Rezultati konkursa za kuće zasnovane na tradicionalnim graditeljskim principima

Na konkurs za izradu idejnog arhitektonskog rešenja modela porodičnih stambenih objekata zasnovanih na arhitektonskim principima tradicionalnog graditeljskog nasleđa Srbije (Moravska kuća, Šumadijska kuća, Vojvođanska kuća, Kuća brvnara), koji je sprovelo Ministarstvo građevinarstva i urbanizma, predat je ukupno 41 konkursni rad.

Cilj sprovođenja konkursa bio je afirmisanje arhitektonskih principa tradicionalnog graditeljskog nasleđa Srbije kroz iznalaženje odgovarajućih modela porodičnih stambenih objekata, koji se mogu primeniti kao projektantski okvir za izradu projekata za izgradnju.

Potpuno neprimeren nagradni fond, kao i činjenica da se konkurs na istu temu održava samo tri godine nakon prethodnog bez jasne namere, verovatni su uzroci malom broju predatih radova, što je dovelo do toga da čak četiri od predviđenih nagrada nisu dodeljene. I pored toga, konkurs je doneo neka vrlo interesantna prostorna razmatranja na temu reinterpretacije tradicije.

U nastavku donosimo detaljan prikaz nagrađenih radova uz redigovana obrazloženja njihovih autora, i očekujemo vaše komentare:

Šumadjska kuća, I nagrada (Marija Jovin, Branislav Jovin, Siniša Temerinski)

Šumadjska kuća, I nagrada (Marija Jovin, Branislav Jovin, Siniša Temerinski)


Vojvođanska kuća


Vojvodjanska PERSPEKTIVA 2_tn

I nagrada (70.000 RSD)

doc Miloš M.Komlenić, dipl.inž.arh
Saradnik: Maja S.Stanojević, dipl.fpud.

Tradicionalna kuća u savremenom trenutku predstavlјa reinterpretaciju (isklјučivo) osnovnih graditelјskih principa podneblјa i lokalnog stanovništva. Oblikovna i esteska etno-ikonografija predstavlјa pretrpavanje istorijskim reminescencijama i nesvrsishodnim ukrasima koji su upravo u suštinskoj suprotnosti sa temom. Takođe, pоnuđeno ne ulazi u problematiku pratećih i pomoćnih objekata.

Osnovni narodni (ili narodSKI), principi koje je nužno poštovati su:
1. racionalnost funkciје i tehnologije (ekonomičnost, dostupnost…), 2. funkcionalnost i fleksibilnost (= upotreblјivost) rešenja, te 3. laka izvodlјivost, jednostavnost tehničkih rešenja.

S obzirom na temu neophodne opšte racionalnosti i ekonomičnosti, kao i vremena u kome rešenjа nastaju, korišćenje potkrovlјa u stambene svrhe (za raliku od običajnih pravila tradicije) je odgovor na poželjna optimalna i komprimovana rešenja. Sve to je u cilјu štednje kako građevinskog materijala, tako i energetskih resursa u toku eksploatacije objekta.


01_Vizuelizacija_tn

II nagrada (50.000 RSD)

Jasna Drakulović, Katarina Živković, Vladimir Stevanović

Polazište predloženog projekta su dva aspekta tradicionalnog poimanja suštine vojvođanske kuće: linearna organizacija osnove sa naglašenim tremom i izgled ulične, reprezentativne fasade, čija se kontura sastoji iz zabatnog zida sa dva prozorska otvora i ulaznim vratima od punog drveta karakteristične obrade. Oba izvora inspiracije prelaze nivo realizacije formalno-likovnih svojstava same kuće, ukazujući na dublje promišljanje urbanističkog rešenja u smeru očuvanja tradicionalne postavke kuće na tipičnoj vojvođanskoj parceli, tj. u cilju integracije jedne kuće u širi okvir susedstva.

Kao centralna pozicija okupljanja u vojvođanskoj kući, usvojena je proširena komunikacija koja obuhvata kuhinju i trpezariju. Takvo jezgro kuće pruža alternativu dnevnom boravku i zajedno sa njim usmerava okupljanje ukućana ka otvorenom tremu. Primenjeni građevinski materijali su oni koji se mogu naći u lokalnim okvirima, pre svih to su crep za pokrivanje krova i cigla za oblaganje poda trema.


04_tn

III nagrada (40.000 RSD)

Veljko Ćirić, dipl.master inž.arh.
Milan Španjević, dipl.master inž.arh.

Polazište autora je reinterpretacija arhetipskog modela vojvođanske kuće, kao i potreba evolucije postojećeg oblika radi savremenih potreba.

Dimenzija parcele u ušorenim selima i naseljima diktira određenu linearnu formu kao i nadovezujuću organizaciju prostornih celina koja je primenjivana u prošlosti. Duboka parcela, trem, i potrebe domaćinstva su diktirale organizaciju prostora, u relaciji dvorište – trem – kuća.

Stvaranjem odnosa dvorište + trem + otvoreni plan + tehnički sadržaji se otvara mogućnost kružne veze između zona, kao i mnogo veća fleksibilnost i adaptibilnost unutrašnjeg prostora kuće. Opslužujući zid stvara ujedinjenu liniju unutrašnje komunikacije između fukcionalnih zona. Time je stvarena ekonomična intervencija koja ostavlja osvetljeni prostor ka tremu za korišćenje u svrhu boravka.

