Arhitektura na kvadrat

Centralnu manifestaciju sedmog izdanja multidisciplinarnog festivala Belgrade Design Week i ove godine predstavljala je međunarodna konferencija. Održana od 7. do 9. juna pod sloganom Sloboda na kvadrat (Freedom Squared) bila je, prema rečima njenog osnivača i kustosa Jovana Jelovca, usmerena na pronalaženje modela, tendencija i zahteva budućnosti, kroz evropske vrednosti i standarde, sa ciljem uspostavljanja društva slobode u celom regionu.

BDW je ove godine prvi put održan u prostoru Narodne biblioteke Srbije, značajnom delu arhitekte Ive Kurtovića (1910-1972), danas pažljivo redizajniranom profesionalnom posvećenošću arhitekte Zorana Radojčića. U gotovo teatralnoj atmosferi velike čitaonice biblioteke, čini se da se arhitektura našla u jednoj od glavnih interpretatorskih uloga kreativnih industrija. Poziv arhitektonskoj i široj javnosti na razmišljanje o kvalitetu izgrađenog prostora uputili su tokom konferencije Zoran Radojičić, arhitektonski studio 3LHD iz Hrvatske, brazilski arhitekta Isay Weinfeld, slovenački arhitektonski tim ENOTA i Patrik Schumacher, partner u Zaha Hadid Architects i osnivač AA laboratorije za projektantsko istraživanje.

Beogradski arhitekta Radojičić otvorio je liniju predavanja posvećenu promišljanju arhitekture, predstavivši brojnoj publici delikatne projekte rekonstrukcija, poput novog zdanja Jugoslovenskog Dramskog Pozorišta u Beogradu i velike rekonstrukcije enterijera Narodne biblioteke, koja je trajala od 2007. do 2011. godine.

Arhitektonski studio 3LHD privukao je pažnju svojom „geodetskom“ projektantskom strategijom, koja minimumom sredstava rekonstruiše novi reljef. Ovakav pristup argumetnuju projekti poput centra Zamet u Rijeci i Splitske rive, koji predstavljaju radikalno ukrućivanje prirode geometrijom.

Isay Weinfeld je, umesto prikaza svog opusa kroz tipičnu analizu projekata, posvetio predavanje svom specifičnom kontemplativnom prostoru – inspiracijama koje pokreću projekte i obeležavaju poetiku njegove arhitekture. Njegovo duboko lično predstavljanje publici, sa dinamičnim audio-vizuelnim kolažom, naglašeno je apsolutnom intimom ideje, gde proizvod arhitektonskog stvaralaštva nije posmatran samo kao predmet, već i kao proces. Njegova arhitektura može se obrazložiti rečenicom Christian Norberg-Schulz-a: Čovek ne može da planira svoj svet, a da ne projektuje samog sebe.

Predavanje koje je održao Patrik Schumacher bilo je usmereno na predstavljanje njegovih teorijskih stavova izloženih u knjigama The Autopoiesis of Architecture, New Framework for Architecture i A New Agenda for Architecture. Suština predavanja može se pronaći u njegovom ranije iznesenom stavu da je teorija arhitekture diskurs eksperata – nema potrebe da šira javnost razume teoriju arhitekture, jer arhitekte komuniciraju sa publikom preko objekata i projektovanih prostora. Schumacher naglašava da je značenje prostora njegova upotreba, jer je izvesno da objekti i prostori razvijaju specifičan način komunikacije sa ljudima prisutnim u prostoru. Društvena funkcija urbanog i arhitektonskog dizajna je nezaobilazna u uređivanju i kadriranju drštvene komunikacije.

S obzirom da se aktuelna društvena dešavanja direktno reflektuju na arhitekturu, izveštaj sa beogradske nedelje dizajna završićemo rečenicom Louis Kahn-a: Uloga projektovanja je prilagođavanje okolnostima.

Tekst: Olivera Stanković i Marija Josifovski
Fotografije: Relja Ivanić

Saša Begović / 3LHD

Isay Weinfeld

Enota

Patrik Schumacher



Uključi se u diskusiju
Dosadašnji komentari (0)

Ili se uloguj:


*Komentari se pregledaju pre objavljivanja