Gde rade arhitekte?

Prostor koji arhitekta projektuje za sopstveno radno mesto govori puno toga o njegovom pristupu arhitekturi, estetskim vrednostim, profesionalnim ciljevima, metodologijama kojim raspolaže, ali i njegovom karakteru i ličnosti. Kada stupite u arhitektonski biro, gotovo odmah znate šta možete da očekujete za svoj projekat.

Kako je spreg arhitekta-radni prostor gotovo nerazdvojiv, u ovom članku vam donosimo prikaz četiri arhitektonska biroa iz Srbije za koje smatramo da ovu vezu jasno ilustruju. To su radni prostori Studia Sinestezia koji radi na relaciji Beograd-Berlin, Arhitekture Buđevac iz Niša, Modelart Arhitekata iz Novog Sada i ZENIT-Inžinjeringa iz Beograda. Arhitektenski izraz koji su ovi arhitekti iskazali u svojim radnim prostorima se može prepoznati i u drugim njihovim realizovanim projektima.

Prikaz su ilustrovani prilozima i tekstovima koji su izradili sami autori.

Sinestezia


Sinestezia

Studio Sinestezia

Studio vode:
Ana Za­tezalo Schenk (BER)
Ivana Nenković (BGD)

Kvadratura: 58 m2
Adaptacija: 2011.
Broj i struktura zaposlenih u Beogradu: četvoro arhitekata, dvoje saradnika, administrator
Broj i struktura zaposlenih u Berlinu: petoro arhitekata
Adresa: Stjepana Filipovica 31/8
Web: sinestezia.com

Foto biroa u Beogradu: Jovana Miletić

Studio Sinestezia je široj javosti najpoznatiji po projektu Hotela Nobel koji se nalazi na Andrićevm Vencu u Beogradu. Pored Hotela Nobel, Studio Sinestesia je izradio više projekata stambenih zgrada, porodičnih kuća i uređenja unutrašnjeg prostora, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Na Super Prostor portalu smo već imali prilike da prikažemo projekat njihovog enterijera pod imenom Stan umesto hotela.

Sinestezia je arhitektonsko-urbanistički studio baziran u Beogradu i Berlinu. Osnovala ga je 2005. Ane Za­tezalo Schenk u Beogradu, 2012. je restrukturiran sa proširenim kapacitetima u Beogradu i otvaranjem kancelarije u Berlinu. Danas studio vode Ana Za­tezalo Schenk (BER) i Ivana Nenkovic (BGD).

Sa internacionalnim portfoliom rezidencijalnih i komercijalnih enterijera; privatnim i javnim objektima, dizajnom namešaja, proizvoda i izlozbama, aktivnu su u Evropi i širom Balkana.

Sa svakim projektom, Sinestezia pokušava da unapredi savremeni arhitektonski izraz, gde forma i dizajn odstupaju od uobičajnog iskustva, uspostavljene i prihvaćene šeme. Svojim rešenjima, teži da poveže praznine između eksperimentalne, teorijske i korporativne arhitekture. Svojim pristupom ostvaruje se jedinstvena saradnja, zasnovana na sposobnosti da integriše više disciplina u proces projektovanja.

Studio BGD se nalazi u okviru stambenih solitera u stilu moderne sa dominantnom materijalizacijom u betonu, što naglasava autentičnost tadašnje arhitekture i za arhitekte čini prostor svojevrsnim spomenikom, uz Muzej Istorije Jugoslavije / Muzej 25.maj, Hajd Park, Stadion Partizana, i nikad završenu železničku stanicu Prokop. Prostor studija (58m2) adaptiran je 2011. iz stana u kancelariju, radeći na custom-made elementima nameštaja i ambijentu koji je kreativan, nenametljiv i prijatan za rad.

Studio BER se nalazi u boksu od opeke, uklopljena u tradicionalno gradskog tkiva Schoneberga, Berlin. Objekat je harmonicno uklopljen, ali se izdvaja formom i naglasava razlicitost sadrzaja u odnosu na okruzenje.

Studia BGD-BER su u konstantnoj komunikaciji i saradnji, na projektima ucestvuju svi, razmena iskustva, saznanja, inspiracije je intenzivna što proizvodi stalni upliv novih ideja u projekte. Oba studja ucestvuju i u izvodjenju svojih projekata tako da krajnji proizvod u potpunosti izrazava zamišljeno.


IMG_9847

Arhitektura Buđevac

Porodični arhitektonski biro vodi Saša Buđevac

Kvadratura: 65 m2
Adaptacija: 2010.
Broj i struktura zaposlenih: četvoro arhitekata
Adresa: Kneginje ljubice br. 13. 18000 Niš
Web: arhitekturabudjevac.com

Foto enterijera: Andreja Buđevac

Arhitektura Buđevac je jedan od najuspešnijh i najpoznatijih arhitektonskih biroa iz Niša. Do sada smo imali prilika da prikažmo nekoliko njihovih projekta: Nagrađeni rad na konkursu za Dom vojske u Nišu, enterijer stana Siva Skala, kao i intervju Arhitektura kao porodična profesija, koji je bio načitaniji intervu na portalu u toku 2013. godine.

Prostor namenski projektovan za arhitektonski studio. Sastoji se od salona za prijem i otvorenog radnog prostora sa velikim staklenim površinama i vizurom na reku Nišavu. U jednoprostornoj kompoziciji sve funkcionale celine polivalentno korenspondiraju (računarska radna mesta na monolitnom stolu, konferencijski sto, čajna kluhinja i klubsko sedenje), sa ciljem sinergijskog rada tima, pogotovo sa učešćem klijenta.