Simbiotički odnos unutrašnjeg i spoljnog prostora, gde je preko trema moguć pristup svim prostorijama nezavisno, otvara mogućnost za različite oblike stanovanja. Podela po modulima na prostor boravka (dnevni i noćni) i prostor domaćinstva omogućava eventualno proširenje ili nadovezivanje na postojeća podeona platna. Translacijom pročelja se dobija pravilna organizaciona šema pri bilo kojem tipu kuće, gde koncept ostaje nepromenjen.

Održivost predloženog modela se ogleda, pored konstrukcije i materijalizacije, najviše u organizacionoj fleksibilnosti i mogućnostima. Ostajući pri jednostavnom arhetipskom modelu vojvođanske kuće, otvorenim planom se stvara podloga mnogo veće adaptibilnosti.



kosana 03_karakteristicni prostorni izgledi_tn

Otkup (30.000 RSD)

Autor: Kosana Rošulj, dipl.inž.arh.
Autorski atelje KOSANA
Saradnik: Nenad Zorić, dipl.inž.arh.

FUNKCIONALNO REŠENjE
Razvoj kuće od onovnog tipa (inicijalnog projekta – prototipa) do seoske kuće za više generacija i promenljive potrebe. Razvoj kuće od osnovnog tipa do najsloženijih se dobija projektantskim modulom (M=2.40m), koji omogućuje razvoj kuće u oba pravca – varijabilan tip.

Kuća A, prototip, je širine 3 modula (3h 2.40m). Kuća B, prototip, je širine 4 modula (4h 2.40m). Kombinacijom ova dva prototipa, tj. dodavanjem projektantskog modula n h 2.40m u oba pravca dobija se bezbroj kombinacija – varijabilan tip.

KONSTRUKTIVNO REŠENjE
Klasičan sistem gradnje sa horizontalnim i vertikalnim armirano-betonskim serklažima i odgovarajućem broju betonskih zidova. Sistem pruža velike mogućnosti i za industrijalizovanu – montažnu gradnju.

MATERIJALIZACIJA
Klasični, prirodni materijali koji zadovoljavaju principe energetske i ekološke efikasnosti, sa lica mesta: opeka (pečena zemlja), trska, slama, zemlja, drvo… Pokrivač biber crep ili trska. Fasada malterisana i bojena, ili u natur betonu sa utisnutom profilacijom.

NAPOMENA:
Projekat treba gledati u lancu kombinacija i razvoja sve do Vojvođanskog tipa kuće za više generacija i promenljive potrebe. Projekat je moguće varirati i na druge načine koji ovim projektom nisu prikazani, ali pridržavajući se osnovnih karakteristika sistema ovde prikazanog u najznačajnijim elementima funkcije, konstrukcije i izgleda.

OBLIKOVNO REŠENjE
Do rešenja se došlo analizom autohtonih oblika – zabat, ulična fasada ukrašena profilisanom dekoracijom, kosi zid, trem/kong… Zabat se odvaja, najčešće od teških krovnih ravni, staklenim frizom i na taj način postaje još naglašeniji. Zabat postaje skulptura koja se nezavisno od kuće oblikuje.



bi 01_tn

Otkup (30.000 RSD)

Autori: Nikola Bojanić, dipl.inž.arh.
Iva Ivas, dipl.inž.arh
Saradnik: Ivan Vadanjel, dipl.inž.arh

Postojeći tipološki okvir je jak: kućište upravno na ulični front, kuća na brazdu – prema dubini parcele. Rast prostim nizanjem prostorija, dvovodni krov, prizemnica.

Potrebno je minimalnim intervencijama omogućiti fleksibilnost:

1) Pomeranje slemena. Unutrašnja fasada u osi slemena, gong kao međuprostor koji može biti i otvoren i zatvoren.

2) Formiranje funkcionalnog tavanskog prostora varijacijom volumena krova iznad jezgara (opslužujućih prostorija).

3) Fasada kao upotrebni element. Potpuno otvaranje panela na dvorišnoj fasadi koji postaju alatka u dvorišnim aktivnostima.


Moravska kuća


Moravska PERSPEKTIVA 1_tn

I nagrada (70.000 RSD)

doc Miloš M.Komlenić, dipl.inž.arh
Saradnik: Maja S.Stanojević, dipl.fpud.

Tradicionalna kuća u savremenom trenutku predstavlјa reinterpretaciju (isklјučivo) osnovnih graditelјskih principa podneblјa i lokalnog stanovništva. Oblikovna i esteska etno-ikonografija predstavlјa pretrpavanje istorijskim reminescencijama i nesvrsishodnim ukrasima koji su upravo u suštinskoj suprotnosti sa temom. Takođe, pоnuđeno ne ulazi u problematiku pratećih i pomoćnih objekata.

Osnovni narodni (ili narodSKI), principi koje je nužno poštovati su:
1. racionalnost funkciје i tehnologije (ekonomičnost, dostupnost…), 2. funkcionalnost i fleksibilnost (= upotreblјivost) rešenja, te 3. laka izvodlјivost, jednostavnost tehničkih rešenja.

