Petrovic (10)

Graditeljsko nasleđe kao podsticaj

Dok pripremamo prikaz rezultata nedavno završenog konkursa za porodične kuće zasnovane na tradicionalnim graditeljskim principima, čiji su smisao i postavke zaista veoma diskutabilni, vredi se osvrnuti na verovatno najvećeg zagovornika i vrednog sprovodioca upravo tih principa, preminulog krajem prošle godine.

Kao što su geografija i mentalitet područja u kojima su stvarali bili neodvojivi segment kulturne zaostavštine brojnih pisaca, slikara i kompozitora, tako je i tradicionalno narodno neimarstvo sastavni deo graditeljskog opusa profesora Božidara Petrovića, arhitekte koji se zalagao za čuvanje regionalne graditeljske tradicije od zaborava, kulturne i intelektualne iskorenjenosti.

Oživljavanjem autohtonih graditeljskih vrednosti, svojim delima težio je uspostavljanju kontinuiteta starog građenja, prekinutog pojavom modernizacije društva i novog arhitektonskog jezika druge polovine XX veka. U osnovi, reč je o arhitekturi zasnovanoj na primeni prostornih i oblikovnih rešenja preuzetih iz narodnog neimarstva centralne Srbije. Ovaj romantičarski odnos prema prošlom lako je uočljiv na njegovim porodičnim kućama, ali i objektima složenije tipologije.

U osnovi estetike njegovih dela stoji jednostavnost i otpor prema novom. Bez obzira da li je reč o objektima u urbanoj ili ruralnoj sredini, Petrovićeve kuće karakterišu jasna funkcionalno-prostorna logika, osećaj za meru i prisustvo tradicionalnih dekorativnih motiva. U njima je sve jasno, dosledno i tipično.

Njegove kuće, ipak, pre su direktno podražavanje tradicionalne arhitekture nego kritički interpretirani oblici narodnog neimarstva. Petrović iz vernakularne arhitekture preuzima i organizacionu i konstruktivnu logiku i dekorativne motive, kombinuje ih i preoblikuje primenom novih materijala i tehnika građenja, bez namere da ih i po drugim kriterijumima reinterpretira i prilagođava vremenu u kome stvara.

Iako u svojim delima ne doseže vrhunske autorske domete arhitektonske prakse, doprinos Petrovićevog stvaralaštva, njegovih težnji i napora u zaštiti etnografske baštine od zaborava ogleda se upravo u afirmaciji narodnog neimarstva i prevođenju lokalnih kulturnih vrednosti u prepoznatljiv regionalni arhitektonski stil i osećaj pripadnosti mestu.

Ne možemo stoga da ne uporedimo našu prethodnih decenija izgrađenu stvarnost sa onom koja bi postojala kada bi principi koje je koristio Petrović, čak i u svom izvornom, neosavremenjenom obliku, bili široko primenjeni u šumadijskom pejsažu.

U tom smislu, pomenuti konkurs morao bi, uz sve svoje mane, biti pokretač razgovora o preko potrebnoj Arhitektonskoj Politici – nacionalnom programu za kulturu građenja.

Tekst: Dragan Marković, Kosta Mijić
_MG_7704
_MG_7705
_MG_7709
_MG_7706




Uključi se u diskusiju
Dosadašnji komentari (1)

Ili se uloguj:


*Komentari se pregledaju pre objavljivanja