Otvoren 36. Salon arhitekture u Beogradu

U Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu sinoć je otvoren 36. Salon arhitekture, koji obeležava 40 godina od osnivanja (1974-2014). Izložba će trajati do 30. aprila.

Žiri Salona radio je u sastavu: Aleksandar Bobić (predsednik), Aleksandar Keković, Tanja Manojlović, Bojana Pejić i Milorad Vidojević (prošlogodišnji dobitnik Grand prix). Za ovogodišnji Salon kandidovano je 264 rada u svim kategorijama. Žiri je u zvaničnu selekciju uvrstio 114 radova, od čega je u konkurenciji za nagrade razvrstano 77 radova u 9 kategorija. Prilikom selekcije i vrednovanja kandidovanih radova, žiri se rukovodio pitanjem novog u smislu doprinosa arhitektonskom stvaralaštvu u aktuelnom kontekstu rada.

U nastavku predstavljamo nagrađene radove sa obrazloženjima žirija:


Grand prix Salona

Milan Đurić, Aleksandru Vuja i Milka Gnjato za vrtić Tesla – nauka za život na Novom Beogradu.

Žiri 36. Salona arhitekture istakao je da: Autori eksperimentišu sa kontekstom i lokacijom – mestom sučeljavanja dve novobeogradske matrice, vešto koristeći proceduru “objekat varira a kontekst ga prati” što rezultira nastankom zgrade iz grada. Pažljivim i tačnim zatvaranjem prema ulici sa lučnim udvojenim perforiranim fasadnim platnom i otvaranjem kubičnih ekrana prema unutrašnjosti stambenog naselja, objekat se artikuliše kao scena za dvoje, nešto kao Ljubav u smislu procedure Istine. Prostorna organizacija je dosledna i u potpunosti podređena specifičnim programskim zahtevima i standardima savremene dečje pedagogije. Autori dosledno primenjuju standarde energetske efikasnosti uz vešto očuvanje perceptivnog kvaliteta samog objekta i estetičkog doprinosa kontekstu. Sve to zajedno, ovaj objekat smešta u ravan nečeg novog, koje kao takvo pravi rez u odnosu na aktuelno stanje stvari.


Nagrada u kategoriji Arhitektura

Lazar Kuzmanov i Miljan Cvijetić, za stambeni objekat u ulici Vase Stajića 8 u Novom Sadu, čiji se doprinos ogleda u odbacivanju ideje identiteta kao polazišta za arhitekturalno stvaranje.

Autori eksperimentišu sa objektom kao takvim, koristeći se procedurom varijacije likovnih i prostornih superpozicija u svrhu artikulacije fasadnog platna kao nečeg što je stabilno i determinisano i kao takvo stoji naspram “nestabilnog” konteksta. Rezultat ovog superponiranja ogleda se u pojavnosti snažnog likovnog izraza na pročelju ovog objekta koji se čita kao matematička rasparanost. Prostorna organizacija ovog objekta je jasna i jednostavna. Autori na tačan način artikulišu ulaznu partiju kroz naglašavanje teme stuba i prepuštene grede. Doprinos ovog objekta se ogleda u odbacivanju ideje identiteta kao polazišta za arhitekturalno stvaranje.


Nagrada u kategoriji Urbanizam

Zoran Lazović i Vladan Đokić, za stambeno naselje u Gostivarskoj ulici na Voždovcu u Beogradu.

Autori eksperimentišu sa lokacijom i kontekstom Voždovca, prilagođavajući se tako veoma razvijenoj topografiji same lokacije, te koristeći se procedurom “objekat varira a kontekst ga prati”. Sve ovo rezultira kaskadnim nizovima rogljastih formi objekata koji se, kao takvi, prilagođavaju karakteru urbanog pejzaža Voždovca. Bez obzira što se radi o neprofitnom stanovanju, autori uspevaju da obezbede komfor koristeći se uvek tačnim i korisnim postupcima za obezbeđenje prirodnog provetravanja i poželjne osunčanosti. Prostorna organizacija stanova je tačna i jednostavna i kao takva prilagođena dostojanstvu življenja. Vrednost ovog naselja se ogleda u poruci da je uz pomoć znanja i pedantnosti moguće stvoriti adekvatan i human prostor za življenje, bez obzira na višestruko teške uslova i zahteve građenja.


Nagrada u kategoriji Enterijer

Iva Bekić i Tamara Popović, za enterijer Lol! Pantheon – salona i kancelarije uredništva ciriškog časopisa Kamenzind (Camenzind Office) u Kraljevića Marka 8 u Beogradu.