S obzirom na temu neophodne opšte racionalnosti i ekonomičnosti, kao i vremena u kome rešenjа nastaju, korišćenje potkrovlјa u stambene svrhe (za raliku od običajnih pravila tradicije) je odgovor na poželjna optimalna i komprimovana rešenja. Sve to je u cilјu štednje kako građevinskog materijala, tako i energetskih resursa u toku eksploatacije objekta.



Nije dodeljena druga nagrada

Nije dodeljena treća nagrada


MONTAZA 1 copy1

Otkup (30.000 RSD)

Igor Štilić, dipl.master inž.arh

Moravska kuća je prepoznatljiva po svom tremu, oblikovanju istog sa istaknutim, lučno zasvedenim drvenim stubovima sa jastucima, beloj krečenoj fasadi sa malim brojem otvora, ćeramidi kao krovnom pokrivaču, dimnjaku, visoko podignutom holkeru zbog prilagođavanja terenu i bondručnom konstruktivnom sklopu. Namera je zadržati sve likovne i konstruktivne karakteristike, kako bi jasan, prepoznatljiv, vanvremenski arhitektonski izraz bio očuvan i funkcionalno unapređen.

Prostorna organizacija je od jednoćelijske kuće sa ognjištem, koja korene ima u dalekom srednjem veku, kao mestom okupljanja porodice, vremenom dobijala sporedne prostorije, pa je evolutivni model moravske kuće sa odžaklijom i dve sporedne prostorije (razvojna šema 1 u prilogu), poslužio kao polazna tačka za razvoj prostorno-funkcionalne jedinice.

U daljem razvoju (razvojna šema 3) trem se izmešta na bočnu stranu i formira se centralni koridor, koji je dvostrano orjentisan. Javlja se i nova zona, u vidu ulazne partije kojom se pristupa jezgru kuće, odnosno centralnoj prostoriji sa ognjištem u sredini. Neto površina kuće je 85m2.

MALA KUĆA – Redukcijom površina, smanjenjem osovinskog raspona (šema 5) koje se najviše odražava na komunikacioni koridor i ukidanjem radne sobe, na čije mesto dolazi trem, dobija se Mala kuća sa tremom na uglu, koji je veoma zastupljen u tipologiji moravske kuće.

VELIKA KUĆA – Proširenjem komunikacionog koridora i uvođenjem vertikalne komunikacije (šema 6), kao i proširenjem opslužujuće zone, noćna zona se izmešta na sprat, a novonastale sobe menjaju namenu. Na spratu se formira noćna zona sa šematskim prikazom rasporeda prostorija (šema 7) – spavaća soba, dečje sobe, gostinjske sobe,…

Zadržava se bondručni konstruktivni sistem, sa mogućnošću ispune – tradicionalno od naboja, ili opeke, ili nekog drugog građevinskog elementa koji bi zadovoljio uslove termičke stabilnosti objekta, sa dodatnom termoizolacionom opnom.


zlatibor Moravska kuca

Otkup (30.000 RSD)

Dušan Đ.Tešić, dipl.inž.arh.
Zlatibor S.Stanković, građ.inž.
Miloš Z.Stanković, dipl.inž.arh

SuperProstor nije uspeo da stupi u kontakt sa autorima

Izvor priloga: ekapija.com


Šumadjska kuća


14141new_Page_6_tn

I nagrada (70.000 RSD)

Marija Jovin,dipl.inž.arh.
Branislav Jovin, dipl.inž.arh
Siniša Temerinski, dipl.inž.arh

Tradicionalna organizacija domaćinstva u centralnoj Srbiji je oko glavnog objekta – KUĆE, u kojoj je ognjište i u kojoj se priprema hrana i okuplja porodica. Sintezom tradicionalne organizacije – pripajanjem kući vajata, ambara i trema, dobija se sažeto domaćinstvo. Pojedinačnim pripajanjem nekada zasebnih objekata, kuća raste od male do srednje i velike. Na terenu blago pokrenutom, ulaz je po izohipsi, sa prolazom kroz celu kuću.

U centru kuće je nekadašnje ognjište, danas kamin, koji je centralni motiv i vertikalna osovina objekta. Glavni prostori – dnevni boravak, sedenje, trpezarija su ka padini, pogledu, reci… Kuhinja, kupatilo, ostave su ka ulici ili ka brdu. Odstupanje od tradicije je korišćenje potkrovlja za spavanje, s obzirom da se tako racionalno koristi površina kuće.

Nova tradicionalna šumadijska kuća koristi elemente stare kuće – bele malterisane zidove, potamnelo drvo, krov na četiri vode i crep. Obavezni deo kuće je trem sa drvenim stubovima i kosnicima. Za garažu ili pomoćni objekat se koriste oblici nekadašnjeg ambara ili koša. Drvo je, kao i tradicionalno, obavezno ukrašeno – stubovi sa oborenim ivicama i ukrasnim zarezima, ukrašeni kosnici, završeci rogova streha i okviri oko prozora.

