Restart: Arhitektura u Bosni i Hercegovini 1995-2010

Restart: Arhitektura u BiH 1995-2010 kritički sagledava savremenu bosanskohercegovačku arhitektonsku scenu i njenu poziciju u odnosu na regionalni i evropski kontekst. Knjiga sadrži 115 projekata koje je odabrao i kategorizovao ugledni holandski istoričar i kritičar arhitekture Hans Ibelings.

Pored Ibelingsove analize i selekcije, Ivan Štraus u prilogu Arhitektura Bosne i Hercegovine 1945-1990 daje pregled uslova u kojima se razvijala bosanskohercegovačka arhitektura i njenih glavnih protagonista, a tekst Uvod u arhitekturu Bosne i Hercegovine Mladena Jadrića bavi se odnosom nove, posleratne društvene stvarnosti BiH i njene nove arhitekture.

Ibelings je odabrane projekte podelio u četiri osnovne kategorije: Identitet (Simbolička prisutnost, Mesta sećanja, Obnova), Zajednice (Verski objekti, Bolnice i škole), Privatnost (Individualno stanovanje, Koncepti stanovanja, Bolnice i škole) i Društvo (Kultura, Javni život, Javni prostor).

Ono što je u ovoj knjizi ključno jeste Ibelingsov autorski teorijsko-analitički osvrt na savremenu arhitekturu BiH, simbolički naslovljen Restart.

Naime, kontekst savremene bosanskohercegovačke arhitekture vezan je za dva osnovna procesa: prelazak iz planske u tržišnu ekonomiju, i posleratnu obnovu i rekonstrukciju. Oba nastaju nakon jedne vrste pauze za arhitekturu, zamrzavanja gradnje i stagnacije kulturnog razvoja koje donosi rat. Posleratna arhitektonska kultura morala je u mnogo čemu biti iznova započeta; danas, deceniju i po nakon kraja rata, i ona se normalizuje.

Prateći proces tranzicije, prve arhitektonske radove postkomunističkog društva čine objekti manje komercijalne infrastrukture (prodavnice, supermarketi, benzinske pumpe, barovi, restorani), a u sledećem talasu dolaze veći komercijalni projekti (banke, poslovne zgrade, trgovački centri i spekulativna stambena gradnja). Treća faza, koja se polako pojavljuje, predstavlja pomeranje fokusa sa privredne na javnu infrastrukturu, uz oprezne ambicije da se grade nove biblioteke, muzeji, škole, sportski centri, kao i transformaciju javnih prostora i obnovu urbanizma.

Ono što se gradi u Bosni i Hercegovini na početku XXI veka nije arhitektura koja menja svet; u najboljem slučaju, to je arhitektura koja praktično, estetski i funkcionalno dopunjuje svet onakav kakav jeste. Odsustvo idealističkih megaprojekata i grandioznosti Ibelings ne vidi kao gubitak, smatrajući da se takva pretencioznost retko pokaže dobrom za arhitekturu i društvo.

Uz formalnu, zvaničnu arhitekturu, postoji paralelni univerzum neformalne i uglavnom poluzakonite arhitekture (turbo-folk ili balkanologija), koja često u svetu privlači više pažnje od oficijelne arhitekture. Ibelings smatra da arhitektura BiH, i Balkana uopšte, zaslužuje ozbiljniji interes od takvog postmodernističkog kulturnog relativizma.

Osnovna vrednosti arhitektonske kulture u BiH su njena širina i raznovrsnost vlastitih puteva arhitekata. Većina arhitekata u BiH, uprkos svim dominantnim trendovima, izražava svoj vlastiti stav, artikuliše svoj vlastiti svet. Zbog toga je moguće naći građevine i projekte u BiH koje su sasvim drugačije od onoga što se drugde može videti, a u doba globalizacije i rastuće homogenizacije to nije nebitna vrednost.

Tekst: Kosta Mijić
Faktografija
NaslovRestart: Arhitektura u Bosni i Hercegovini 1995-2010
AutorHans Ibelings, urednik / prilozi Ivan Štraus, Mladen Jadrić
IzdavačBuybook (BiH)
Godina2010.
JezikEngleski, B/H/S
ISBN978-9958-30-092-9


Hans Ibelings (Foto: Vasil Tanev)


Širi dalje
Srodni sadržaji

Uključi se u diskusiju
Dosadašnji komentari (0)

Ili se uloguj:


*Komentari se pregledaju pre objavljivanja