50 godina arhitekture Londona

U organizaciji Beogradske internacionalne nedelje arhitekture i Britanskog saveta, u galeriji Progres se do 8. maja održava izložba “50 godina arhitekture Londona”. Čini je preko 270 fotografija velikog formata koje, u skladu sa ovogodišnjom temom nedelje arhitekture “Energija grada”, prikazuju razvoj Londona kao globalne prestonice arhitekture u periodu od 1960. do 2010. godine.

Podeljena u pet dekada, izložba prati različite periode londonske arhitekture, uvodeći nas u svaki od njih kratkim tekstom o njihovom društveno-ekonomskom kontekstu. Sažeti i nepristrasni opisi, koji prate fotografije objekata, osim što daju potrebne informacije, dovode u pitanje pretpostavke o nekim zgradama i pozivaju na razmišljanje o novim interpretacijama.

Vremenski period obuhvaćen izložbom prepun je promena u društvu i arhitektonskom diskursu. Šezdesete godine u Londonu i dalje su na talasu posleratnih javnih investicija, a u arhitekturi se oseti puno samopouzdanja i smelosti. Mnogi objekti iz ovog perioda i danas su vrlo kontroverzni, a ne malom broju preti rušenje uprkos kampanji za njihovo očuvanje.

Sedamdesete i osamdesete godine donose raznolikost u stilovima i pristupima, ali i ekonomske probleme koji menjaju strukturu investicija – sve je manje javnih, a sve više privatnih. London postaje globalni finansijski centar, što uzrokuje masovnu gradnju velikih poslovnih zgrada.

Devedesete, nakon prvobitne recesije i opšteg nazadovanja grada, donose realističnije samopouzdanje uz jasnoću i kohezivnost pristupa u arhitekturi. Održivost kao tema polako ulazi u fokus arhitekture, kroz izrazito ekspresivne i sugestivne projekte. Za razliku od prethodnih perioda, sve je više projekata manjih razmera, porodičnih kuća…

Poslednja decenija počinje u znaku objekata koji obeležavaju novi milenijum, uz okretanje modernosti umesto tradicije, što se smatra rezultatom Blerove vlade u tom periodu. Arhitektura se koristi kao manifestacija nove samouverenosti na globalnoj sceni, uz velik broj interesantnih projekata, pogotovo u javnom domenu – od malih javnih toaleta do velikih poslovnih i infrastrukturnih objekata. U godinama iza nas, London se okreće pripremama za Olimpijadu, a oporavak od poslednje recesije ponovo donosi gradnju poslovnih objekata…

U čemu je smisao i značaj ovakve izložbe danas u Beogradu? O tome možda najbolje govori jednostavna rečenica Pitera Marija, kustosa izložbe i čelnika Kluba arhitekata Velike Britanije: „Bitno je videti kako druge kulture rešavaju probleme i kako dolaze do rešenja, kako bismo iz toga nešto naučili, jer gradovi su umnogome posledica genetskog koda nekog mesta”.

Fotografije: Relja Ivanić


Uključi se u diskusiju
Dosadašnji komentari (0)

Ili se uloguj:


*Komentari se pregledaju pre objavljivanja