Materijal za izgradnju kuće je puna opeka, zidana u sistemu sendviča, sa termoizolacijom između dve opeke. Konstruktivni sistem je skeletni, sa lakom montažnom tavanicom. Krovna konstrukcija je drvena, a pokrivač je crep. Zidovi su malterisani i krečeni gašenim krečom. Na fasadi su tamno mrko bojeni drveni elementi koji asociraju na sistem bondruka. Realizacija nove tradicionalne kuće je potpuno pristupačna današnjim narodnim majstorima.


sumadijska_kuca_druga_nagrada_281013_tw1024

II nagrada (50.000 RSD)

Vladimir Stanković, dipl.inž.arh.

Autor nije poslao svoj konkursni rad do momenta objave članka.

Izvor priloga: ekapija.com


3D-4 Kuca na padini_tn

III nagrada (40.000 RSD)

Gočobija Milan, dipl.inž.arh.
Zoran Milošević, dipl.inž.građ.

Prizemna kuća na ravnom terenu, varijantno sa dodatkom podruma za nagnuti teren. Pravougaona osnova, jednostavan četvorovodni krov, sa mogućnošću reorganizacije prostora i iskorišćenja tavanskog prostora.

Projektovana su dva trema – ulazni i glavni trem, pozicionirana na dijagonalno suprotnim stranama objekta. Konceptualno rešenje dozvoljava rotaciju i preslikavanje u ogledalu, u skladu sa okolnostima i uslovima lokacije, kao preduslov za tipizaciju projekta.

Namera autora je da objekat ima elemente minimalističkog dizajna u sprezi sa tradicionalnim principima gradnje šumadijskog stila koji se ogleda u: belim zidovima, krovnom pokrivaču od crepa, zidnim oblogama od drveta za zidove u produžetku tremova i krovnom nadzidu, drvenim aplikacijama u nivou međuspratne i podne konstrukcije, drvenoj krovnoj konstrukciji na delu tremova, temeljnoj sokli sa oblogom od kamena, drvenoj stolariji itd.


PERSPEKTIVA_tn

Otkup (30.000 RSD)

Katarina Dubljanin, dipl.inž.arh.
Saradnik: Marko Gavrilović, dipl.inž.arh.

Predloženo rešenje sa elementima tradicionalne srpske arhitekture inspirisano je uobičajenim tipom kuće koji srećemo u Srbiji – polubrvnarom sa ognjištem kao njenim središtem, i jednostavnom, prepoznatljivom, čitljivom organizacijom.

Centralna, dnevna zona kuće sa ognjištem mesto je okupljanja svih ukućana, prostor u kome se susreću aktivnosti i ukrštaju putevi – porodična soba, a uz to i izvor toplote.

Kuća se lako može transformisati u veću, a moguće su i drugačije organizacije unutrašnjeg prostora u predloženm gabaritima. Zbog modularnog koncepta na kome je zasnovana i duple simetrije, vrlo je prilagodljiva različitim potrebama korisnika, kao i različitim orjentacijama i položajima parcele.



sumadijska_kuca_otkup_dva_2_221013_tw1024

Otkup (30.000 RSD)

Dušan Đ.Tešić, dipl.inž.arh.
Zlatibor S.Stanković, građ.inž.
Miloš Z.Stanković, dipl.inž.arh

SuperProstor nije uspeo da stupi u kontakt sa autorima

Izvor priloga: ekapija.com


Brvnara


montaza_tn

I nagrada (70.000 RSD)

Stefan Radošević, master. arh.
Luka Višnjić, student arhitekture
Lazar Stanojčić, student arhitekture

Brvnaru kao tip karakteriše jednostavna prostorna dispozicija, sa ognjištem u centru kao mestom okupljanja. Jezgro kuće predtsavlja stvarnost samog objekta, gde se porodični život odvija, dok je njena spoljašnjost odgovor na ambijent i predstavlja njegovu projekciju u arhitekturu. Vertikalna regulacija (krova) je uticala na veličinu same kuće, odnosno gazdinstva. Upravo su ovo polazne tačke od koje se razvija koncept predloženog rešenja.

Kuće (mala, srednja, velika) su razvijene unutar istog gabarita. Centralnim prostorom ognjišta, koje se prostire kroz sve etaže od podzemnih do potkrovnih nivoa, kuća je podeljena na dva dela u osi sever – jug. Svaki prostor u okviru kuće predstavlja zasebni kutak ali takođe i jedinstvo sa ognjištem.

Nisko prizemlje (suteren) ima zaseban ulaz i namenjen je ostavi i loženju kamina u maloj kući, dok u srednjoj on raste i dobija se dodatni prostor ostave, vešeraja ili nižeg, intimnijeg dela dnevne sobe. U velikoj kući mu raste gabarit ka jugu, gde se dobija još jedna master (ili gostinska) soba.

Pored dubinskog rasta, visinski rast kuće je regulisan nagibom krova od 55° i nadzitkom od 1,5m za veliku i srednju kuću, u cilju dodavanja polunivoa galerija, dok mala kuća ima minimalni nagib od 45° i nema visinski rast. Galerija iznad dnevne sobe sadrži dve sobe na koti +2.80 za srednju i veliku kuću, dok velika kuća na koti +4.30 dobija još jednu otvorenu galeriju, u vidu radne sobe i sl. Krov je iz ekonomičnih razloga spušten u odnosu na sleme ne narušavajući funkcionalnost. Na ovaj način kuća raste po vertikalnoj osi oko ognjišta (magaza, visina krova).

