Miloš Milivojević

Miloš Milivojević

O arhitekturi i modnom dizajnu sa Milošem Milivojevićem

Sa mladim beogradskim arhitektom Milošem Milivojevićem razgovarali smo o vezi arhitekture i modnog dizajna kao dvema disciplinama kojima se istovremeno bavi, te projektima na kojima je radio, a koji se protežu od arhitekture i enterijera, preko urbanog mobilijara do dizajna odevnih predmeta.


Pored toga što si arhitekta po profesiji, ti se uspešno baviš i modnim dizajnom. U saradnji sa Sovilj Markom, oformio si Mimimaso. Kako bi opisao vaš rad u oblasti modnog dizajna?

Dizajn najčešće predstavlja rešenje određenog problema, a ishod uvek zavisi od ugla iz kog se problem sagledava. Upravo to sagledavanje problematike odevanja iz ugla arhitekte i fotografa presudno je uticalo na naš dizajn. Sa druge strane, od samog početka smo se opredelili da se ne bavimo modom već dizajnom odevnih predmeta lišenih modnih trendova. Tako smo kroz svoju prvu kolekciju ispitivali potencijale i performanse materijala koristeći praktična iskustva naših profesija.

Jedan od tvojih prvih realizovanih radova predstavlja enterijer vašeg butika u Čumićevom sokačetu. Kako uređenje ovog enterijera prati vaš pristup modnom dizajnu? Koja je veza između njih?

Enterijer je koncipiran i definisan kroz drvenu kutiju potpuno slobodnih površina u kojoj se vrši prezentacija i prodaja odevnih predmeta. Svi drugi elementi enterijera izrađeni su od čelika i nezavisno okačeni za plafon, bez ikakvog kontakta sa drvenom kutijom koja sačinjava pod i zidove butika. Forme su krajnje svedene, elementi pokretni kako bi se omogućila promenljivost, a pod i zidovi slobodni kako bi se obezbedila praktičnost održavanja. Primenjeni materijali su sirovi, drvo i čelik bez ikakve dodatne obrade. Upravo taj iskreni pristup projektovanju, primena koncepta do detalja, čiste linije i prirodni materijali, karakteristični su i za naš pristup modnom dizajnu.

Kakva je veza između arhitekture i mode u tvom kreativnom radu? Da li ih posmatraš kao dve razdvojene stvari ili principe modnog dizajna koristiš u arhitekturi i obrnuto?

Arhitektura i moda su dva oblika kreativnog izražavanja koji se konstantno prožimaju. Obe ove oblasti dizajna se bave prostornim oblikovanjem i materijalizacijom i suštinski imaju istu osnovnu svrhu – da pruže sklonište i zaštitu za ljudsko telo. Stoga iskustvo stečeno arhitektonskom praksom, a koje se tiče pre svega konstrukcije, proporcija, materijalizacije, odnosa punog i praznog, svetla i senke, koristim i u modnom dizajnu. Mislim da u mom slučaju nikada nije postajala mogućnost razdvajanja tih kreativnih disciplina.

Sa druge strane, modni dizajn sam prepoznao kao disciplinu koja omogućava potpunu slobodu izražavanja, za razliku od arhitektonske prakse gde su kreativna sloboda i integritet autora pre svega rezultat odnosa klijenta i arhitekte.

Kabanica, kolekcija MIMIMASO 01, 2010. god (Foto: Marko Sovilj)

Kabanica, kolekcija MIMIMASO 01, 2010. god (Foto: Marko Sovilj)

Enterijer butika MIMIMASO&JOVANA MARKOVIĆ, Beograd, 2010. god (Foto: Marko Sovilj)

Enterijer butika MIMIMASO&JOVANA MARKOVIĆ, Beograd, 2010. god (Foto: Marko Sovilj)

Košulja sa primenom principa arhitektonskih nabora na rukavima, kolekcija MIMIMASO 01, 2010. god (Foto: Marko Sovilj)

Košulja sa primenom principa arhitektonskih nabora na rukavima, kolekcija MIMIMASO 01, 2010. god (Foto: Marko Sovilj)


Konkursni projekat Beton Hala Waterfront Center, 2011. god
Konkursni projekat Beton Hala Waterfront Center, 2011. god

Konkursni projekat Beton Hala Waterfront Center, 2011. god

Sarađivao si sa Dejanom Miljkovićem, Jovanom Mitrovićem i Aleksandrom Rodićem na idejnom rešenju za međunarodni konkurs Beton Hala Waterfront Center i bili ste među nagrađenim timovima. Kako rešenje koje ste predložili unapređuje kvalitet savskog priobalja?

