animacija

Razigrani vrtić

Kada je postojeći vrtić u jednom od najnaseljenijih delova Ljubljane postao previše mali da bi prihvatio svu decu iz susedstva, gradska uprava je odlučila da proširi njegov prostorni kapacitet, dodajući mu još dve boravišne jedinice sa zajedničkim servisnim delom. U cilju kreiranja ugodnog, kvalitetnog i bezbednog prostora za boravak većeg broja predškolaca, arhitekta Jure Kotnik osmislio je dogradnju postojećeg vrtića, sagrađenog tokom osamdesetih godina po vrlo tipiziranom projektu.

Inventivan pristup tretiranju fasadnog pročelja objekta glavna je karakteristika dogradnje vrtića Kekec. Koncepcija razigrane fasade proistekla je iz nedostatka opreme za igru dece u starom vrtiću. Pozivajući se na motiv igre, arhitekta je na fasadi postavio niz rotirajućih panela koji, pored neophodnog zasenčenja, omogućavaju promenljivost spoljne artikulacije objekta od njegove potpune diskretnosti do krajnje raznovrsnosti. Ova transformacija omogućena je time što su sa jedne strane paneli od prirodnog drveta, dok su sa druge strane obojeni u devet različitih boja.

Skromna po svojoj razmeri, dogradnja se nadovezuje na južnu stranu originalnog objekta, dodajući mu još 130m2 upotrebnog prostora koji se sa tri svoje strane otvara prema dvorištu.

Koristeći se načelom polarnih suprotnosti, arhitekta pravi jasnu razliku između artikulacije spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora.

U unutrašnjosti, sve je svedeno, mirno i gotovo bezlično. Pojedinačne boravišne jedinice su mono-volumeni koji dozvoljavaju različit razmeštaj postojeće opreme i nameštaja. Celokupna unutrašnjost i prateća oprema napravljeni su od prirodnog drveta. Konstrukcija objekta je izvedena od prefabrikovane drvene građe, a sve u cilju smanjenja troškova i vremena izgradnje.

Kako predstavlja jednu od prvih slovenačkih predškolskih ustanova građenih korišćenjem prefabrikovane drvene građe lokalnog porekla, Kekac vrtić čini važan iskorak ka ostvarivanju većeg stepena održivosti javnih objekata. Ovaj vrtić, takođe, pokazuje da se uvođenjem dodatne vrednosti sekundarnih elemenata sklopa na krutu osnovnu strukturu može stvoriti arhitektonski eksces koji pomera granice pristupa projektovanju obrazovnih objekata malih razmera.

Dragan Marković
Faktografija
ObjekatKekec vrtić
MestoLjubljana (Slovenija)
ProgramDogradnja predškolske ustanove
Površina130 m2
Godina2010.
AutorJure Kotnik i Andrej Kotnik
FotografijeMiran Kambič


Basic CMYK
arh jure kotnik  vrtec kekec ljubljana slo





Uključi se u diskusiju
Dosadašnji komentari (4)

Ili se uloguj:


*Komentari se pregledaju pre objavljivanja


  • Nemanja Ranx
    04.06.2014

    Slovenci svojoj deci tako a mi nasoj na Novom Beogradu monotonu bezlicnu kasarnu…

  • SpearHead
    17.06.2014

    “U tuđem dvorištu trava se često čini zelenijom”. Pristupa ima raznih, a ukusi su različiti. Ono što je očigledno, ma koliko ovaj vrtić bio razigran, Venturi bi sigurno rekao da to nije ništa drugo nego obična dekorisana kutija – oslidni kubus sa malo boje i par rotirajućih elemenata. Drugim rečima mi našoj deci monotonu bazičnu kasarnu, a Slovenci svojoj razigranu bazičnu kutiju :D

  • 17.06.2014

    @SpearHead: U tome i jeste poenta – bazična a dobra arhitektura. Samim tim što se rotiraju, ovi paneli su više od dekoracije. Venturi je ipak mislio na nešto drugo.

    Što se tuđeg dvorišta tiče, opet suprotno želimo da kažemo prikazivanjem ovog projekta, a i inače. Da se držimo metafore – nije preko ni zemlja plodnija ni seme bolje, samo treba znati šta sa njima.

  • SpearHead
    03.07.2014

    “Sve izgleda izdaleka drukcije.” Za seme i zemlju se slažem, a ko zna – možda se deca u Sloveniji u opšte i ne igraju ovim panelima već je to samo dobra ideja koja je cenjena u “arhitektonskom svetu”, koja dobro izgleda na montiranim slikama a u stvarnosti nije ništa drugo do – malo boje na drvetu. Ko će ga znati :)