U potrazi za transparencijom. Megdan oko beogradskog projekta studija Zahe Hadid

Sa ili bez izgrađenog kompleksa star arhitekte u srcu Beograda, ostaju otvorena pokrenuta pitanja o procedurama, donošenju odluka, njihovoj transparentnosti, javnom interesu i zaštiti nasleđa u budućem planiranju Beograda.


Izgradnjom savremenog kompleksa na mestu nekadašnje tekstilne fabrike Beko, koji je dizajnirala Zaha Hadid, biće nastavljen moderni razvoj Beograda koji je bio naglo prekinut osamdesetih godina prošlog veka. Nova multifunkcionalna građevina kod Kalemegdana probudiće beogradski duh ‘moderne’, karakterističan za glavni grad Srbije tridesetih, pedesetih i sedamdesetih godina.

Na ovaj način u domaćoj štampi najavljeno je idejno rešenje Beko masterplana koji je izradio studio Zahe Hadid (Zaha Hadid Architects). Projekat star arhitekte u srcu Beograda od strane domaćih medija dočekan je sa neskrivenim oduševljenjem i u apsolutno pozitivnoj konotaciji. Većina tekstova u medijima, verovatno pisana na osnovu izveštaja sa ovogodišnje beogradske nedelje dizajna (Belgrade Design Week) čiji cilj da istakne prednosti projekta deluje naručeno od strane projektanta ili investitora. Domaći mediji fokusirali su se, bez ikakve upitanosti, na ključne reči koje investitor želi da plasira: napredak, savremenost, jedinstvenost Beograda u regionu i pozicioniranje na svetskoj mapi (angažovanjem popularnog arhitekte), novi životni standard itd. Usledile su burne i šarenolike reakcije, kako šire tako i stručne javnosti. Sam dizajn objekta, odnosno fluidnost i jak autorski potpis iračko – britanske arhitekte dočekan je raznoliko. Od oduševljenosti, isticanja avangardnosti dizajna i kritikovanja neprihvaćenosti usled zatucanosti sredine (što potvrđuje negodovanje velikih projekata u prošlosti), preko komentara da je u pitanju jedno od vidno lošijih rešenja proizašlih iz poznatog studija, do potpunog negodovanja predloženog rešenja.

Dalje pozitivne kritike navode prednosti promocije Beograda nakon intervencije jedne od pet najuglednijih arhitekata sveta, najavljenu finansijsku investiciju od 200 miliona evra, uzori podstrek domaćoj arhitektonskoj praksi usled izgradnje objekta koji će u svojoj arhitekturi i realizaciji daleko prednjačiti u odnosu na nju, investiranje u centralnu gradsku zonu od velikog značaja i potencijala, njeno aktiviranje, kao i uklanjanje oronulih objekata iz bližeg okruženja. Negativne kritike odnose se na neprimerenost jake specifične moderne arhitektonike objekta u najstarijem gradskom jezgru, gabarite i položaj kompleksa u odnosu na Kalemegdansku tvrđavu, tretiranje bloka a ne celokupnog poteza neposrednog okruženja jednog od najvažnijih nasleđa Srbije i ugrožavanje vizura, kao i pitanje saobraćaja odnosno može li postojeća infrastrukturna mreža zaista da podrži planirani kompleks, kao i sumnju u isplativost tj. realni život stambenog i poslovnog dela objekta čija investicija nameće, kako se navodi, neprofitabilni najam za domaće standarde. Važna karakteristika uspele arhitektonske realizacije tiče se prilagođenosti intervencije kontekstu prostornom, istorijskom itd., što nakon prezentovanja ovog projekta javnost najviše i dovodi u pitanje. Investitor navodi da je izradu idejnog rešenja poverio studiju Zahe Hadid upravo jer su oni postali prepoznatljivi širom sveta po uspešnom projektovanju savremenih objekata u blizini istorijskih građevina i pomeranju granica arhitekture i urbanog dizajna.