Koncept predloženog rešenja je pre svega novi simbol Beograda koji zadržava i potencira suštinu Beton hale i Gornjeg grada Beogradske tvrđave, a na drugoj strani donosi savremenost upravo kroz povezivanje ove dve celine. U fizičkom smislu, intervencija predstavlja prelomljenu ploču koja se pruža čitavom dužinom Beton hale, povezuje dve pomenute celine, i stvara nove prostore za sadržaje ispod nje i sadržaje na otvorenom iznad nje. Između ploče i krova Beton hale smešteni su konkursom zahtevani sadržaji: muzej, restorani, kafei, parking i novoprojektovani tunel. Gornja površina ploče predstavlja višenamenski park koji pikselizacijom pravi prelaz od zelenila Gornjeg grada ka potpunom sivilu Beton hale. Predloženo rešenje tako i u vizuelnom i u fizičkom smislu predstavlja prelaz i vezu između Gornjeg grada Beogradske tvrđave, i sve atraktivnije Beton hale i Save. Druga važna karakteristika predloženog rešenja je fleksibilnost, kako zone iznad ploče, tako i zone ispod nje.


Već smo pisali o jednom tvom realizovanom projektu – novom dizajnu javnog solarnog punjača za mobilne telefone Strawberry Tree Black firme Strawberry Energy. Zanima me tvoja autorska interpretacija ovog projekta.

Strawberry Tree Black je koncipiran u vidu artificijelnog drveta koje transformiše solarnu energiju u električnu i na taj način se priključuje šumi koja ga okružuje u borbi za planetu bogatiju kiseonikom. Punjač nas tako svojom funkcijom, kroz ustaljeni odnos čoveka koji sedi ispod drveta i koristi prirodu kao zaklon od sunca, podseća i na njegov nedovoljno iskorišćeni potencijal.

Ovaj projekat ima važnu ulogu u mojoj arhitektonskoj praksi upravo zbog projektantskog pristupa. To je prvi projekat koji sam razvio direktno u 3D virtuelnom svetu. Oslobođen papira i olovki, osnova i preseka, modelovao sam drvo, promišljajući pre svega prostorne odnose grana i njihove veze. Projekat se razvijao kroz mnogobrojne varijante, kojima sam težio da ostvarim najbolju moguću vezu željenog dizajna i zahteva primenjene tehnologije.

Strawberry Tree Black, Tašmajdanski park, Beograd, 2012. god

Strawberry Tree Black, Tašmajdanski park, Beograd, 2012. god


G Česma, Beograd, 2012. god

G Česma, Beograd, 2012. god

Konkursni projekat CONNECTION WALL, 2009. god

Konkursni projekat CONNECTION WALL, 2009. god

Još jedan tvoj realizovan element urbanog mobilijara je G česma, prvonagrađeni rad na javnom konkursu. Koja je koncepcijska osnova forme ove česme?

Glavni gabarit česme je u obliku blago zakošenog ćiriličnog slova G, po čemu je i dobila ime. Forma je proistekla je pre svega iz zahteva koje sam pred sebe postavio: česma pristupačna odraslim osobama, deci, osobama u invalidskim kolicima i kućnim ljubimcima. Zahtev pristupačnosti osobama u invalidskim kolicima presudno je uticao na gabarit česme. Sa druge strane, ideja da se upotrebnoj svrsi česme pridruži i dodatni aspekt vizuelnog uživanja u vodenom toku uticao je na formiranje dva simetrična nabora koja usmeravaju vodu od vrha česme, gde ona izvire, do samog dna, gde ponire u tanani zarez u čeliku.

Kada bi mogao da izdvojiš samo jedan svoj nerealizovan projekat kao najbolji odraz tvog autorskog pristupa, koji bi to rad bio?

Možda Connection Wall, prvonagrađeni rad na konkursu Food for thought koji je za temu imao novi odnos prema obedovanju. S obzirom da je savremeni način života gotovo uništio rutinski obrok sa porodicom i prijateljima, predloženi koncept je upravo okrenut tom problemu. Connection Wall tako predstavlja lanac restorana, lociranih širom planete, koji su međusobno povezani monitorima visoke rezolucije od kojihu su sačinjeni njihovi zidovi. Na taj način bi korisnici na jednoj strani planete, na primer, mogli da piju jutarnju kafu sa prijateljima koji večeraju na drugom kraju planete.

Na čemu trenutno radiš?

Nedavno je realizovan projekat enterijera restorana brze hrane Burger House u Beogradu, a trenutno radim na pratećem grafičkom dizajnu.

Razgovarao u Beogradu, avgusta 2013: Dragan Marković


Uključi se u diskusiju
Dosadašnji komentari (0)

Ili se uloguj:


*Komentari se pregledaju pre objavljivanja