Rezultati konkursa za idejno urbanističko-arhitektonsko rešenje centralne zone Leskovca

Na upravo završeni konkurs koji su raspisali Grad Leskovac i JP Direkcija za urbanizam i izgradnju Leskovac, za idejno urbanističko-arhitektonsko rešenje centralne zone Leskovca, stiglo je svega 11 radova, od kojih su 3 u startu eliminisana zbog neizvršene prijave.

Žiri je odlučio da prve 3 nagrade ne dodeli, već da fond rasporedi na po dva jednakovredna prva otkupa (po 200.000 RSD), tri druga otkupa (po 70.000 RSD) i tri obeštećenja (po 30.000 RSD). Kao obrazloženje ovakve odluke, u izveštaju žirija navedeno je da nijedan rad ne daje celovit odgovor na zadatak, iako svaki otkupljeni rad nudi kvalitetne odgovore na data pitanja, od koncepcije, odnosa sa okruženjem, identiteta lokacije, originalnosti, ostvarivosti ideje pa do predloga rešenja samog trga. Preporuka žirija je da se iskoriste sva kvalitetna rešenja i posluže kao ideje za dalju realizaciju prostora, te tako po ko zna koji put imamo sproveden konkurs bez jasno definisanog rezultata.

Svi radovi u izvornom obliku dostupni su na web stranici konkursa, a u nastavku donosimo prikaz otkupljenih radova uz redigovana obrazloženja autora:

Centar Leskovca

Centar Leskovca


M1

Prvi otkup

Kolaž: platforma za arhitekturu i dizajn
Ana Raković, Milorad Pejanović i Mladen Pešić

Predloženo rešenje zasniva se na formiranju sprega javnih površina sa različitim namenama (trgova, parkova, platoa) koji se međusobno povezuju i prelaze iz jedne u drugu prostornu formu, olakšavajući sistem komunikacija i veza. Forma nastaje iz sistema elemenata sa mogućnošću lakog kombinovanja i komponovanja pojednostavljenih geometrijskih oblika tako da se samo rešenje ne svodi na gotova unapred zadata rešenja, već se konačno rešenje kreira u interakciji planiranih otvorenih prostornih celina sa korisnicima. Na samoj lokaciji su predviđene tri dominantne prostorne celine – trg, gradski park i plato, međusobno povezane svojim esktenzijama, te je na taj način postignut efekat izmeštanja unutrašnjih ivica i oslobađanja i progušćavanja kretanja unutar celine.

Centralni prostor trga je zamišlјen kao jedinstvena, otvorena scena za odvijanje javnog gradskog života. Prostorni i funkcionalni akcenat predstavlјa integracija prostora trga sa pratećim perifernim, spolјnim obodom pešačkih komunikacija, težeći ostvarivanju jedinstvene prostorne celine u vezi sa zelenim prostorom parka.

Prostornost / linearnost / kontrola kretanja u funkciji percepcije okruženja / individualnost izgrađenih celina u rasteru dominantnih pravaca kretanja ujedno su i osnovni elementi novonastalih ambijenata.


15

Prvi otkup

Aleksandra Kostić, Dipl.inž.arh.
Ivana Stanković
, Dipl.inž.arh.
Milun Rančić, apsolvent arhitekture
Docent dr Danica Stanković, Dipl.inž.arh.

Koncept urbanističko-arhitektonskog rešenja zasnovan je na revitalizaciji i rekonstrukciji samog centra grada, a zatim na modifikaciji postojećeg saobraćajnog rešenja, pričemu je osnovni zadatak formiranje trga i povezivanje dominantnih pešačkih pravaca i mesta okupljanja. Značajniju meru rekonstrukcije centralnog gradskog prostora podrazumeva uvođenje mirujućeg saobraćaja u vidu podzemne garaže.