Konstruktivni sklop je montažni, sačinjen od drvenih stubova i greda sa sendvič panelima ispunjenim kamenom vunom od 20cm, unutrašnjom oblogom od gips-kartona ili drvenih letvi na prodirućim kubusima tehničkih blokova, dok spoljnu oblogu čine daske 25/2cm i na taj način zadržavaju ambijentalne karakteristike brvnare. Ceo sklop se nalazi na betonskom odlivku (savremenoj interpretaciji kamena) koji čine ploče, donji deo ognjišnog jezgra i podzemne eteže. Zastakljene površine podrazumevaju spoljašnje klizne panele od dasaka, koji imaju mogućnost da zatvore brvanaru u drvenu opnu. Akcenat je na dnevnoj sobi koja postaje trem i središnjim otvorima u prostoru komunikacije u osi istok – zapad. Krov je lagan, pokriven je limom i sadrži osavremenjene tradicionalne krovne otvore.


Nije dodeljena druga nagrada

Nije dodeljena treća nagrada


04

Otkup (30.000 RSD)

Saobraćajni institut CIP
Autor: Tijana Kostić, dipl.inž.arh.
Saradnici – 3D vizuelizacija: Zdravko Spasojević, dipl.inž.arh.
Tehnička podrška: Milan Mašala

Shodno potrebama i razvoju današnjeg čoveka, i u urbanim i u ruralnim područjima, moguće je modifikovati koncept stare brvnare u savremnu grupisanjem sadržaja (kuće, vajata i ekonomskih prostora) u jednu stambenu celinu.

Prostor ognjišta postaje prostor trpezarije i kuhinje (gde se porodica i sada okuplja), prostor sobe je danas dnevna soba, a vajat je spavaći blok savremene kuće. Svi skupa čine jedinstvenu celinu smeštenu pod četvorovodni strm krov i zadržavaju formu tradicionalnog objekta. U nivou podruma nekada su se odlagali ogrev, alat ili veće količine zaliha hrane, a danas bi to bio prostor za ostavu, vešernicu, magacin, garažiranje vozila.

Zadržavajući prirodne materijele (drvo i kamen), projektovane kroz savremenu tehnologiju obrade i postavke, uz upotrebu neophodnih količina termoizolacionih materijala, ova kuća spada u grupu energetski efikasnih objekata. Postizanje višeg nivoa energetski efikasnog objekta je omogućeno postavljanjem solarnih kolektora na južnoj strani krovne ravni, te tako ovakav pasivni sistem čini da kuća bude sopstveni regulator energije.

Razradom osnovne ideje, proistekle iz modifikacije tradicionalne brvnare, dobijeno je funkcionalno rešenje sledećih karakteristika:

- objekat je dvo-etažni: podrum +prizemlje(sa galerijom)
- zadržan je strm četvorovodni krov
- primenjeni su materijali koji su karakterisali tradicionalnu brvnaru (drvo i kamen)
- sačuvana je čvrsta forma objekta, sa svedenim ivicama i velikim fasadnim otvorima
- orijentacija sever-jug je u skladu sa savremenim projektantskim tokovima iskorišćena.


kuca_brvnara_otkup_dva_041113_tw1024

Otkup (30.000 RSD)

Danilo Furundžić, dipl.inž.arh.
Jelena Marić, dipl.inž.arh.

Autori nisu poslali svoj konkursni rad do momenta objave članka.

Izvor priloga: ekapija.com




Uključi se u diskusiju
Dosadašnji komentari (25)

Ili se uloguj:


*Komentari se pregledaju pre objavljivanja


  • Savest
    02.11.2013

    S obzirom na gotovo identičan raspis konkursa za “Domaćinsku kuću za sela Srbije” koji je bio raspisan 1998. godine, nagrađena rešenja nisu nikako svežija od tada nagrađenih radova prvonagrađenog tima AGM. U svakom slučaju sve čestitke nagrađenim kolegama i koleginicama na trudu i dobijenim nagradama.

    Međutim, postavlja se pitanje da li su kolege i koleginice, dok su radili konkursna rešenja, bili svesni iskazanog stava ministra V. Ilića, koji je rekao da će “nagrađeni radovi, nakon razrade biti DELJENI zainteresovanim investitorima i to besplatno”.

    Nažalost, njihovo učešće u ovom konkursu će potencijalno doprineti još većem obezvređivanju arhitektonske struke, jer veliki broj arhitekata neće imati posla, zbog činjenice da će projektna dokumentacija, kao što je najavljeno, biti besplatno deljena.

  • Dragan
    02.11.2013

    Ima zanimljivih rešenja. Iskreno, nisam očekivao ovakvu raznolikost radova.

  • 02.11.2013

    @ Savest: Upravu si.

    @ Dragan: Jeste, ima interesantnih rešenja, ako ih gledamo u apsolutnoj vrednosti, ali je kontekst u kome nastaju problematičan.

  • Dragan
    02.11.2013

    Da. To je sve tačno. Ali, ovako postavljen konkurs treba čitati prvenstveno kao manifestaciju društveneog izopštavanja arhitektonske struke i arhitekata i to isključivo kao naše lične neposobnosti da se organizujemo. Sami prepoštamo da nam druge struke i akteri kroje stvarnost i prodaju ideje za sitan groš, a posle se kao čudimo: “Kako je to moglo da se dogodi?!”

