Širom sveta – Miloš Živković (Kina)

Miloš Živković, rođen 1986. U Beogradu, gde je završio studije na Master programu Arhitektonskog fakulteta. Iza sebe ima mnoštvo projekata, a i veliki broj nagrada i pobeda na konkursima. Danas živi i radi u Šangaju gde uspešno vodi sopstvenu firmu BITSCAPES, a kao najdraži projekat izdvaja Jedan:Sto, paviljon Srbije na Bijenalu Arhitekture u Veneciji 2012. U slobodno vreme igra košarku, pije alkohol i bori se u ringu.

Studije si završio 2010. godine na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, bio si saradnik u nastavi, praktikant u OMA (Office for Metropolitan Architecture), na kraju si otišao u Kinu, gde si radio za 10 Design. Sada imaš svoju sopstvenu firmu. Kako je izgledao put od praktikanta do samostalnog preduzetnika?

Bilo je uspona i padova ali ne mogu reći da je bilo teško. U svakom slučaju, bilo je zanimljivo.

Studije su zahtevale dosta vremena, ali su u većem delu bile i interesantne. Zadavao sam sebi kompleksne zadatke u pogledu projekata a rezultati su bili u neku ruku drugačiji i inovativni. Nekad je uspevalo, nekad ne… Isti princip sam pokušavao da prenesem svojim studentima, sto mi je već tada u neku ruku bio dobar trening za ono što ću kasnije raditi.

Vrlo brzo sam shvatio vrednost samostalnog rada, tako da sam sa svojim prijateljem(ima) radio konkurse i manje projekte. U početku bez previše uspeha, ali gledajući iz ovog ugla, svaki projekat je bio jedan korak napred. Van fakulteta sam koristio svoje veštine u vizualizaciji kako bih sarađivao sa nekim od najznačajnijih domaćih arhitekata i umetnika, što mi je dalo podsticaj da se oprobam i na jačem tržištu.

Za praksu sam konkurisao na 20-ak mesta, većinom za najveće evropske firme, jer – što da ne… Iako mi još uvek nije potpuno jasno kako, možda malo znanjem i iskustvom, a malo više dobrom pričom, dobio sam praksu u samo jednoj firmi, ali baš onoj koja mi je bila prva na listi želja – Office for Metropolitan Architecture u Roterdamu. Verovao sam da će mi to kasnije pomoći u otvaranju mnogih drugih vrata, ali istina je da arhitekte sa tek završenim fakultetom teško nalaze ozbiljan posao u inostranstvu. Potom sam dobijao “nepristojne” ponude od raznih renomiranih biroa, koje sam odbijao sa određenom dozom humora, što mi je kasnije, a u velikom delu i kroz dobro prijateljstvo, donelo i priliku da konkurišem za posao u firmi 10 DESIGN. Nekoliko meseci kasnije preselio sam se u Hong Kong, a zatim u Šangaj.

Miloš Živković

Miloš Živković


Vrlo brzo po dolasku u Kinu objavljen je konkurs za predstavljanje Srbije na Bijenalu Arhitekture u Veneciji. Napravili smo ekipu od 10 ljudi i pobedili. U avgustu 2012. godine smo izveli i prezentovali projekat, i do dan-danas, JEDAN:STO za mene predstavlja jedno od profesionalno najzanimljivijih iskustva.

Po povratku iz Venecije, počeo sam da se podsećam koliko volim samostalnost. Visoka pozicija u dobrom birou mi nikad nije bila ambicija, već sredstvo da steknem znanje i iskustvo, kako bih kasnije mogao uspešno da vodim sopstvenu firmu. Strpljenje mi nikad nije bila jača strana, a tako i ovog puta, pa sam posle 3 godine provedenih u Kini rešio da napustim 10 DESIGN i osnujem sopstvenu firmu, BITSCAPES.

Radio si u dva svetski eminentna biroa. Da li možeš da nam kažeš nešto o načinu njihovog rada, metodologijama i internim procedurama? Koja je bila tvoja uloga u ova dva ofisa?

 Paviljon Srbije na Venecijanskom Bijenalu 2012.

Paviljon Srbije na Venecijanskom Bijenalu 2012.


Praksa u OMA je bila brutalna. Bio sam u timu koji je imao najviše posla, što znači da smo radili oko 15-16 sati dnevno, uključujući vikende. Istovremeno smo radili na dva projekta, oba u centru Roterdama. Važniji od njih je bio konkurs za hibrid Gradske skupštine, poslovne i stambene zgrade, Rotterdam Stadskantoor, na kome smo dobili prvu nagradu.

Velika mašina kao što je OMA ima takav pristup da inspiraciju crpi iz mladih arhitekata i praktikanata, dok oni iskusniji (sa Rem Koolhaas-om na čelu) imaju ulogu mentora i kritičara. Proces projektovanja se u mnogome oslanja na inovaciju u pogledu prostornog doživljaja, a manje samog izgleda, odnosno dizajna. Iako je neretko bilo vrlo stresno, iskustvo i znanje koje sam stekao za vreme prakse u OMA je neprocenjivo.

Rotterdam Stadskantoor

Rotterdam Stadskantoor


10 DESIGN je relativno mlada firma sa centralom u Hong Kongu i nekoliko manjih ofisa širom sveta. Moja uloga je bila da pomognem u oživljavanju ofisa u Šangaju. Počeli smo sa manjim projektima, ali kako je vreme proticalo, a firma dobijala više angažmana i veće projekte, moja uloga je dobijala na većoj važnosti. Brzo sam napredovao do pozicije starijeg arhitekte (Senior Architect). Radili smo na velikom broju projekata, često osvajajući nagrade na konkursima. Kao najreprezentativnije projekte mogu izdvojiti International Commercial Center u Zhuhai-u, Super-High-Rise neboder u Nanjing-u i kompleks mešovite namene Heart of Zhuhai City.