Pored formiranja višenamenskog trga sa pratećim sadržajima i površinama, predviđa se rekonstruisanje postojećih i projektovanje novih celina, sa takođe novim, osmišljenim sadržajima kulture i zabave, kao i uvođenje novih formi okupljanja, zatim uređenje parkovskih površina i oplemenjivanje poteza sa istočne obale reke Veternice. Akcenat je stavljen i na formiranje dominantog pešačkog poteza kao mesta ispunjenog smislom i novom socijalnom energijom koja datom području trenutno nedostaje. Prostor obuhvaćen konkursom u celini je prilagođen kretanju osoba sa posebnim potrebama.



Drugi otkup, rad br. 1 00009

Drugi otkup

Stefan Smolović, Mast.inž.arh.
Jovana Savović, Mast.inž.arh.

Rešenje treba da doprinese formiranju ambijenta koji će svojom funkcionalnom i oblikovnom organizacijom doprineti podizanju vrednosti i atraktivnosti prostora, poboljšati vizuelni efekat i omogućiti bezbedno i prijatno okupljanje građana. Poštujući osnovni cilj programa konkursa, smatramo da treba reanimirati i dodatno oplemeniti ambijentalne vrednosti postojećih struktura redizajniranjem i rekonstrukcijom. Predloženo urbanističko-arhitektonsko rešenje se zasniva na funkcionalnom i oblikovnom povezivanju starih i novih urbanih formi, elemenata i objekata. Intervencije se u najvećoj meri dešavaju u nivou partera i to na način kojim se ističu i naglašavaju određene podceline u prostoru.

Primarna veza unutar datog prostora je povezivanje buduće pešačke ulice Svetozara Markovića sa prostorom novoprojektovanog trga, kao dve najbitnije tačke u okviru centralne zone. Koncept uređenja parkovskog prostora proistekao je iz uslova da se postojeće srednje i visoko zelenilo zadrži, pa se prostor između njih formirao u vidu nepravilne forme pešačkih staza i prostora za sedenje i odmor.




Drugi otkup, rad br. 2 00009

Drugi otkup

Vladan Dragićević, Mast.inž.arh.

Akcenat je stavljen na kvalitetno povezivanje heterogenih struktura, celina i podcelina centralne zone grada na celom potezu od novoformirane pešačke zone, koja se proteže duž ulice Svetozara Markovića, preko platoa ispred apoteke Sutjeska pa sve do ukrštanja sa ulicom Stojana Ljubića na trgu Revolucije i nastavlja se preko pešačke staze, koja se proteže kroz gradski park, a završno sa novoprojektovanim Centralnim trgom.

Pešačka zona ostvarena je na levoj i desnoj obali tj. keju reke Veternice, u granicama obuhvata konkursa, a prostor neposredno uz zapadnu granicu konkursa koji predstavlja ambijentalnu celinu takođe je prošaran pešačkim komunikacijama, što pored reke Veternice i ulice Južnomoravskih brigada što i unutar same ambijentalne celine spajajući tako ove pešačke koridore.

Rešenje se zasniva na funkcionalnom i oblikovnom povezivanju starih i novih urbanih formi i objekata, formiranjem trga (između robne kuće i modne kuće), rekonstruisanjem gradskog park, povezivanjem svih pešačkih koridora, rešenjem parking prostora, nadgradnje objekata unutar granice obuhvata konkursa i višenamenskog korišćenja pojedinih površina. Najviše intervencija u datom prostoru dešava se na fasadama objekata i u nivou partera, čime se naglašavaju određene celine i podceline.




Drugi otkup, rad br. 3 00001

Drugi otkup

Iveks plus d.o.o. Babušnica
dipl.inž.arh. master Danijela Đorđev
dipl inž.arh. master Tatjana Krutil
dipl.inž.arh. Milan Zlatković
dipl.inž.arh. Miloš Đorđević
dipl.inž.zop. Dušan Đorđević

Ideja vodilja je bila formirati prostor koji će se prožimanjem funkcija i svojom estetikom izdvojiti od opšteg utiska okoline i formirati sopstvenu prepoznatljivost. Dobijeno rešenje predstavlja skladnu kompoziciju od nekoliko zasebnih funkcionalnih celina koje su međusobno povezane i objedinjene: gradski trg, višenamenski plato, park, pešački koridor i saobraćajnice.