  • Savest
    02.11.2013

    Problem leži između ostalog u tome što strukovne institucije, poput DAB-a i UAS-a, koje bi javno trebale da istupe i usprotive se ovakvom stavu ministra Ilića, to ne čine, već se naprotiv predsednici pomenutih institucija pojavljuju kao odgovorni akteri i članovi žirija na konkursu.

    Ovakvo ponašanje bi moglo da se sankcioniše, kada bi izborna skupština DAB-a bila zakazana, međutim, to se nije desilo u poslednjih nekoliko godina iz razloga što se strukovne institucije trenutno koriste za ličnu promociju pojedinaca, a ne promovisanje struke i arhitektonskog kolektiva.

  • Mare
    04.11.2013

    Ne slažem se sa Savešću, ali mi je savest mirna :) Razlog obezvređivanju arhitektonske struke ima se tražiti na previše mesta da bi se to slomilo na ovom simpatičnom konkursu.

    Ne znam koliko razgledate sela po Srbiji, i da li ste primetili količinu bezukusa koja tu vlada. Skoro po pravilu – siromašna domaćinstva, koja nisu imala priliku da u prethodnih 20 godina ulažu u svoje domove – imaju i najlepše kuće. 99% onoga što se danas radi je bez ikakvog plana i ukusa.

    Kako je tako lepa i humana ideja kakav je ovaj konkurs dospela iz Ministarstva koje predvodi Velja Ilić, nije mi jasno, ali mi uopšte ne smeta to što će se radovi deliti besplatno. Ne smeta mi zbog navedenog u prethodnom pasusu, i iz zbog toga što oni koji bi te projekte dobili svakako nisu oni koji bi angažovali arhitektu i dobili projekat harmonizovan sa lokacijom. (Planski projekti oduvek postoje, i oni i jesu najbolje među rešenje)

    Što se tiče razloga sunovrata profesije, mislim da ga treba najpre tražiti u opštoj bedi – kulturnoj, pre nego materijalnoj, a zatim i u tržišnoj ekonomiji koja je podrila struku iznutra, uslovljavajući preterano podilaženje investitorima ili propast. Pa i posredno – dozvoljavajući građevincima da projektuju, te prevelikom broju studenata koji izlaze sa arhitektonskog – kako bi se povećala konkurencija.

    U takvoj postavci stvari, najveći problem i jeste u tome što je konkurencija velika, a posla skoro da i nema.

  • 04.11.2013

    Pitam se samo što ni jedan od prethodnih konkursa na istu temu nije sproveden do kraja i da li će i od ovoga uopšte nešto biti. Ideja je društveno odgovorna i šteta bi bilo da se ne iskoristi, barem u nekoj formi.

  • vlada arhitekta
    04.11.2013

    Sa zakašnjenjem sam video temu i svaka vam čast na brzoj opremi i prikupljenim informacijama. Ovo je čudo neviđeno, prvo neki polupripremljeni konkurs u nekom kratkom roku, a drugo konacči proizvod .Može li neko da nađe vezu sa temom tradicionalne kuce osim mozda u radu Jovina i još nekih kuća prevashodno kod šumadijske kuće gde postoji ipak neka stilska prepoznatljivost.

    Ali u radu Miloša Komlenića koga poštujem kao kolegu ne mogu da pronađem ništa što bi me u njegovoj arhitekturi podsetilo na temu. Dakle Vojvođanska kuća nema ama baš ni jedan elemnt prečanske arhitekture – dakle to je onaj deo Srbije koji ima i sremacke i banatske i mađarske kuće, samo što to Komlenić nije video. Takođe, koliko mi je poznato kolega ima veze sa Valjevom pa je imao prilike da vidi šta je to tradicionalna arhitektura. Ovako njegov rad Moravske kuće je čista parafraza čuvenih *planskih projekata* – tipskih kuća koje su pravili Naš Stan i Beograd Biro. Dakle ovo je bez obzira i na uvažavanje kolega i držanja nekog nivoa sramotni osvrt na temu a i eklatantno nepoznavanje tradicionalne arhitekture nastavnika na AF, pa se postavlja pitanje šta će mlade arhitekte naučiti iz ovog slučaja. Znam tri člana žirija a dvojica su dobri sa Komlenićem – da li je to tradicionalna arhitektura.

    Takođe, gotovo nemoguće je naći karakter Vojvođanske kuće u II i III nagradi, jedinu parafrazu i stil ima Kosana Rosulj.

