako dobrim projektom?

  • Spasoje Radomilovic
    14.06.2014

    Hvala što misliš da je rad kvalitetan, nažalost to je postalo sasvim normalno sa svakim kvalitetnim radom kod nas. I izgleda nažalost da je u najmanju ruku sumnjivo sve to, nema veze, mene kao arhitektu najviše brine odsustvo konteksta vremena kada se projektuju ovako kapitalni delovi grada ( pored svih drugih nedostataka). Ono što mi vređa inteligenciju što su svi samo odgovorili na ono što je raspisano, ne ulazeći u bilo kakvu analizu šta taj prostor znači za Beograd.

    Koncepti, arhitektura i funkcionani sklopovi ovih radova su za prošli vek a mi smo već zamakli u 21, i što je po Beograđane najgore, ovo su objekti čija eksploatacija traje najmanje 50 godina, pa zamislite recimo 2060 godina i šta će biti tada kuća terminala i koje funkcije i uslove treba da udomi sa arhitekturom iz 1975?

    Problem je ovde, čini mi se, u neadekvatnom žiriju koji nema standarde kako se valorizuju radovi, gde su pojedinci nestručni, u hroničnom diskontinuitetu sa praksom arhitekture u svetu. Zašto u žiriju nije bio neko iz inostranstva ko je adekvatan da da svoj sud?

    Kada se sve to sabere i oduzme, proizvod ovog stanja je opšte sranje u arhitektu kod nas.

  • Arhitekt
    16.06.2014

    Svaka čast kolegama koje su učestvovale, posebno onima koji su dobili nagrade.

    Kao jedan od učesnika, moram da kažem da mi je veoma krivo, ne zato što nisam dobio nijednu nagradu (to mi nikada nije bio osnovni motiv za učešće u konkursima), već zato što primećujem da su odluke žirija sve problematičnije, jer mislim da su površne i da nisu zasnovane na razboritim odlukama, već na izgledu 3D modela.

    Problem ove lokacije nije bio u tome da se napravi samo kvalitetna arhitektura, već prvenstveno kvalitetno urbanističko rešenje. Ovaj konkurs bi trebalo da posluži kao osnov za izradu plana detaljne regulacije, a ne za glavni projekat. S tim u vezi, moram da kažem da mi se veoma sviđa prvonagrađeno rešenje sa arhitektonske strane, ali sa druge strane mislim da nema dobar urbanistički stav prema lokaciji i neposrednom okruženju.
    Zagušiti onaj mali trougao gde je trenutno buvljak sa tolikim kapacitetima, a sa druge strane ostaviti gotovo prazan južni deo lokacije mislim da nije adekvatan odgovor na uslove lokacije.

    Lično mislim da su ovoga puta otkup grupe KANA i obeštećenje od kolege Dejana Jokića imali dosta dobar stav o ambijentu i okruženju.

    Ono što mi je posebno interesantno je da su sva rešenja koja su na neki način nagrađena imala u svom konceptu postojanje jedne ili dve kule (što mi je posebno simpatično), ne zbog toga da li su one ili nisu dobro rešenje za ovakvu lokaciju, već što je investitor kroz projektni zadatak u više navrata sugerisao da se gotovo obavezno radi kula.

    Zapitajte se da li je razlog to što ona odgovara ovoj lokaciji, ili je bilo potrebno da se prikaže javnosti kako arhitekti Beograda nemaju ništa protiv toga da se rade veoma visoki objekti, što bi bila prava potvrda za predstojeći projekat ”Beograda na vodi”.

    Toliko od mene i još jednom čestitam nagrađenima.