01 (2)

Pročišćena utilitarnost

Novobeogradski vrtić Dragan Laković u Bloku 61, rad arhitekata iz biroa AGM, jedan je od pet prvonagrađenih projekata na arhitektonsko-urbanističkom konkursu, raspisanom 2010. godine. Od pet sagrađenih dečijih ustanova, vrtić Dragan Laković izdvaja se po naglašavanju upotrebne vrednosti objekta spram drugih aspekata sopstvene arhitekture. Projektantski stav autora zasnivao se na orijentaciji ka suštinskim elementima organizacije prostora i zadovoljavanju kriterijuma energetske efikasnosti, uz uvažavanje lokalnog konteksta i primenu aktuelnih normativa za ovu vrstu ustanova.

U organizacionom smislu, vrtić čine dva namenska bloka, međusobno uvezana pešačkim koridorom. Linearno nizanje južno orijentisanih boravišnih jedinica naizmenično se prekida servisinim prostorima, dok se kancelarije i opslužujuće prostorije nalaze u severnom bloku. Ovakvom organizacijom, centralno pozicioniran koridor postaje mesto preklapanja sadržaja, ljudi i događaja.

Isticanje upotrebne vrednosti vrtića jasno se uočava u njegovoj spoljašnjosti. Artikulacija fasadnih pročelja jasno naglašava javni karakter objekta i glavne namenske podceline. S druge strane, unutrašnji prostor tretiran je svedeno, sa povremenim akcentima u boji, što ukazuje na to da je čista utilitarnost prevagnula u odnosu na ambijentalni kvalitet. Ipak, razigranost poprečnog preseka, te prožimanje prostora po vertikali uvode u unutrašnjost jednu dozu prostorne složenosti i bogatstva.

U celini, objekat vrtića u novobeogradskom Bloku 67 u svojoj pojavnosti dosledno izražava ustrojstvo unutrašnje programske organizacije svođenjem dodatnih gestikulacija i formalnih poteza na minimalnu meru. Naglašavanje upotrebne vrednosti nad drugim arhitektonskim domenima izdvaja ovaj vrtić u odnosu na preostala četiri izgrađena objekta nagrađena na konkursu, koja insistiraju na drugim temama, vrednostima i motivima.

Dragan Marković
Faktografija
ObjekatDečiji vrtić “Dragan Laković”
MestoBlok 61, Novi Beograd (Srbija)
ProgramKombinovana dečija ustanova
Površina2.370 m2
Godina2014.
AutorAGM (Borislav Petrović, Ivan Rašković, Aleksandar Tomić, Nada Jelić, Nikola Stojković, Luka Ostojić, Anđelka Murić)
InvestitorAgencija za investicije i stanovanje – Beograd
IzvođačGraditelj – Beograd a.d.
FotografijeLuka Ostojić, Nikola Stojković, Nada Jelić


AGM, vrtić Dragan Laković, Foto: Luka Ostojić, Nikola Stojković, Nada Jelić


Prikaz vrtića na Bežanijskoj kosi
Prikaz vrtića kod naselja Belvil




Uključi se u diskusiju
Dosadašnji komentari (17)

Ili se uloguj:


*Komentari se pregledaju pre objavljivanja


  • Arhitekt
    01.10.2014

    Objekat je lep i funkcionalan, međutim, više po karakteru odgovara nekoj osnovnoj ili srednjoj školi, nego kombinovanoj dečijoj ustanovi. Koloristička jednostavnost, oblikovna monumentalnost (iz dečije perspektive) je jedino što će deca, koja budu boravila u tom objektu, da ponesu kao sećanje na objekat vrtića u kome su bili. Na žalost, mislim da je u tom smislu objekat ipak promašaj, jer je prevladala potreba za autorskim izrazom, u odnosu na doživljaj i boravak dece kao korisnika.