    Konačno pitanje za žiri jeste da li je moguće da ste dodelili nagradu za brvnaru onakvom radu (izvinjenje prvonagrađenom i čestitke) koji podseca na najlošije primerke koje vidimo na Zlatiboru i Tari, a bar tamo ima predivnih kuća. Jedino što ima dušu i koncept jesu šumadijske kuće donekle i to pre svega zahvaljujući paru Jovin – stara škola je imala sjajnu opremu rada iako su po formi na pola puta ka zlatiborskoj kući. I druge šumadijske kuće imaju ambijentalnu karakteristiku šumadijske kuće. Ipak, bilo bi još zanimljivije da se vidi zapisnik ocenjivačkog žirija – to bih voleo da vidim. NIje mi bila namera da nekog povredim, ukusi su uvek različiti i o njima se da raspravljati ali ovo je totalni bezukus i bar budimo pošteni prema poslu koji radimo. Dosta je bilo smicalica i “ja tebe Serdare ti mene Vojvodo”, nije suština arhitekture kombinovanje ispod žita…

  • Savest
    04.11.2013

    Drage kolege,

    pretpostavljam da ovo što ću sada reći već znate, ali ipak da vas podsetim. U raspisu konkursa je traženo da se urade rešenja za tri kategorije: 50-70m2, 70-100m2 i 100-140m2. Verujem da se slažete, da ko danas ima novca da finansira objekat od 100 i više kvadrata, sigurno je platežno sposoban i da plati izradu projekta. Sa druge strane, ovaj konkurs nije bio namenjen onima koji nemaju krov nad glavom i koji se pitaju da li će sutra imati šta da jedu, već ljudima koji mogu da plate projekat i izgradnju objekta.

    Razlog što u našoj zemlji postoji oko milion bespravno podignutih objekata nije krivica arhitekata, već prvenstveno vlasti koja je to dozvolila, jer više razmišlja o broju glasača nego o kvalitetu i izgledu prostora u kome živimo. Međutim, arhitekti ne bi trebalo da sami doprinose svojoj propasti tako što će učestvovati na ovakvim konkursima koji degradiraju samu suštinu struke.

    Moj komentar je išao u pravcu da, ako je konkurs imao za cilj da dopre do platežno sposobnog dela stanovništva, da nikako nije trebalo da se zauzme stav da se dele projekti besplatno, jer to arhitektima uskraćuje posao od koga žive.

    Drugi komentar je bio da se institucije koje bi trebalo da zastupaju prava i interese arhitekata, nisu čak ni oglasile tim povodom, već su se naprotiv, odgovorni pojedinci javili u ulogama arbitara na konkursu.

    Sama ideja o raspisivanju ovakvog konkursa nije loša, ali nikako nije dobro da se projekti dele za džabe. U krajnjem slučaju postavite sebi pitanje da li vam je arhitektura profesija od koje bi trebalo da živite ili nekakav hobi?

  • 04.11.2013

    Većina ovih projekata i može da bude samo poklonjena besplatno, što govori o njihovom kvalitetu. Naravno, ministar Ilić nije mislio na to, on ovo shvata kao vizionarski poduhvat koji će da afirmiše tradicionalnu arhitekturu, i to na najbazičnijem, stilskom planu, što dalje vodi u patetični, “etno” arhitektonski diskurs. Hvala, ministre, imamo dovoljno etno sela. Kad bi se sve ove kuće izgradile, naravno da bi to bilo bolje od turbo-gastarbajterske arhitekture srpskih sela, ali i dalje nedovoljno dobro; tradicionalna stambena arhitektura je znatno inspirativnija za “reinterpretaciju” od ovde prikazanih projekata.

  • dragan
    04.11.2013

    Kada prolazim kroz sela, naročito ona u Šumadiji, uvek sam zadivljen koliko ekonomski objekti (štale, torovi, magacini…) imaju raznovrsniju arhitekturu od samih kuća za život ljudi. Možda to ukazuje na odnos čovek-prostor u Srba :D

  • gropius
    04.11.2013

    Od arhitekture se ne živi?

    Ako je ideja konkursa bila
    doći do besplatnih projekata,
    ideja konkursa je poništena
    postojanjem novčanih nagrada.

    Ako to ideja konkursa nije bila,
    koja je to onda njegova ideja bila?

    Zanimljivo je jedno polje novo
    koje je ovim konkursom otvoreno:

    Bez nagrade u vidu novca
    da li je arhitekta samo ovca?

  • 04.11.2013

    Arhitekta nije ovca ako radi svjesno bez nagrade, nego baš u ovom slučaju – kad je nagrada mizerna. Tu je novac, tu je nagrada, ali kakva? Jednostavno zamazivanje očiju, dobijanje jeftinih projekata koji će se kasnije pokloniti (kome? da li socijalno ugroženim grupama? neee).

    Naravno, današnji srpski arhitekta nije baš u poziciji da teatralno odbije nagradu od 30.000 dinara, nego ćuti i uzmi što ti se nudi.

  • vlada
    04.11.2013

    U trenutku sam pomislio da sam malo preterao i da nisam imao mnogo vremena da sagledam rešenja. Onda sam ponovo pogledao i gledao i gledao… i čitao i gledao i čitao… Onda sam pogledao i pročitao tekst konkursa za izradu idejnog arhitektonskog rešenja modela *objekata zasnovanih na arhitektonskim principima tradicionalnog graditeljskog nasleđa Srbije*. Onda sam opet gledao i konačno video šta je to tradicionalno graditeljstvo u prvonagrađenoj vojvođanskoj kući, a verujem da je isto i za moravsku kuću.