Autorke eksperimentišu sa zakrivljenom formom kroz proceduru “varijanta u kontekstu koji varira”, a u cilju stvaranja različitog efekta. Vešto preuzimajući temu Panteona iz Rima, autorke manipulišu na vizuelnom nivou sa slikom i u prostornom smislu obrtanja konkavnog u konveksno. Koristeći se konceptom minimalizma u rešavanju problema enterijera postižu visok kvalitet prostorne organizacije primerene programu. Doprinos ovog projekta ogleda se u tačnom i prikladnom intervenisanju što rezultira visokim vizuelnim i funkcionalnim kvalitetom.


Nagrada u kategoriji gosti Salona – delo u inostranstvu

Branislav Mitrović i Ognjen Krašna, za upravnu zgradu preduzeća “Hidroelektrane na Drini” a.d. Višegrad u Andrićgradu u Višegradu u Republici Srpskoj.

Autori eksperimentišu sa kontekstom – obalom reke Rzav i Andrićgradom, što rezultira ambivalentnošću prednje i zadnje fasade. Prema reci Rzav, autori se koriste procedurom “kontekst je stabilan a objekat ga prati”, dok prema Andrićgradu primenjuju suprotnu proceduru “kontekst varira a objekat ga prati”. Rezultat ovog superponiranja ogleda se kroz artikulaciju kamene fasade naslonjene na kamenu obalu reke Rzav, odnosno kroz vešto kombinovanje drvenih i betonskih elemenata okrenutih prema samom naselju. Značaj ovog objekta se ogleda u nedvosmislenom afirmisanju teme javnog prostora (trga, natkrivenog prostora i pešačkog mosta) koji zajedno čine jedno telo bez obzira na namenu objekta. Autori su jasni u artikulaciji unutrašnje prostorne organizacije i samoj obradi elemenata enterijera. Značaj ovog objekta se ogleda u doslednom arhitektonskom izrazu koji se može razumeti kao jasna distinkciju u odnosu na kontroverzni arhitektonsko-urbanistički koncept Andrićgrada.


Nagrada u kategoriji Eksperiment

Branko Stanojević i Milena Strahinović, za projekat “Granica” – vizuelni spomenik žrtvama obmane (granični prelaz Šepal – Loznica).

Autor se u svom istraživanju bavi pitanjem političke granice koju kontrastira sa rekom Drinom, dakle sa nečim što na nivou pejzaža predstavlja liniju. Razmatrajući pitanje granice, autor istražuje njenu promenljivost i privremonost u kratkom i bliskom vremenskom periodu. U kontekstu toga, autor eksperimentiše sa mostom na Drini kroz primenu procedure “objekat se redukuje do tačke nestajanja a kontekst je nepromenjiv”. Koristeći se konceptom dematerijalizacije, autor postiže snažan vizuelni efekat “prekida”. Značaj ovog projekta se ogleda u jasnom i nedvosmislenom prostornom preispitivanju političkog unutar javne sfere, a u cilju suočavanja sa prošlošću.


Priznanja

Igor Marić, Božidar Manić i Ana Niković, za kapelu na novom groblju u Baroševcu kod Lazarevca (lokacija Petkovača)

Mihailo Timotijević, za projekat rekonstrukcije “Trušnice” u selu Kremna kod Užica i pretvaranje u deo muzeja šumarstva.

Pohvala u kategoriji Publikacije

Aleksandru Vuja i Vesna Mila Čolić Damjanović, za “Instant grad – arhitektonski ogledi” (Arhitektonski fakultet, Beograd 2013)

Pohvala u kategoriji arhitektonske fotografije

Dejan Mitrović, za fotografiju SRC Milan Gale Muškatirović u Beogradu

Pohvala u kategoriji arhitektonske kritike

Ljubica Slavković, za arhitektonsku kritiku “U potrazi sa transparencijom – megdan oko beogradskog projekta studije Zahe Hadid”, izvorno objavljenu u časopisu Kamenzind br.2 (Beograd, septembar 2013, 9-17).



Uključi se u diskusiju
Dosadašnji komentari (1)

Ili se uloguj:


*Komentari se pregledaju pre objavljivanja


  • Marko
    29.03.2014

    Pejzazni arhitekt – asistent – je sa kojim referencama u praksi ili zapravo bilo cemu bio predsednik zirija?
    (Pohvale nagradjenima svejedno)