  • SpearHead
    01.10.2014

    Koloristička jednostavnost i oblikovna monumentalnost su jedino što će deca poneti kao sećanje na ovaj objekat? Od kud vam to? Mislim, od kud takva tvrdnja i takva argumentacija? Da li ste pitali neko dete kako sagledava prostor ovog objekta i kakva sećanja ima na njega ili su to samo vaša puka nagađanja, gospodine Arhitekto?

    Mani se čini da je objekat skroz na mestu, a da je vaš komentar, zapravo, promašaj.

  • MJ
    01.10.2014

    Potpuno se slažem sa komentarom. Objekat nikako nije estetski prilagođen funkciji dečijeg vrtića. Suviše svedeno i gotovo sterilno okruženje… kao bolnica.

    Za neku drugu namenu da za dečiju ustanovu veliko NE!

  • Arhitekt
    01.10.2014

    Poštovani kolega,
    kao arhitekt bi trebalo tako nešto da pretpostavite. Ovo rešenje je svakako više nego zrelo, što je karakteristično i za druge projekte tima AGM, ali kao što sam pomenuo u ovom slučaju je prevladao autorski izraz. Proces arhitektonskog projektovanja i jeste posledica iskustva projektanta i nagađanja, tj. pretpostavki, jer će se stvari pokazati kakve su, tek nakon realizacije i puštanja dela u fazu korišćenja.
    Srdačan pozdrav.

  • aa
    01.10.2014

    Deluje autisticno.

  • SpearHead
    01.10.2014

    A možda ste jednostavno previše kritički prema finalnom proizvodu, a da malo uključujete “sve nematerijalne komponenete” koje su uslovile ovakav dizajn.

    Ako se sećate, konkurs je raspisan za 5 idejnih rešenja (sa sve predračunom), a vremenski rok je bio toliki da se jedva odradi jedno rešenje kako treba. Zamislite koji je to bio pritisak i Mision Impossible?!

    Drugo, zahtevano je da svi projekti zadovolje visoke kriterijume energetske efikasnosti. A ko se bavi arhitektonskim projektovanjem zna i sam koliko ti standardi ukrute arhitekturu.

    Treće, zbog kriterijuma na osnovu kojih je raspisan, konkurs nije bio usmeren ka dobijanju rešenja koji su “ambijentalno prikladna za datu namenu” već ona koja zadovoljavaju osnovne prostorno-programske zahteve. Odnosno, reč je o regulativno-administrativnom pristupu arhitekturi koji mari jedino za matematiku i indexe a ne baš puno i za “poetiku prostora”.

    Zapravo, mislim da je problem u tome što se ovi projekti ocenjuju od strane arhitektonske javnosti bez da se u diskusiju uzimaju kriterijumi po kojima su nastali.

  • Marko I.
    01.10.2014

    Dobro izgleda.

  • Spasoje
    01.10.2014

    Objekat ne nudi ništa novo, rasporedu prostora i funkcija nedostaje kreativnosti, kao da je prva funkcionalna šema iz priručnika odmah uzeta za finalnu proizvodnju. A opet, ova tipologija objekata nudi mnogo prostra baš za igranje, šteta.

    “SpearHead” ne treba uvek tražiti izgovor za neuspeh, rezultat koji je ovde prikazan je loš i samo se to gleda. Dok se ovako pristupa arhitekturi, tako će nam i biti, nije čudo što nas nema na mapi evropske arhitektonske scene.

  • Schlosser
    01.10.2014

    Čitam u komentarima gore razne neke tvrdnje koje smisao prostora i čovekovog odnosa prema prostoru objašnjavaju na tkz. “školovanom”, ali i dalje banalnom nivou, jer u njima nema opipljivog, argumentovanog istraživačkog poriva, nego provodničkog prenosa naučenih tvrdnji.

    U procesu projektovanja ne treba da bude toliko nagađanja i pretpostavki, koliko se vidim spominje. Treba razmišljati, staviti se u poziciju korisnika, a potom i istraživati, svaki put, kao da je prvi.