    Autor MK nalazi obrazloženje, citiram: “…Osnovni narodni (ili narodSKI), principi koje je nužno poštovati su: 1. racionalnost funkciје i tehnologije (ekonomičnost, dostupnost…), 2. funkcionalnost i fleksibilnost (= upotreblјivost) rešenja, te 3. laka izvodlјivost, jednostavnost tehničkih rešenja.”

    Dakle da li jedan ozbiljan projektant može ovo da stavi kao obrazloženje? Da li članovi žirija smeju kao imena i predstavnici udruzenja arhitekata da ovo uvaže i da ovako dva puta nagrade resenje. Javno molim za obrazloženje – gde je u prvonagrđenoj vojvođanskoj kući bilo koji vizuelni i organizacioni element vojvodjanske kuce kao spoj sa tradicijom? Isto pitanje za moravsku kuću – molim kolege na komentarima da mi pomognu i pokažu jedan element u prvonagrađenom radu koji ima veze sa tradicionalnom moravskom kućom. Krovni pokrivač, trem, kong, dimnjak, lukove na tremu… Uz veliko izvinjenje na zauzetom prostoru molim nekog od kolega da priloži ako ima zapisnik ocenjivačkog žirija. Usput ovde ima takvih rešenja koja su nagrađena ili otkupljena čije projekte neko neće hteti iako su besplatni. Pitam se kako li su izgledali nenagrađeni radovi. Mladen Delić je davno pitao “Ljudi je li ovo moguće?” – na žalost jeste.

  • 04.11.2013

    @ vlada:

    Bez ulaženja u problematiku, napominjem da su svi tekstovi dati uz radove (pa i Komlenićev, na koji ste se osvrnuli) samo kratki izvodi iz konkursnih obrazloženja, te dodatno skraćeni i redigovani kako bi ovaj prikaz bio saglediv za relativno kratko vreme i nešto širu publiku.

  • gropius
    04.11.2013

    Poći treba od početka,
    razdvojiti pravilo od izuzetka.

    Na osnovu

    člana 38. stav 5. tačka 2)
    Zakona o javnim nabavkama
    (”Službeni glasnik RS”, br.124/12),

    člana 7. Pravilnika o obaveznim elementima konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki i načinu dokazivanja ispunjenosti uslova (”Službeni glasnik RS”, br. 29/13) i

    Odluke o pokretanju konkursa za dizajn
    br. 404-02-48/2013, od 30.08.2013.

    Gde je tekst Odluke o pokretanju konkursa ?
    Šta stoji u tekstu Odluke o pokretanju konkursa?

    Tekst Odluke – Dobra volja, želja ili šta?

  • vlada
    04.11.2013

    @ Kosta Mijic:

    Hvala na informaciji, nije bila namera izvlačenje iz konteksta. Istovremeno čestitke za dobar sajt i za aktuelne priloge

  • arhitetka
    05.11.2013

    Kakav konkurs takvi i radovi…

  • Zivka Radulovic Raznatovic
    07.11.2013

    Rado bi smo pogledali i nenagradjene radove da bi smo imali uvid u rezultate ovog konkursa.

  • 07.11.2013

    Zivka, za to se treba obratiti Ministarstvu, koje je raspisivač konkursa

  • kurpulentni dingospo
    15.11.2013

    Reći ću samo jednu stvar, a to je RIBA

  • sofia
    25.11.2013

    ima lijepih kuca, no interesuje me idejni projekti rekli su mogu se dobiti gratis… jesam li razumjela dobro? upravo pronalazim ideje za nesto interesantno od proleca. tko bi mi to objasnio? sofia

  • Ivan
    03.02.2014

    Mislim da ovo zaista treba proci kao besplatno, jer sam zaista iznenadjen idejama, a i rekao bih da su ovo kuce koje su namenjene uglavnom onima koji nemaju dovoljno sredstava za potrebnu dokumentaciju i ostalo a u odnosu na gastrabajtere (koji uglavnom danas i grade po malim mestima) imaju i malo ukusa.

    AGM-ova resenja iz 1998 god nisu ni blizu ovim, jer ne vidim ni jednu povezanost osim sa takozvanim tradicionalnim Ambarom (objekat u kome se skladisti poljoprivredno dobro najcesce kukuruz, a u prizemlju najcesce zive svinje) ima ih po selima koliko god hoces, a kod imucnijih je u glavnom deo ulicne fasade – moz misliti zasto….nemojte mi zameriti ali cela treca kolona me je upravo asocirala na jedan takav moderan ambarcic. :D

    Arhitekta ce naravno imati posla ni manje ni vise jer ga uglavnom treba onaj koji ima pare, a ne onaj koji ima volju. Za sela to su uglavnom gastrabajteri pa ako arhitekta misli da na selu ili varosi ima perspektivu on ce tu i ostati, ako ne misli otici ce u veca mesta gde se ovakve kucice nece graditi.

    A i pored svega toga postoje oni koji ce uzimati ovakve projekte zbog dozvola, a graditi nesto drugo, pa verujem da ce im trebati arhitekta.

  • Katarina
    29.10.2015

    Nerazumem. Da li postoji neka instrukcija za konkurs i uslovi, kao i da li se dobija novcana nagrada za rad ili dobijate kucu? Mene zanima seoski turizam, brvnara i sl. Ali za mene ako nesto konkurisem. A ovo ne razumem.