Na celom prostoru korišćen je jedinstven arhitektonski izraz koji svojom dominantnom estetikom integriše sve pomenute celine zadatog područja.

Osnovni principi i ideje prilikom arhitektonskog oblikovanja bile su:
- prepoznatljivost i atraktivnost ambijenta
- savremeni trendovi dizajniranja prostora
- atraktivnost centralnog motiva, višenamenskog platoa
- integrisanost svih delova
- prožimanje funkcija
- potpuna podređenost svih prostornih celina pojedinačnom korisniku prostora



Obestecenje, rad br. 3 crtezi 00015

Obeštećenje

Stefan Živković, Srđan Sakan, Dušan Stojković

U cilju postizanja heterogene strukture gradskog jezgra u predlažemo rešenje koje se zasniva na stvaranju međusobno povezanih adekvatnih pojedinačnih ambijenata, sadržaja, aktivnosti i funkcija. Predlažemo potpuno reanimiranu pešačku zonu koja povezuje postojeće objekte i novoprojektovane prostorne celine. Centralni gradski park je presečen pešačkom ulicom, kao glavnim koridorom na koji se oslanjaju ostali sadržaji, čineći ovaj prostor jedinstvenim i povezanim. Park je rekonstruisan celom svojom površinom uvođenjem novog popločanja, koji u kombinaciji sa vodenim i zelenim površinama čini ambijentalnu celinu.

Formiran je trg koji je uređen u duhu savremene arhitekture i ima multifunkcionalnu upotrebu kako u svakodnevnom korišćenju, tako i u organizovanju javnih okupljanja. Na trgu su planirane dve paralelno pozicionirane fontane koje su u ravni popločanja postavljene sa namerom da prilikom organizovanja većih javnih manifestacija budu prekrivene čeličnim rešetkama. Popločanje trga je od prirodnih materijala, kamena i granita različitih boja sa kombinacijom manjih zelenih površina ukrštenih pod uglom od trideset stepeni u odnosu na Bulevar oslobođenja.

Garnizon, nekada objekat posebne namene je revitalizovan i prenamenjen u funkciju gradske kuće. Svi objekti obuhvaćeni planom su obrađeni savremenim materijalima i nadograđeni, tamo gde su uslovi za nadogranju ispunjeni odnosno predviđeni generalnim planom.



Treci otkupi, rad br. 1 crtezi 00006

Obeštećenje

Radojičić Slađana, Dipl.inž.arh.

Kao jedan od najatraktivnijih prostora grada Leskovca, i kao njegova centralna zona, ovo područje ima, a novoprojektovanim rešenjem i zadržava sve svoje osnovne funkcije. Njegova namena je pre svega okupljanje i zabava, kao i održavanje različitih društvenih manifestacija, izložbi na otvorenom, različitih skupova na kojima je prostorno omogućen pristup velikom broju ljudi. Koncept rešenja je takav da je celokupni konkursni prostor podeljen u nekoliko celina, koje su kasnije tretirane u skladu sa podelom i namenom. Upotrebna fleksibilnost postignuta je ostvarivanjem funkcionalnih veza između prostornih celina, koje omogućavaju njihovo međusobno odvajanje i objedinjavanje.

Cilj je da se razbije pravilna pravougaona formu, stoga je centralni motiv ovog rešenja krug i radijalna forma.

Redizajnirane su postojeće površine bez narušavanja aspekta lokacije kompaktnim popločanjem na centralnom gradskom trgu, u vidu koncentričnih krugova sive i bež boje, koji ce smenjuju i vizuelno vode u cetntar trga.



Obestecenja, rad br. 2 00001

Obeštećenje

Veličković Aleksandra, Dipl.inž.arh.
Žeželj Nataša, Dipl.inž. pejzažne arhitekture

Rešenje koristi mogućnost funkcionalnog i vizuelnog povezivanja prostornih jedinica sa ulicom Svetozara Markovića i stvaranje zelenog koridora koji se proteže do Hisara i parka Devet Jugovića. Dijagonala prolazi pored svih zona i spaja najudaljenije tačke celine. Primećuje se kao vizura koja vodi pogled do drugog kraja prostora, a takođe i kao linije u popločanju koje nedvosmisleno vode od trga preko mosta do ulice Svetozara Markovića.