Ipak, većina kritika odnosi se na pitanje odabira lokacije i usklađivanja sa okruženjem, uz česte navode da je ovakav projekat dobrodošao ali sa leve obale reke Save, gde bi po svim kriterijumima bio primereniji. Na koji način se objekat ovakvih gabarita i namene našao na datoj lokaciji, koji mehanizmi i akteri su uključeni u taj proces, kao i kakva su prava i koliki uticaj građana na grad istražuje inicijativa KO GRADI GRAD u okviru radnog stola Megdan oko Kalemegdana. Povod organizovanju radnog stola Megdan oko Kalemegdana bila je izmena Plana detaljne regulacije bloka između ulica Dunavske, Tadeuša Košćuška i Bulevara vojvode Bojovića, kome pripada i bivša fabrika Beko. Ključne teme bile su mala mogućnost pravovremenog uključivanja građana i javni uvid u ovakve izmene plana i projekata koji slede, kao i niz postupaka i odluka javnih institucija koje su po oceni učesnika protivne javnom interesu. Opšti zaključak bio je da problemi nisu u nepoštovanju procedura i normi, već u njihovoj deregulaciji i relativizaciji, kao i u nedostatku transparentnosti razloga donošenja određenih odluka. Odbor poverilaca 2007. godine prodaje nekretninu fabrike Beko u stečaju i pripadajuće zemljište grčkoj kompaniji Lamda Development (Lamda Development), registrovanoj u Srbiji kao Properti Development (Property Development), za 55,8 miliona evra. Novembra2008. godine ova firma sklapa ugovor sa privatnom firmom Centar za planiranje urbanog razvoja (CEP) koja se bavi izradom prostornih planova. Pokreću inicijativu za izmenu Plana detaljne regulacije, koji se odnosi na površinu čitavog bloka čiji je veći deo kupio Properti Development (Property Development). Gradski sekretarijat odgovara i traži mišljenje relevantnih javnih preduzeća kao što su Republički zavod za zaštitu spomenika, Opština Stari grad, Urbanistički zavod itd., koja se šalju Komisiji za planove Skupštine Grada. Komisija Predlog izmene Plana prosleđuje Skupštini Grada na usvajanje.

U decembru 2009. godine, dakle godinu dana kasnije, skupštinska Odluka se objavljuje u Službenom glasniku, što je ujedno i prvi put da je javnost obaveštena o promeni Plana detaljne regulacije za blok oko Beogradske tvrđave. Odluka navodi da je CEP izradio plan, dok je finansijer firma Properti Development (Property Development).Inicijativa KO GRADI GRAD kao paradoks ističe to da u Odluci stoji da je javni interes prva star koja treba da se utvrdi, a da to utvrđivanje plaća privatni investitor. Dalja procedura je da CEP izrađuje prvi koncept plana a zatim i Nacrt plana, koji se šalje Komisiji za planove i Opštini Stari grad. Nakon toga, na leto 2011. godine organizovan je Javni uvid u Nacrt plana. Na sednici Komisije, kako navodi inicijativa KO GRADI GRAD, izloženo je pet primedbi na izmenu Plana. O njima se odlučivalo na zatvorenom delu sednice i ni jedna nije prihvaćena, bez ikakve povratne reakcije. Nakon toga CEP izrađuje finalnu verziju Plana koja se prosleđuje istoj Komisiji, pa Gradskoj Skupštini. U martu 2012. usvojen je Plan detaljne regulacije za pomenuti blok. Tog trenutka prestaje da važi prethodno važeći planski dokument, Detaljni urbanistički plan iz 1969. godine koji je kao rešenje predlagao izmeštanje fabrike Beko i izgradnju parka i rekreativnog prostora na spornoj lokaciji. Kao osnova izradi novog Plana detaljne regulacije korišćen je Generalni urbanistički plan (GUP) iz 2003. godine gde je namena ovog bloka izmenjena u gradski centar i koji navodi da raniji detaljni planovi nisu obavezujući ukoliko su izmene u skladu sa GUP-om. U razgovoru sa timom portala Pištaljka, Aleksandra Banović, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda u penziji i autorka do tada važećeg Detaljnog urbanističkog plana, posebno naglašava da radni tim CEP-a ne bi smeo biti uključen u Predlog Odluke o izradi plana detaljne regulacije spornog bloka, pošto su svi dosadašnji učesnici u izradi Generalnog plana i uređenja grada njihovi sadašnji ili nekadašnji članovi. Tvrdi da su svi koji suradili na Generalnom planu, za račun beogradske vlade, kasnije dobili posao kod investitora, kako bi u njihovom interesu iskoristili dvosmislenosti Zakona, koji su sami formulisali. Podvlači da se mora zaustaviti praksa parcijalnog rešavanja kompleksa i daje Detaljnim urbanističkim planom načelno data mogućnost transformacije namene, ali ne da o tome odlučuje investitor i projektantski tim.