Suprotno od pristupa koji ima OMA, 10 DESIGN se oslanja na dizajn i komercijalne aspekte projekta, što bi značilo da koriste već poznate i proverene metodologije, elemente i standarde, ali ih primenjuju na sebi svojstven način, sa puno krivih linija i velikom dozom skulpturalnosti. Radeći u ovom okruženju, imao sam priliku da iskusim i naučim dinamiku i odnose unutar firme, principe poslovanja, organizaciju i rukovođenje arhitektonskim projektom.

International Commerce Center

International Commerce Center, Zhuhai, Kina


Trenutno je Kina zemlja sa najobimnijom arhitektonskom produkcijom u svetu. Kakva su tvoja iskustva rada u Šangaju i kakva je pozicija mladih arhitekata? Zašto baš Kina a ne neka druga zemlja? Koji su prednosti i nedostaci života i rada u Kini?

Skladno kapacitetima, projekti u Kini su velikih razmera. Većina projekata na kojima sam radio je između 100 i 200 hiljada m2. Imali smo i projekte od preko 500 hiljada, dok je najveći bio 1,4 miliona m2. S obzirom na obim projekata, u prvim fazama rada se manje pažnje posvećuje tehničkim, a više funkcionalnim i estetskim aspektima. Internacionalne firme imaju obavezu da predaju glavni projekat lokalnim firmama, pa se projekti često menjaju u fazi izgradnje, te gube na orginalnom kvalitetu.

Od stranih arhitekata se očekuje odlično projektantsko znanje i veština organizacije prostora, pa je i sloboda mladih arhitekata veća nego bilo gde drugde u svetu. Samim tim, pruža se dobra prilika za sticanjem iskustva direktnim radom na velikim projektima.

Moram priznati da je u poslednje vreme posla sve manje, investira se pažljivije, a strane firme neretko napuštaju zemlju. Najveći gradovi su prezasićeni i ulaže se u gradove druge i treće kategorije, što donosi manji profit, a samim tim i slabiji kvalitet izgradnje projekata. Ali, kako stvari često idu u krug, tako se veruje da će se tržište ponovo pokrenuti do kraja ove godine.

Sam život u Kini ume da bude naporan, što zbog nedostatka komunikacije i kulturoloskih razlika, što zbog opasnosti u samoj životnoj sredini. Sa druge strane, stil života koji zanimanje arhitekte ovde pruža, nadomešćuje te nedostatke, i pruža zavidnu dozu ugodnosti. Ulice su pune kontrasta, razlike su velike, pa je, samim tim, odlično mesto za avanturiste i ljude širokih shvatanja.

Uslovi za rad nisu uvek idealni

Uslovi za rad nisu uvek idealni

Ali ima i svojih prednosti

Ali ima i svojih prednosti


Da li možeš da nam kažeš par reči više o firmi kojoj si osnovao? Čime se bavi, koliko zaposlenih ima, ko su vam klijenti i kako dolazite do posla?

U poslednjih nekoliko godina, vizualizacija je postala primarno sredstvo prezentacije arhitektonskih projekata. Firmi koje se bave ovim poslom ima sve više. Za sve ove godine, radeći kao arhitekta, imao sam prilike da radim sa nekima od njih. No, nikad nisam bio zadovoljan uslugom i više sam vremena provodio objašnjavajući šta slikama fali i sam ih ispravljajući, nego što sam se bavio svojim poslom. Neretko sam najbitnije prikaze radio samostalno kako bih bio siguran da će proizvod biti željenog kvaliteta. Od drugih arhitekata sam čuo iste zamerke i shvatio da mogu ponuditi rešenje za ovaj problem.

BITSCAPES sam osnovao polovinom 2014. godine kao studio za arhitektonsku vizualizaciju i prostornu animaciju. U početku, kroz prijateljstva sam angažovao saradnike, a takođe sam i angažovan od strane prijatelja. Kako je preporuka uvek najbolji put do posla, a prvi klijenti bili zadovoljni, broj projekata raste i nadam se da će tako i da se nastavi. Za sada tim broji petoro ljudi, ali kako se obim posla bude povećavao, nadam se da ću naći još saradnika.

Reci nam par planova za budući profesionalni razvoj? Gde sebe vidiš za 3, a gde za 10 godina?

I pre nego što sam stigao u Kinu, ljudi su me pitali kada ću se vratiti. Rekao sam im da nisam siguran. Danas je odgovor isti. Trudim se da ne pravim striktne planove, a naročito ne na duge staze. Samo jedna stvar je važna: dok sam srećan, sve je kako treba. Možda se jednog dana vratim projektovanju, možda se vratim sportu, ali u ovom trenutku sam prilično uzbuđen dok gledam kako se moja firma razvija. Dobra stvar je što me ovaj posao ne vezuje za mesto, ali šta je sledeće, još uvek ne znam. Kažu da Rio ima dobru klimu…

Bitscapes

Bitscapes

Bitscapes

Bitscapes


Intervju vodio, februara 2015. godine: Dragan Marković



Uključi se u diskusiju
Dosadašnji komentari (0)

Ili se uloguj:


*Komentari se pregledaju pre objavljivanja