U geometrijski uređenom prostoru, crvena linija je jedina nepravilnog krivudavog oblika tako da omekšava prostor i spaja sve sadržaje u njemu. Dinamičnost se postiže uvođenjem novih sadržaja (skejt park, interaktivna fontana i zelene površine, okupljališta).

Glavni reper na gradskom trgu je skulpturalna fontana belog orla, kao manifestacija belog orla na grbu Nemanjića (prema istorijskim podacima, Stefan Nemanja je od Vizantijskog cara dobio Leskovac (Dubočicu) na poklon).

Stari trg predstavlja čist prostor koji vizuelno podseća na glavni gradski trg i time stvara vizuelnu vezu sa njm. Glavni akcenat je stavljen na spomenik koji se nalazi u njegovom središtu.

Cilj rešenja je zadržavanje zelene površine i moderan dizajn prostora koji se temelji na bogatoj istoriji grada.





Uključi se u diskusiju
Dosadašnji komentari (6)

Ili se uloguj:


*Komentari se pregledaju pre objavljivanja


  • mjs
    21.12.2013

    S obzirom da sam iz Leskovca imam potrebu da prokomentarišem. Nagrade nisu s razlogom dodeljene, ne zato sto su radovi loši, čak naprotiv. Međutim to su rešenja koja mogu da se postave u bilo kojem okruženju i da imaju svuda isti efekat. A ovde nije bila poenta da eto tako bez razloga stavimo kružne zelene površine ili nekakve platoe. Ovo rešenje je trebalo da komunicira sa ostatkom grada i da ima neku vezu sa širim okruženjem. Ova rešenja dramatično odskaču od neposrednog okruženja i nemaju nikakvu vezu sa širim centrom, nemaju duh Leskovca. Stiče se utisak da je ponuđeno svašta nešto samo da bi popunilo preveliki prazan prostor, iako to zapravo ne rešava pravi problem.

  • Dragan
    22.12.2013

    Meni se čini da je i žiri napomenuo u svom komentaru da ni jedan od pristiglih predloga nije odgovorio osnovnom zadatku konkursa.

  • Schlosser
    22.12.2013

    Tačno je da neka rešenja “dramatično odskaču od neposrednog okruženja” i umesto da centralni gradski prostor predstave kao vrhunac urbaniteta Leskovca, oni ga zapravo negiraju (neverovatno je koliko autora je to uradilo “pošumljavanjem” trga i razbijanjem njegovog pločnika, koji treba da bude nosioc funkcije trga, na sitne fragmente). Ipak ne može se tvrditi da je princip “rešenja koja mogu da se postave u bilo kojem okruženju” nedovoljno dobar ili pogrešan. Pa zar nije baš ta univerzalnost koncepta pojedinih rešenja njihov osnovni kvalitet?!

    Kako se samo svi oduševimo kada vidimo neke prostore u inostranstvu uređene prema ovom “univerzalnom” principu, koji su takvi jer su zasnovani na vrednostima globalnog povezivanja umetnosti i svih drugih sfera ljudske aktivnosti… Pa ipak, nikako da dozvolimo da se ta “univerzalna” misao zapati i kod nas. Ona se kod nas provlači tek u naznakama i tretira se gotovo kao jeres! Mi isključivo tražimo nešto autohtono, što će potvrditi autentičan identitet grada, koji najčešće nema dugu građansku istoriju, a time ni jasan i dovoljno snažan identitet potvrđen kulturom građenja.