    Deca treba da se sećaju drugara, vaspitača, igre i druženja, pasama, “Đoke-fioke” koji donosi ručak u crvenom Pick-up vozilu uvek u isto vreme…

    To je jedino i čega se sećam iz vrtića.

    Objekat igra manju ulogu, to je MESTO. Pamtim uglavnom spoljanju fasadu vrtića i kada prođem pored njega, pred očima mi se pojavljuju drugari iz detinjstva i dogodovštine i sa njima, osmeh vaspitačice, šarene igračke, polepljeni crteži…

    Dečija psihologija čak preporučuje da koloristička obrada enterijera bude minimalna, jer je šarenilo dečije garderobe, njihovih igračaka, crteža kojima će izlepiti zidove i prozorska stakla ono što će uneti istinsku životnost tako obrađenoj arhitekturi, svaki drugi vid kolorističke manipulacije zapravo jeste LAŽ.

    Enterijer vrtića posmatran na taj način postaje pripremljeno platno (sa sve preparaturom), koje u prvi plan ističe DECU i NjIHOVU AKTIVNOST, a to je složiće se i svrha objekta.

    To je ono čega će se dete zapravo i jedino sećati kada odraste – aktiviteta ostvarenom na tom mestu i osoba sa kojima je proživljavao taj aktivitet. Sve ostalo će biti u “magli”, kao nebitno.

    Treba uzeti u obzir da su dečiji umovi danas izbombardovani šarenim reklamama i milionima drugih nepotrebnih informacija, koje u tom uzrastu upijaju kao sunđer, jer još nemaju razvijen “mehanizam odbrane” od tog vida, uglavnom komercijalne agresije.

    Ovakav vrtić je oaza mira i bezbrižnosti i nema sumnje da će, kada bude opremljen, biti dovoljno životan za sve korisnike.

  • SperHead
    02.10.2014

    Spasoje,

    Ne možeš smisliti novu arhitekturu svakog ponedeljka ujutru – kaže Mis van der Roe. Praviti arhitekturu po postojećim pravilima i šablonima – u tome nema ničeg loše. Kvalitetna arhitektura je kvalitenta arhitektura, bila ona inventivna ili ne.

    Nije izgovor nego činjenica. Mislim da su arhitekte izvukle maksimum iz okolnosti sa kojim su se susrele.

    A što se tiče evropske arhitektonske scene, vrtić “Nikola Tesla” je bio prikazan u jednom od prošlih brojeva časopisa A10. Nije da nas nema, neko toliko pljujemo po sebi i našoj arhitekturi kao da je ona najgora na svetu. Mislim da je problem u tome što ne promovišemo ovo što već imamo maksimalno koliko možemo.

  • Arhitekt
    02.10.2014

    Poštovane kolege,
    vidim da se ovde već sijaset mudrih stavova iznelo, pa rekoh sebi da doprinesem malo.

    Kolega ”SpearHead” svi smo svesni da tokom izrade bilo kog projekta postoje brojne ograničavajuće okolnosti, međutim, to ne znači da ne treba da se trudimo, pogotovo na konkursima, da napravimo nešto novo i drugačije. Kod ovog konkursa je bilo očiglednije da će postojati mogućnost realizacije usvojenih rešenja, pa su se pojedini timovi povukli za tim da urade kvalitetno rešenje, pa makar i ne bilo toliko inovativno.

    Kolega ”Schlosser” stavljanje u poziciju korisnika, kako navodite je upravo zamišljanje i ”pretpostavka” o kojoj sam govorio. Naravno da delo treba da bude promišljeno.

    Međutim, ne bih se sa Vama složio da arhitektura vrtića nije važna u dečijoj percepciji, jer ne pamte svi kao Vi ”Đoku-fijoku”, vaspitačice ili igračke, neko pamti i prostor i oblik vrtića, svako drvo gde mu je bilo mesto i skrivene kutke u dvorištu.

