29. V 2015.

Obeležavanje 50 godina od smrti Profesora Milana Zlokovića (1898 – 1965)

Povodom obeležavanja 50 godina od smrti Profesora Milana Zlokovića (1898 – 1965), na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu biće održana posebna svečanost u petak 29. maj 2015. godine.

Tom prilikom biće održana Svečana akademija i otvaranje izložbi Arhitektonska istraživanja Milana Zlokovića, 1920 – 1965. i Refleksije: Arhitektura Milana Zlokovića, 50 godina kasnije.

Svečana akademija

Amfiteatar Arhitektonskog fakulteta u Beogradu
29. maj 2015. godine u 12.00 časova:

Prof. dr Vladan Đokić – Pozdravni govor Dekana
Prof. arh Spasoje Krunić – Sećanje na arhitektu i profesora Milana Zlokovića
V. prof. dr Ljiljana Blagojević – Aktuelnost pouka prof. Milana Zlokovića
Prof. arh. Vladimir Lojanica – Na osloncu tradicije ličnosti i dela arhitekte Milana Zlokovića

Izložba: Arhitektonska istraživanja Milana Zlokovića, 1920 – 1965.

Galerija Aula Arhitektonskog fakulteta u Beogradu
29. maj 2015. – 15. jul 2015.

Izložba dokumentacije crteža, studija, projekata i objekata arhitekta Milana Zlokovića iz porodične zaostavštine.

Izložba: Refleksije: Arhitektura Milana Zlokovića, 50 godina kasnije

Svečana sala (sala 200)
29. maj 2015. – 5. jun 2015.

Izložba radova studenata Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Milan Zloković je završio nemačku osnovnu i srednju školu (Realschule, nem.) u Trstu, 1915. godine je otpočeo studije inženjerstva na Višoj tehničkoj školi u Gracu, koje je prekinuo usled Prvog svetskog rata pošto je mobilisan u austrougarsku vojsku. Nakon demobilizacije, odbivši da prihvati italijansko državljanstvo, 1919. godine se preselio u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, gde je upisao studije arhitekture. Diplomirao je na Odseku za arhitekturu Tehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu 1921. godine.

Nakon diplomiranja, boravi na dvogodišnjem usavršavanju u Parizu, gde je kratko vreme bio zaposlen kao arhitekt – asistent u pariskom studiju Obirten – Parenti (Auburtin, Parenty). Aprila 1923. godine Zloković se vratio u Beograd gde je izabran na univerzitetsko mesto asistenta na Odseku za arhitekturu na Tehničkom fakultetu (kasnije Arhitektonski fakultet, Univerzitet u Beogradu).

Njegova akademska karijera neprekinuto je trajala sve do smrti, a kao nastavnik radio je i na Tehničkom fakultetu u Skoplju. Paralelno sa univerzitetskim zaposlenjam, predavao je u beogradskim srednjim školama Realschule, Tehničkoj školi, Grafičkoj školi i Pedagoškoj akademiji.

Zajedno sa arhitektama Branislavom Kojićem, Dušanom Babićem i Janom Dubovyem, 1928. godine osnovao je Grupu arhitekata modernog pravca u Beogradu koja je značajno doprinela uspostavljanju diskursa moderne arhitekture u Srbiji. Kao arhitekt projektant, u periodu od 1921. do 1965. godine, Milan Zloković je izradio ukupno oko 170 projekata i osvojio oko 60 nagrada i otkupa na arhitektonskim konkursima.

U međuratnom periodu izveo je oko 40 objekata – privatnih kuća i vila, poslovnih i javnih zgrada – od kojih su među najznačajnijim (navedeni hronološkim redom): stambena zgrada u ulici Kralja Milutina (1926-27), sopstvena kuća na Neimaru (1927-28), Državna hipotekarna banka u Sarajevu (1928-32), beogradske stambene zgrade u Narodnog fronta (1930-31) i u Miloša Pocerca (1932), Hotel Žiča u Mataruškoj Banji (1931-32), Vila Šterić, Vila Prendić i kompleks tri stambene zgrade na Neimaru sve iz 1932 u Beogradu, Privredna komora u Skoplju (1933-35), Univerzitetska dečija klinika u Beogradu (1933; 1936-1940), Škola u Jagodini (1937-40), Carinarnica u Kotoru (1935-38), Dom narodnog zdravlja sa bolnicom, zadužbina Vasa Ćukovića u Risnu (1938-41) i stambena zgrada sa salonom i servisom Fiat-a u Beogradu (1939-40).

U posleratnom periodu, u koautorstvu sa sinom Đorđem Zlokovićem i kćerkom Milicom Mojović, realizovao je kompleks Učiteljske škole i Više pedagoške škole u Prizrenu (1959-60; 1965-68) i deset pojedinačnih objekata turističkog naselja Hotel Mediteran u Ulcinju (1961-64).

Pored brojnih akademskih predavanja u zemlji i inostranstvu, u posleratnom periodu, usredsređuje se na istorijsko teorijske i projektantske probleme u oblasti proporcija i modularne koordinacije u arhitekturi i objavljuje više naučnih radova na ovu temu. Sinteza tog rada i arhitektonske teorije Milana Zlokovića objavljena je na italijanskom jeziku u knjizi Industrializzazione dell’edilizia 1965. godine, kao poglavlje pod naslovom Modularna koordinacija.

Dobitnik je Sedmojulske nagrade Republike Srbije za životno delo 1963. godine.

Izvor: AFBG
Profesor Milan Zloković, portret

Profesor Milan Zloković, portret

Milan Zloković – Univerzitetska dečija klinika u Beogradu, 1933, 1936-1940.

Milan Zloković – Univerzitetska dečija klinika u Beogradu, 1933, 1936-1940.

Milan Zloković – Škola u Jagodini, 1937-40.

Milan Zloković – Škola u Jagodini, 1937-40.

Milan Zloković – Hotel Žiča u Mataruškoj Banji, 1931-32.

Milan Zloković – Hotel Žiča u Mataruškoj Banji, 1931-32.




Uključi se u diskusiju
Dosadašnji komentari (0)

Ili se uloguj:


*Komentari se pregledaju pre objavljivanja