13

Modelart Arhitekti

Jelena Mitov, Dejan Mitov, Krsto Radovanović

Kvadratura: 40 m2
Adaptacija: 2014.
Lokacija: Novi Sad
Tipologija: Stan i biro za dvoje arhitekata
Web: modelart.rs

Fotografija: Bojan Hohnjec

Nagrada za najbolji enterijer Salona arhitekture u Novom Sadu, 2014.

Modelart Arhitekti su mladi trio koji se pored projektovanja bave i profesionalnom izradom maketa. Nekada urednici studentskog časopisa Architectural Approach (AA) i organizatori Arhitektonskog studentskog kongresa (ASK) u Novom Sadu 2012. godine, danas predstavljaju jedne od najostvarenih mlađih autora. Najznačjnija realizacija do sada im je Tarkett Akademija. Više o njima i njihovom radu možete pročitati u intervjuu koji smo obavli sa Dejanom i Jelenom Mitov.

Često se kod mladih umetnika, arhitekata, dizajnera i dr. javlja potreba za višenamenskim prostorom koji će biti adekvatan za život i rad. Ovakvi zahtevi predstavljali su glavni projektantski izazov u oblikovanju stana za dvoje arhitekata smeštenog u starom jezgru Novog Sada, na području Podbare. Objekat datira iz perioda prve polovine 20. veka, o čemu svedoči njegova unutrašnja i spoljašnja arhitektura. Enterijersko rešenje stana sadrži motiv “stana u stanu” gde je ulazna prostorija organizovana kao studio za rad, dok je drugi deo stana oblikovan kao garsonjera sa svim potrebnim elementima za život. Najveći izazov bio je stvoriti dva zasebna prostora kako ne bi dolazilo do mešanja funkcija, a istovremeno ne remeteći postojeću geometriju stana. Takođe, prvobitno stanje stana nije sadržalo kupatilo niti kuhinju već je to bilo neophodno implementirati u novoprojektovanje rešenje što je u određenoj meri pružalo slobodu da se on organizuje na način na koji je to i urađeno.


01

Zenit – inžinjering

Biro vodi: d.i.a. Mustafa Musić

Projektovano: 2000. god.
Realizovano: 2006-7. god.

Autor i glavni projektant projekta biroa: d.i.a. Mustafa Musić
Saradnici:
d.i.a. Ela Nešić
d.i.a. Roman Vrhovski

Izvođač: „ZENIT – inženjering“, Beograd

Priznanje 29. Salona arhitekture, 2007;
Nagrada 15. Salona DANS, 2007.

ZENIT – injžinjerin ubraja se u arhitektonske biroe koji pripadaju „staroj školi arhitekture“. Radni prostor u kome se ovaj biro nalazi izdvaja se u odnosu na druge po poziciji koju zauzima – krovu u centralnoj zoni Beograda, ali i svojim stavom prema odnosu prema prostoru.

Prostori u potkrovljima zgrada kakva je ova (stambena zgrada iz 1936.-e godine P+5+Po u centralnoj zoni grada) odlikuju neke loše, ali i dobre osobine. Rđave osobine jesu pre svega loša rasvetljenost i izolacija – posledice projektovanja i gradnje ovih prostora za drugu namenu. Ali pored ovih manjkavosti postoje i osobenosti koje se daju pretvoriti u velike prednosti, a to su pre svega posebne mogućnosti vezane za uvođenje prirodnog svetla, vizure na grad, krovne terase itd.

Ovim projektom nastojalo se naravno, da se među pobrojanim osobinama iskoriste one povoljne.

Cilj rekonstrukcije i dogradnje ateljea M.M. bio je ostvarivanje radnog komfora visokog standarda putem uočavanja i iskorišćavanja mogućih prednosti prostora u potkrovlju. Tu se pre svega misli na posebne mogućnosti u pogledu volumetrijskog oblikovanja, odsustvo ograničenja u pogledu kreiranja konstruktivnih rešenja, kao i odsustvo ograničenja u načinu uvođenja prirodnog svetla i otvaranju vizura ka gradskim vedutama i nebu. Posebnost ovog prostora je intervencijom apostrofirana i značajno nadgrađena – velike visine, mnogo svetla, posebne konstrukcije, spregnuti nosači, koji obezbeđuju minimiziranje te konstrukcije, samim tim i njeno neprisustvo u slici.

Pri unutrašnjem prostornom oblikovanju, vodilo se računa da budu naglašeni atributi zatečenog prostora na svim mestima gde je postojao prizvuk autentičnosti, ali se takođe insistiralo i na kreaciji ambijenta savremenog imidža, što je ostvareno primenom najnovih konstruktivnih rešenja, materijalizovanih u lameliranim drvenim nosačima, staklu i gipsu. Prilikom spoljne volumetrijske intervencije naročito se vodilo računa o očuvanju arhitektonsko kompozicione logike objekta kao celine, kao i o poštovanju urbanističkih parametara gradskog bloka u starom jezgru.




Uključi se u diskusiju
Dosadašnji komentari (2)

Ili se uloguj:


*Komentari se pregledaju pre objavljivanja


  • Boskovic student
    16.09.2014

    Odlican tekst!

  • Snj
    16.09.2014

    Zavidim Zenitu na krovu