35. Salon Arhitekture

U Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu otvoren je 35. Salon arhitekture pod sloganom Još uvek imamo arhitekturu, i trajaće do 30. aprila.

Ovogodišnji Salon arhitekture doneo je čitav niz uspešnih realizacija mladih autora i ukazao na proces smene generacija na domaćoj arhitektonskoj sceni. Posebno je interesantna činjenica da se nagrađeni radovi mladih arhitekata bave izazovnim i zahtevnim temama, poput rekonstrukcija ili industrijskih objekata, uspevajući da se sa njima izbore na istovremeno zreo i duhovit način.

Novina na Salonu arhitekture je najavljeno uspostavljanje nagrada za arhitektonsku fotografiju i kritiku, koje će biti dodeljene za vreme trajanja izložbe.

Žiri Salona radio je u sastavu: Radivoje Dinulović (kopredsednik), Vesna Cagić Milošević (kopredsednik), Maša Bratuša, Andrej Kalamar i Grozdana Šišović. U nastavku predstavljamo nagrađene radove i deo atmosfere sa otvaranja Salona.

35-salon-arhitekture
Fotografije  sa otvaranja Salona: Relja Ivanić

Fotografije: Relja Ivanić


Grand prix Salona

Miloradu Vidojeviću za halu Vibbet za preradu mineralnih sirovina u Čačku.

milorad-vidojevic-grand-prix


Nagrada u kategoriji Arhitektura

Dejanu Todoroviću za stambeno-poslovni objekat u Bregalničkoj ulici u Beogradu.

dejan-todorovic-arhitektura


Nagrada u kategoriji Enterijer

Studiju Autori (Dijana Novaković, Maja Trbović, Aleksandra Nikitin i Dušan Nenadović) za enterijer objekta kulturno-turističkog kompleksa Terra Panonica u Mokrinu.

autori-enterijer


Nagrada u kategoriji Eksperiment

Milici Dejanović, Tijani Lukić, Vojislavu Daciću, Oksani Čolić, Gordani Stepanović i Milanu Mlinaru za interaktivnu instalaciju Ksiloteka – zbirku drvenih vrsta.

ksiloteka-eksperiment


Nagrada u kategoriji Istraživanje

Dubravki Sekulić za Glotzt Nicht so Romantisch! On extra legal Space in Belgrade.

dubravka-sekulic-istrazivanje


Nagrada u kategoriji Publikacije

Zlati Vuksanović-Macura za publikaciju Život na ivici: stanovanje sirotinje u Beogradu 1919-1941.

zlata-vuksanovic-macura-publikacija


Pohvala

Srđanu Marloviću za tipološku rehabilitaciju, rekonstrukciju i delimičnu restauraciju mletačke bolnice-austrougarske kasarne iz 1688 god. u Herceg-Novom.

srdjan-marlovic-pohvala1


Pohvala

Nemanji Radusinoviću za zimsku vikend-kuću na Dunavu u Novom Sadu.

nemanja-radusinovic-pohvala




Uključi se u diskusiju
Dosadašnji komentari (5)

Ili se uloguj:


*Komentari se pregledaju pre objavljivanja


  • Marko Rakic
    29.03.2013

    Projekat za zimsku kucu na Dunavu, koji je dobio pohvalu je autorsko delo Mirjane Uzelac Filipendin , arhitekte iz Novog Sada. Trebalo je bar da se navede kao saradnik jer je radila kod pomenute osobe, Nemanje Radusinovica u birou.

    Jos jednom se dogodilo da mladi budu iskljuceni , a pogotovo zene arhitekte. Voleo bi kada bi mogao da apelujem i uticem na ovakve stvari u nasem poslu.

  • Dragan Marković
    30.03.2013

    Arhitektura je profesija koja po svojoj prirodi ima izraženu vertikalnu hijerarhiju aktera u procesu projektovanja. Jedan ili dva osobe vode biro i preuzimaju sve pohvale, zasluge i priznanje za ono što je produkt rada desetine ili stotine drugih ljudi. Princip “zvezda-arhitekata” baziran je na ovom mehanizmu. U istoriji, arhitekte su se vodile istom logikom.

    Na žalost, “deblji kraj” uvek izvuku saradnici, mladi ljudi ili pak žene-arhitekte. Primera ove nepravde ima mnogo. Jedan od najupečatljivijih i ponovo aktuelizovanih predstavlja izopštavanje Denise Scott Brown prilikom dodele Pritzker nagrade 1991. godine. Po svemu sudeći – zaista veliki skandal za arhitektonsku struku.

    Situacija sa Projektom za zimsku kuću na Dunavu predstavlja lokalnu manifestaciju negativne strane hijerarhijske ustrojenosti arhitektonske profesije. Lično, ne podržavam takvu organizacionu strukturu i dobro je što si ukazao na ovaj propust. Međutim, mislim da se u realnosti izopštavanje mladih i žena iz arhitektonske prakse neće nikada rešiti kao problem. Ne zato što je naša sredina primitivna, šovinistička ili maskulinistički orijentisana, već pre što je bit i suština arhitektonske struke takva.

  • Petar Nikolic
    03.04.2013

    Prva i druga nagrada izgledaju zalosno – zasto sve crno? Kao krematorijum…

  • Stefan
    05.04.2013

    @Petar
    Zašto sve boje kajsije?

  • 05.04.2013

    @Petar
    Krematorijum na Bežanijskoj kosi je bež