  • Pex
    24.12.2013

    Od grafike preko “resenja” sve ovo izgleda jako naivno…

  • Z
    24.12.2013

    Mislim da prvi otkup predstavlja jedno sasvim solidno rešenje, iako je grafika malo manjkava, veoma promišljeno odrađen, dok se za zamisao rada sa obeštećenjem isto moze reći da je veoma zanimljiva, mislim da je dosta vremena provedeno na arhitektonskom rešavanju postojecih objekata nego na samom rešenju trga ali dobro, sveukupno ima solidnih rešenja.

  • slavica
    15.02.2014

    Mi smo ucestvocali na konkursu i zaista nam je trebalo dosta vremena da nam se ovaj prostor ‘smili’ kao i problem koji Leskovcani imaju sa uzim delom grada.

    Kako ‘prave’ nagrade nisu dodeljene cini mi se da Planeri Leskovca zaista ne znaju sta zele. Ili vec ako misle da nijedno resenje ne ‘komunicira sa gradom’ zasto do sada nisu sami razvili resenje koje ‘komunicira’ sa gradom – vec im je trebao konkurs?!!

    Mislim da se ovde radi o vaznom ‘koncepcijskom’ problemu raspisa konkursa.

    Poznato je da je prostor za koji je konkurs raspisan bio predvidjen za totalnu rekonstrukciju jos 1961. godine, ali da se rekonstrukcija samo delimično realizovala. Nekadašnja ideja o rekonstrukciji je očigledno bila opsežan posao i stoga nikada privedena kraju. Bio je to obiman i ambiciozan urbanistički plan i u vreme u kome je bio projektovan. Primeri ‘nedovršene modernizacije’ tog doba nisu retki ni u Leskovcu, Srbiji, ni bivšoj Jugoslaviji. Unatoč dobroj volji, mnoge od započetih urbanizacija u razdoblju socijalizma nikada nisu dovršene. Medjutim ni arhitektura ni urbanizam u to vreme nisu dosegli stepen inovativnosti i kreativnosti koja bi odgovarala utopijskim i progresivnim ciljevima koncepta samoupravnog socijalizma.

    Iz današnje perspektive, urbani ambijenti socijalizma nisu idealni ali većina ih je popitanju kvaliteta osnove i po pitanju korišćenja javnog prostora mnogo modernija i kvalitetnija od onoga što se trenutmo gradi na području Srbije.

    To je verovatno bio i najveći razlog što se tokom poslednjih decenija ništa nije radilo na centralnoj zoni Leskovca. Završiti rekonstrukciju primerima prošlog vremena nije ni teoretski ni moralno odgovaralo bilo kojoj vlasti. A potpuna ponovna rekonstrukcija je bila još manje opravdana i moguća. Da su prethodni gradski oci Leskovca imali želje i znanja kako da se želje sprovedu u realnost centralna zona bi već bila preuredjena. Medjutim teško je pomiriti ono što želimo sa činjenicom da samo odredjeno možemo. Realni ishod ove strateške mat pozicije su:
    1. potpuna nova rekonstrukcija ili
    2. maksimalno oživljavanje i oplemenjivanje prostora koji već postoje

    Svaki od ovih resenja koje vidimo pokusava da ‘ozivi prostor’ na ovaj ili onaj nacin…

    Ali izgleda da je ziri upravo zeleo da vidi potpuni rekonstrkuciju ne samo zone raspisane konkursom vec i velikog dela Leskovca – potpuno nemguc i nerealano resenje…

    Brine me sto ziri nije uspeo to da vidi…

    Ako arhitektura i urbanizam predstavljaju stanje drustva u kojem se odigravaju – onda svako resenja pristiglo na ovaj konkur odgovora stanju Srbije 2014 – sminkanje onog sto imamo!

    Brine me i to sto svi skorasnji konkursi nemaju materijalnu podrsku i predstavljaju samo poligon za ‘ispustanje’ ideja. Nijedan se nece izgraditi: ni Slavija, ni Becej, ni Karlovci… pa cemu sve to?… samo da se poigramo arhitekture …

    Jos jedan konkurs koji odaje sliku o arhitekturi u Srbiji 2014 – puno price, idealizma a malo zavrnutih rukava i ‘dela’ …