Dubravka Sekulić kroz inicijativu KO GRADI GRAD u ovaj slučaj uvodi pitanja prava na grad i uticaja građana. Ističe da se priča fokusirala na odgovornosti ulogu Republičkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture (iako je bio uključeni Zavod grada Beograda) i dovodi u pitanje koliki je kapacitet i stvarna mogućnost Republičkog Zavoda da bude brana javnog interesa koja proaktivno razmišlja o budućnosti. Mediji su preneli da je početkom godine započeto raščišćavanje terena, iako postoje špekulacije o nerešenim imovinskim odnosima na datoj lokaciji. Početak avgusta iznedrio je i novu turu rendera od strane studija Zahe Hadid što ukazuje da se na projektu aktivno radi. Ipak, to ne garantuje njegovu izgradnju jer se još uvek čeka na potrebne dozvole. U međuvremenu, arhitektonski studio Zahe Hadid je u žiži kontraverze oko zgrade trgovačkog centra Galaksi Soho u Pekingu, koja je završena prošle godine (Galaxy Soho). Nakon što se projekat našao u konkurenciji za Lubetkinovu nagradu za internacionalnu arhitekturu koju svake godine dodeljuje RIBA, Centar za zaštitu kulturnog nasleđa u Pekingu uputio je otvoreno pismo RIBA-i u kojem se projekat optužuje kao tipičan primer uništavanja starog grada. Navode da „nepoštovanjem zakona i zakonskih odredbi o zaštiti kulturnih dobara i nepoštovanjem generalnog urbanističkog plana projekat uništava tradicionalnu strukturu gradskog tkiva,tipične vizure i stilske i kolorističke sheme vernakularne arhitekture Pekinga.“ Zahtevaju da se projekat ne izgradi jer smatraju da bi to bio samopodsticaj bezobzirnim investitorima i korumpiranim službenicima da nastave s uništavanjem urbanog nasleđa grada. Dezeen portal objavio je i fotografije projekta gledanog iz obližnjeg pekinškog hutonga, uz navode da je na fotografijama jasno da od javnog prostora zbog kojeg je ovaj projekt hvaljen lokalno stanovništvo nema nikakve koristi. Studio Zahe Hadid dao je izjavu kojom se ograđuju od optužbi tvrdeći da kada je njima projekt dodeljen teren je već bio očišćen i da su u projektovanju poštovali sve važeće zakonske propise.

Arhitekta Mihajlo Mitrović u razgovoru za Politiku navodi da je dovođenje istaknutih autora u prestonicu zloupotreba njihovog imena i autoriteta kako bi investitori lakše došli do dozvola. Do sada su bili raspisivani brojni međunarodni arhitektonski konkursi na kojima su pobeđivale poznate arhitekte, dolazili su uBeograd, razvijali projekte, ali nijedan nije izveden najvećim delom zbog naše birokratije.

Koliko je ova tvrdnja tačna, vreme će pokazati. Sa ili bez izgrađenog kompleksa star arhitekte u srcu Beograda, ostaju otvorena pokrenuta pitanja o procedurama, donošenju odluka, njihovoj transparentnosti, javnom interesu i zaštiti nasleđa u budućem planiranju Beograda.

Ljubica Slavković (Tekst je prvi put objavljen 2013. godine u časopisu Camenzind)

zaha-hadid-situacija
zaha_hadid_beograd_02
zaha_hadid_beograd_01
zaha_hadid_beograd_04
1357573251-beko-sada-6-1000x666
zaha_hadid_beograd_03




Uključi se u diskusiju
Dosadašnji komentari (3)

Ili se uloguj:


*Komentari se pregledaju pre objavljivanja


  • SpearHead
    30.03.2014

    Zašto uvek graditeljsko nasleđe i vrednosti lokalnog susedstva moraju da se poštuju? Zašto principi tržišta i zaradne nam jednom ne postanu glavni sistem vrednosti, pa i sistem vrednosti kojim valorizujemo arhitekturu. Da li to donosi ili ne donosi profit – to nam treba biti glavno pitanje.

  • Ime
    31.03.2014

    Ako će nam glavno pitanje za čovečanstvo biti “da li to donosi ili ne donosi profit” onda stvarno treba da se zapitamo kakav svet uopšte gradimo i za koga. Svi živimo zajedno i imamo podjednaka prava da stvaramo grad prema svojim željama, a ne samo oni koji ubiraju profit. Čemu uopšte potreba da se arhitektura ili bilo šta banalizuje na jedno pitanje. Bitan je i profit, ali takođe postoji mnogo drugih uticicajnih faktora podjednako važnih.

  • nije sve crno belo
    31.03.2014

    @SpearHead, možda i ne moraju ali to onda treba da proceni nadležna institucija i svakako da se poštuju procedure i transparentnost (na šta tekst i ukazuje), jer u protivnom se vraćamo u devedesete čiji rezultati su nam nažalost veoma dostupni, da se lako prisetimo šta to znači.