    Takođe, ne mislim da će ovo dvorište da bude životno zbog arhitekture, koja je takva kakvu je vidimo u prilogu, već zbog dece koja će se tu igrati.

    Možete li, molim Vas, da mi malo pojasnite šta mislite pod “Enterijer vrtića posmatran na taj način postaje pripremljeno platno (sa sve preparaturom), koje u prvi plan ističe DECU i NjIHOVU AKTIVNOST, a to je složiće se i svrha objekta”?

    Nešto Vas ne razumem šta ste pod time mislili.

  • Schlosser
    06.10.2014

    Kolega Arhitekt,

    Veće potencijale da postane umetničko delo ima čisto platno po kojem tek treba da se povuku prvi potezi od onog koje je već oslikano i do detalja definisano.
    Isto važi i za prostor. Pročišćen, “oslobođen” prostor ostavlja neuporedivo veće mogućnosti kreativnog iskorišćenja prostora od onog koji je apsolutno definisan, jer je daleko fleksibilniji i može po potrebi da postane bilo šta i da se koristi na bilo koji način.

    Dakle, mi samo treba da obezbedimo jednostavan prostor koji neće insistirati na striktno određenoj aktivnosti, odnosno, biće dovoljno neutralan da ne sputava spontanu pojavu nepredviđenih aktivnosti. Sve ostalo je na deci, vaspitačima i Đoki-fijoki.

  • Arhitekt
    06.10.2014

    Naravno kolega Schlosser, samo sam se šalio sa vama. Nadam se da ste to tako i shvatili.
    Pozdrav.

  • Mojito
    08.10.2014

    Ja mislim, u suprotnosti sa nekim komentarima ovde, da vrtic treba da izgleda kao vrtic, prvenstveno enterijer. Ideja o “oslobodjenom” prostoru ovde ne stoji jer korisnici nece imati previse mogucnosti da taj prostor menjaju i prilagodjavaju(izgledom a ne funkcijom) svojim zeljama i potrebama. Niti je to deci previse dozvoljeno, niti smo mi poznati kao drustvo koje neguje kreativnost. Unutrasnjost ovog objekta deluje hladno, sterilno i krajnje univerzalno. Da je neko objavio slike ovog enterijera i napisao da je u pitanju banka, poslovni prostor, laboratorija ili neka manja klinika ja bih mogao u to da poverujem. Tako izgleda. A da li cemo pamtiti prostor ili drugare iz detinjstva, sto neko ovde rece zavisi, je prilicno lako pitanje.Drugare. Medjutim dete ipak treba da razlikuje izgled vrtica od “mesta gde mu mama ili tata rade” jer su to razliciti ambijenti. Na kraju, ako su nam svi vrtici isti(bez karaktera, jednostavni, cisti kako se kaze), skole su takoreci sve iste(vecina ih ima onu odvratnu tamnozelenu boju do visine od 1.5 na zidovima enterijera, ucionice, hodnici, sve je isto), fakulteti su nam isti, pa kako onda ocekujemo da ce sutra neko projektovati nesto sto nece biti isto, sto nece izgledati isto i kao banka i kao vrtic u isto vreme?

  • Millena
    20.11.2014

    Ne znam samo sta je sa parkicem,dvoristem sto ga nema na ovim fotografijama?

  • stojan cupic
    07.01.2015

    dragane markovicu, sta znači npr: “ovakvom organizacijom, centralno pozicioniran koridor postaje mesto preklapanja sadržaja, ljudi i događaja.” Kakvi su ovo tekstovi o arhitekturi ? kojih ljudi ? kojih sadržaja ? vrtića, npr ? ili uopšte ? o čemu govorimo kada govorimo o arhitekturi ? itd
    ovako se o arhitekturi pisalo pre skoro 100 godina. a u srbiji i dan danas…

  • Dragan Marković
    15.01.2015

    @Milena

    Članak je ilustrovan fotografijama i crtežima koji su nam poslali autori.

    @Stojan

    Hvala na komentaru. Uzeću vašu kritiku u obzir.